Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Praznoverje je jedan od najosetljivijih pojmova kada se govori o odnosu narodne religioznosti i crkvenog učenja. U svakodnevnom govoru ova reč često se koristi za sve ono što odstupa od zvaničnog crkvenog tumačenja, ali razlika između običaja, simbolike i praznoverja nije uvek jednostavna ni jasna.
U crkvenoj tradiciji praznoverje se najčešće definiše kao verovanje da određene radnje, predmeti ili znakovi imaju samostalnu moć da utiču na sudbinu čoveka, nezavisno od Boga i duhovnog života. Problem nije u običaju kao takvom, već u pripisivanju "magijske" moći nečemu što ne pripada sferi vere.
Narodna praksa, međutim, često ne pravi tako strogu razliku. Mnogi običaji nastali iz potrebe da se život objasni i uredi vremenom su poprimili oblik verovanja u „znake“. Tako se razvila mreža tumačenja koja se prenosi usmeno, bez formalnog učenja.
Jedan od razloga za nastanak praznoverja jeste ljudska potreba za sigurnošću. U neizvesnosti ljudi traže objašnjenja i obrasce, pa simboličko mišljenje često preuzima ulogu tumačenja sveta. Tako se običaj pretvara u pravilo, a pravilo u verovanje. Sveštenik Andrej Tkačov u svojim besedama često objašnjava da praznoverje nastaje onda kada čovek umesto vere počinje da traži "skrivene mehanizme" koji upravljaju njegovim životom.
Crkva naglašava da vera nije zasnovana na strahu od znakova, već na poverenju u Boga. Zato se verovanje koje duhovni odnos zamenjuje mehaničkim „radnjama za sreću“ smatra odstupanjem od suštine vere. Ipak, granica između običaja i praznoverja nije uvek jasna. Paljenje sveće u crkvi deo je liturgijskog i simboličkog čina, ali ako se shvati kao automatski „garant“ da će se nešto dogoditi, bez ličnog duhovnog odnosa, njegovo značenje se menja.
Jeromonah Ilarion Đurica upozorava:
- Praznoverje se, doduše, katkada potkrada i vernicima. Praznoverje može uzeti potpuno masku pravoslavnog ponašanja. Među nama zapravo ima mnogo praznovernih koji nisu istinski prihvatili trezvenost naše vere. Najlakše je zaluđivati se, s jedne strane, praznoverjem, a mnogo je teže trezvenoumno verovati. Ono se ispoljava tako što se nekim činovima naše svete vere, pre svega čudodejstvima, a pre svega svetim tajnama, pa i svetom božanskom pričešću, daje magijsko značenje i magijska moć.
Na primer, zapravo u magijskom vrzinom kolu nalaze se oni pravoslavni vernici koji se usuđuju da kao duhovni lekari prepisuju određene molitve ili svete tajne, osveštanja ili blagoslovine drugima, svojoj braći pripisujući im određenu čudotvornu moć, ne vodeći računa o duhovnom stanju onoga ko treba da primi neko sveštenodejstvo.“
Slično je i sa brojnim narodnim verovanjima koja prate svakodnevni život: od tumačenja snova i verovanja u "srećne" i "nesrećne" dane do različitih znakova u prirodi. U crkvenom učenju priroda i događaji nemaju magijsku funkciju, već su deo stvorenog sveta koji smisao ima u odnosu prema Bogu, a ne kao sistem predskazanja.
Etnološki posmatrano, praznoverje se razvija na granici između religije i svakodnevnog iskustva. Ono nije samo „pogrešno verovanje“, već i pokušaj da se nepoznato učini razumljivim, zbog čega predstavlja više kulturni nego isključivo religijski fenomen.
Mnogi elementi koji se danas označavaju kao praznoverje u prošlosti nisu tako doživljavani, već su bili deo šireg simboličkog sistema u kojem su priroda, čovek i duhovni svet posmatrani kao povezani. Tek sa razvojem teološke sistematizacije i obrazovanja jasnije je odvojeno crkveno učenje od narodnih interpretacija.
