Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja vernici poste, ali uz ovaj dan vezuju se i brojna narodna verovanja. Saznajte šta je dozvoljeno, šta nije i koje zabrane nemaju uporište u crkvenim pravilima.
Praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Preteče i Krstitelja jedan je od dana u crkvenom kalendaru koji se obeležava strogim postom i molitvom. Za vernike se uz ovaj praznik vezuju i brojna pitanja o tome šta je tog dana dozvoljeno, a šta nije, pa se među njima mogu čuti i različita verovanja koja nemaju utemeljenje u crkvenim pravilima. Šta se 11. septembra može jesti, da li je dozvoljeno venčanje, krštenje deteta ili šišanje, kao i šta zaista nalaže crkveni poredak, donosimo u nastavku.
Praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja je uvek dan posta. To znači da se ne jedu jaja, mlečni i mesni proizvodi, kao ni riba. Može se jesti biljna hrana: žitarice, pečurke, povrće, voće i hleb.
Ako vam je iz zdravstvenih razloga propisana dijeta koja podrazumeva da svakodnevno morate da unosite meso ili mlečne proizvode, nema greha u tome da se takve dijete pridržavate. Vi već na neki način postite, jer ne jedete ono što želite, već ono što vam je propisano.
Lubenice, dinje, bundeve i slično mogu se jesti 11. septembra. Postoji narodno verovanje, upravo samo verovanje koje nema nikakve veze sa crkvenim kanonima, prema kojem 11. septembra navodno ne treba jesti ono što je okruglo, jer to podseća na odsečenu glavu Jovana Preteče. U crkvenim pravilima takve zabrane nema.
Na praznik Usekovanja može se jesti okruglo voće, na primer jabuke, kao i bobičasto voće, poput lubenice, i druga biljna hrana okruglog oblika.
Postoji rasprostranjeno sujeverje prema kojem 11. septembra ne treba jesti okruglu hranu. To se povezuje sa tim što oblik plodova navodno podseća na usečenu glavu Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg Jovana. U crkvenim kanonima i pravilima takve zabrane nema, tako da se okruglo voće i drugi plodovi mogu potpuno slobodno jesti.
U Crkvi se 11. septembra ne obavlja Sveta tajna braka. Razlog je to što je to dan strogog posta, kada se supružnici uzdržavaju od bračne bliskosti. Ako je reč o tome da se samo potpišu dokumenti u matičnoj službi, to je moguće učiniti 11. septembra.
Međutim, za hrišćane sam čin potpisivanja dokumenata ne mora da znači i početak punog bračnog života. Najverovatnije je reč o slučaju kada se 11. septembra potpišu dokumenta, a nekog drugog dana nakon toga obavi Sveta tajna venčanja, posle čega počinje puni bračni život.
Kada je reč o proslavi, na primer povodom potpisivanja bračnih dokumenata, ipak treba imati u vidu da je za hrišćane 11. septembar povezan sa događajem nepravednog pogubljenja, odnosno, u suštini, ubistva Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg Jovana.
To je dan koji po svom karakteru nije prazničan u uobičajenom smislu i bilo bi veoma neobično praviti svadbeno veselje tog dana. U svakom smislu bilo bi pravilnije proslavu odložiti za neki drugi, mirniji i prazničniji dan.
Na praznik 11. septembra, kao ni uoči ovog praznika, ne organizuju se svadbena veselja posle crkvenog venčanja, jer je to dan posta, kada se supružnici, prema crkvenim kanonima, uzdržavaju od bračne bliskosti.
Pošto Sveta tajna braka podrazumeva početak bračnog života, logično je da se tog dana ne obavlja, jer se bračna bliskost odlaže.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja 11. septembra dete može da se krsti. Sveta tajna krštenja, u principu, može se obavljati bilo kog dana u godini, ako se sa sveštenikom, kumovima i roditeljima uskladi vreme u kojem svi mogu da prisustvuju Svetoj tajni.
Na ovaj praznik može se šišati, farbati i uređivati kosa, kao i obavljati sve druge higijenske ili kozmetičke procedure. Za hrišćane je prirodno da važne praznike u Crkvi provode zajedno sa drugim vernicima, pa bi bilo neobično zakazati šišanje umesto prisustvovanja liturgiji. Posle liturgije takva zabrana ne postoji, ukoliko se nije našao pogodniji dan i ukoliko zaista imate potrebu da se na tako ozbiljan praznik bavite kozmetičkim tretmanima.