Crkva praznoverje ne posmatra samo kao pojavu koju treba „iskoreniti“, već i kao nešto što zahteva razumevanje. Iza takvih praksi često stoji želja za zaštitom, nadom ili smirenjem, ali problem nastaje kada se ta želja odvoji od duhovnog sadržaja vere.
Jeromonah Nikita
Otac Nikita Vulić, jeromonah Srpske pravoslavne crkve, upozorava da praznoverje može biti prisutno i kod vernika koji se mole i odlaze u crkvu:
- Poplava praznoverja u srpskom narodu je zastrašujuća. Dežurajući kao monah u Ostrogu pored kivota Svetog Vasilija, zaista sam se svega nagledao. Zar je moguće da neko ko ide u crkvu bude praznoveran? Naravno da jeste! Odlazak u crkvu, čak i svakodnevna molitva, ne znače da je nečija vera čvrsta, zrela i formirana. Kakva je čija vera najbolje se vidi kada nastupi nevolja. Tada vidimo kako se ljudi za koje smo bili uvereni da su čvrsti u veri i da ih ništa ne može pokolebati odjednom počnu da se ponašaju nevernički: pobuna protiv Boga, sebičnost, neprihvatanje situacije, čak i prestanak molitve - zaključuje jeromonah Nikita.
Važno je istaći da razlika između vere i praznoverja nije u spoljašnjem obliku radnje, već u njenom smislu. Isti čin može imati različito značenje, u zavisnosti od toga kako se razume i zašto se čini.
Na kraju, odnos između praznoverja i Crkve može se razumeti kao odnos između smisla i zamene za smisao. Vera poziva na lični odnos i razumevanje, dok praznoverje nudi jednostavna pravila za suočavanje sa neizvesnošću. Upravo u tom prostoru između njih odvija se svakodnevni duhovni život mnogih ljudi.
Obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice kroz vekove je sačuvalo svoje mesto u životu srpskih porodica, ali su se uz molitvu, slavski kolač i sveću razvili i brojni narodni običaji koji nisu deo crkvenog učenja Vekovima se među vernicima prenosi da se na praznike obeležene crvenim slovom ništa ne sme raditi, ali mnoga takva pravila nisu deo crkvenog učenja. Božić, Vaskrs, Bogojavljenje i druge velike praznike prate brojna narodna tumačenja i običaji, ali crkveno učenje njihov smisao vidi u duhovnoj poruci, a ne u predskazanjima. Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani? Budi deo Religija.rs zajednice. U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život. Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju. Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina. Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja. Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju. Bog vidi i ono što mi ne možemo. Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti. U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života." Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja. Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije. Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke. Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao. U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život. Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska. Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju. Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan. Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze. Bog vidi i ono što mi ne možemo. Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti. Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom. Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima. U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Shutterstock
Jeromonah Nikita: Dežurajući pored kivota Svetog Vasilija svega sam se nagledao
eparhijazt.com
Vera traži poverenje, a praznoverje sigurnost u znakovima
KRSNA SLAVA U RASKORAKU IZMEĐU VERSKOG ČINA I NARODNIH VEROVANJA: Crkva i običaji, 1. deo
DRŽAVNI ZAKONI SU KRIVI ZA ZABLUDU DA SE NA CRVENO SLOVO NIŠTA NE SME RADITI: Sveštenici otkrivaju kako su verovanja zasenila smisao praznika
IZLAZAK NA PROZOR NA BOGOJAVLJENSKU NOĆ JE DEČJA IGRA, A NE CRKVENI OBIČAJ: Šta veliki praznici poručuju, a šta im ljudi pripisuju
NE SMEŠ KORISTITI NOŽ, NE SMEŠ JESTI CRVENO, NE SMEŠ OVO...: Evo šta Crkva kaže o običajima za prazničnom trpezom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Šta činiti kada vas deca ne slušaju? Starac Jakov o čestoj grešci roditelja koja potomke zauvek udaljava od porodice
Zašto nikad ne smete gledati u dim kad gasite slavsku sveću? Otac Goran Panjkov objasnio kako se ona pravilno gasi i šta sa njom posle slave
Ne započinjite nijedan posao, a da pre toga niste ovo uradili: Sveti Tihon Zadonski kaže da će samo tako biti berićetan
Čuda Svetog Dimitrija o kojima se i danas priča: Spasao Solun od neprijatelja, gladne od smrti, a dve devojke izbavio iz ropstva...
Od ovoga nikad ne odstupajte, pa čak i ceo svet da se ruši: Sveti Gavrilo Gruzijski o najjačem oružju protiv zla
KADA VAS STIGNU NEVOLJE, TUGE I BOLESTI, SAMO OVO URADITE! Savet mati Antonije zlata vredan!
AKO OVO NEMATE U KUĆI, ODMAH GA UNESITE! Mati Antonija kaže da će vas odmah zapljusnuti Božja blagodat i doneti mir celoj porodici!
KAD PALITE SVEĆE, JEDNU OBAVEZNO NAMENITE ZA OVE LJUDE: Otac Aleksandar tvrdi da ćete se tako zaštiti od svakog zla
GDE U DOMU TREBA DA STOJI FOTOGRAFIJA POKOJNIKA: Otac Stefan upozorava da joj na jednom zidu nikako nije mesto
ALBANCI TRAŽE DA SE SRUŠI CRKVA NA RUMIJI: Za uklanjanje svetinje potpisalo blizu 1.000 građana, a narod je vekovima donosio kamen po kamen za njenu obnovu
Oni su jedan od najdirljivijih primera porodične odanosti Bogu: Danas proslavljamo Svetog mučenika Terentija, njegovu suprugu Neonilu i njihovo sedmoro dece
Sahranjen u Studenici: Vrh SPC i brojni vernici oprostili se od oca Vojislava Bilbije (VIDEO)
Šta činiti kada vas deca ne slušaju? Starac Jakov o čestoj grešci roditelja koja potomke zauvek udaljava od porodice
Mitropolit Teodosije primio predstavnike Studentske liste u Gračanici: Posetili i Prizren i Dečane (FOTO)
Zašto nikad ne smete gledati u dim kad gasite slavsku sveću? Otac Goran Panjkov objasnio kako se ona pravilno gasi i šta sa njom posle slave
Zahvaljujući Svetom Dimitriju ostvario veliku pobedu, a onda brutalno ubijen zbog Hrista: Danas se molitveno sećamo Svetog mučenika Nestora
NIŠTA JEDNOSTAVNIJE, A NIŠTA UKUSNIJE: Stari porodični recept za kolač od oraha sa tri sloja koja se tope u ustima
KADA VAS STIGNU NEVOLJE, TUGE I BOLESTI, SAMO OVO URADITE! Savet mati Antonije zlata vredan!
AKO OVO NEMATE U KUĆI, ODMAH GA UNESITE! Mati Antonija kaže da će vas odmah zapljusnuti Božja blagodat i doneti mir celoj porodici!
POŽAR STIGAO DO MANASTIRA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG: Vatrena stihija guta sve ispred sebe, monahinje evakuisane, mole se za spas svetinje (VIDEO)
SEĆATE LI SE TORTE KOJA JE NEKADA BILA PONOS SVAKE SLAVSKE TRPEZE? Originalni recept za “španski vetar”, poslasticu koja se ne zaboravlja
KAD PALITE SVEĆE, JEDNU OBAVEZNO NAMENITE ZA OVE LJUDE: Otac Aleksandar tvrdi da ćete se tako zaštiti od svakog zla
Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja vernici poste, ali uz ovaj dan vezuju se i brojna narodna verovanja. Saznajte šta je dozvoljeno, šta nije i koje zabrane nemaju uporište u crkvenim pravilima.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Paroh budvanski upozorava da, umesto na „kazne“ i zabrane, pažnju treba usmeriti na podvig svetiteljke koja je, uprkos stradanjima, nepokolebivo ispovedala Hrista i svojom verom mnoge privela hrišćanstvu.
Nastajali bez autora i plana, oblikovani kroz vekove straha, vere i svakodnevice, običaji su preživeli čak i onda kada su njihova prvobitna značenja nestala.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News