U Crkvi ne postoje pravila koja zabranjuju određene radnje u vezi sa određenim datumima. Principi su sledeći: ne treba:
Činiti greh. Grešiti ne treba nijednog dana u godini; za to ne treba čekati praznik.
Jesti jaja, meso, mlečne proizvode i ribu. 11. septembar je dan strogog posta, zbog čega je tog dana trpeza hrišćana posna. Izuzetak su oni kojima je zbog zdravstvenog stanja neophodno da jedu meso i mlečne proizvode, ali u tom slučaju izbor hrane određuju bolest i stanje organizma, a ne čovekova volja.
Venčavati se. 11. septembra se u hramovima ne obavlja Sveta tajna venčanja, jer je to dan strogog posta, kada se supružnici uzdržavaju od bračne bliskosti.
Baviti se poslovima koji nisu hitni umesto prisustvovanja liturgiji. Za hrišćane je prirodno da važan dan crkvenog kalendara započnu učešćem u bogosluženju.
Ako postoji mogućnost, sve neodložne obaveze koje mogu da sačekaju trebalo bi odložiti kako bi se prisustvovalo liturgiji i pomolilo.
Ako to nije moguće, na primer, ako nemate mogućnost da uzmete slobodan dan na poslu, tada treba obavljati svoje radne obaveze i potruditi se da ujutru i tokom dana pročitate tropar i kondak Proroku, Preteči i Krstitelju Gospodnjem Jovanu, kao i praznično Jevanđelje, odnosno Jevanđelje po Marku, 6. glavu, stihove 14–30.
BOBUS VIDEO
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Nastajali bez autora i plana, oblikovani kroz vekove straha, vere i svakodnevice, običaji su preživeli čak i onda kada su njihova prvobitna značenja nestala.
Paroh budvanski upozorava da, umesto na „kazne“ i zabrane, pažnju treba usmeriti na podvig svetiteljke koja je, uprkos stradanjima, nepokolebivo ispovedala Hrista i svojom verom mnoge privela hrišćanstvu.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Budi deo Religija.rs zajednice.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, gradu između Silinavrije i Carigrada, u imućnoj i pobožnoj porodici srpskog porekla.
Arhijerejski namesnik novopazarski objašnjava kada se na slavu posti, šta se obavezno priprema, kada se osveštava vodica i podseća na reči patrijarha Pavla o slav¬skoj trpezi.
Njihova žitija svedoče o stradanju i nepokolebljivoj vernosti Hristu, a Crkva ih molitveno proslavlja kao primer postojanosti u veri čak i pred najtežim mukama.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Karpa i Papila, Svetu Zlatu Meglensku i Svetu Bosiljku Pasjansku po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Dimitrija. Katolička crkva pominje Svetog Fulka iz Pjaćence i Svetog Dimitrija Sremskog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Nakon uspenja Presvete Bogorodice, njen pojas pripao je Svetom apostolu Tomi.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, gradu između Silinavrije i Carigrada, u imućnoj i pobožnoj porodici srpskog porekla.
Arhijerejski namesnik novopazarski objašnjava kada se na slavu posti, šta se obavezno priprema, kada se osveštava vodica i podseća na reči patrijarha Pavla o slav¬skoj trpezi.
Slavsku sveću pali domaćin, u prisustvu ukućana i najbližih prijatelja.
Božija dobrota i oproštaj ne znače da čovek neće snositi posledice svojih postupaka.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Neka od najpoznatijih pravila vezanih za sahranu i period žalosti nemaju nikakvo hrišćansko uporište, a stručnjaci upozoravaju da sujeverje može dodatno otežati proces prihvatanja gubitka.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, gradu između Silinavrije i Carigrada, u imućnoj i pobožnoj porodici srpskog porekla.
Arhijerejski namesnik novopazarski objašnjava kada se na slavu posti, šta se obavezno priprema, kada se osveštava vodica i podseća na reči patrijarha Pavla o slav¬skoj trpezi.
Njihova žitija svedoče o stradanju i nepokolebljivoj vernosti Hristu, a Crkva ih molitveno proslavlja kao primer postojanosti u veri čak i pred najtežim mukama.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
Njihova žitija svedoče o stradanju i nepokolebljivoj vernosti Hristu, a Crkva ih molitveno proslavlja kao primer postojanosti u veri čak i pred najtežim mukama.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News