U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Kada čovek zna da je nešto pogrešno, a ipak to čini, prisustvo onoga ko njegov greh jasno vidi može postati neprijatnije od samog suočavanja sa posledicama. Upravo na toj ljudskoj slabosti vladika Nikolaj Velimirović gradi besedu za subotu 17. sedmice po Duhovima, podsećajući da je Hristos bio omrznut zato što je svojim životom i rečima svedočio o zlu. U njegovom tumačenju, pitanje nije samo zašto svet progoni onoga koji govori istinu, već i koliko smo sami spremni da ćutimo kada bi trebalo da posvedočimo.
"Ne može svet mrziti na vas, a na mene mrzi." (Jov. 7, 7)
Zašto svet mrzi na Hrista Gospoda? To je sam Gospod odmah objasnio: jer ja svjedočim za nj da su djela njegova zla. Nikoga ljudi toliko ne mrze koliko svedoka svoga greha. Otuda najveća nedela u svetu tvore se noću, u tami.
A zar Bog ne vidi u noći, i u tami? Bog vidi, vaistinu, ali ne vide Boga zlotvori. I ako neki od njih i veruju nešto u Boga, oni misle, ipak, po nedovoljnoj prosvećenosti, da je mrak zavesa između ljudi i Boga. Gospod Hristos sam sobom otkrio je jasno da je Bog svevideći i da nikakav mrak ne sprečava oko Njegovo od viđenja. On je video ljude u daljini, kao Natanaila pod smokvom. On je video magaricu i magare u drugom selu. Njegovom vidu nije smetala prostrana daljina.
On je prozreo odricanje Petrovo, izdajstvo Judino, Svoju smrt i vaskrsenje, razorenje Jerusalima, večnost crkve Svoje, stradanje sledbenika Svojih i događaje na kraju vremena. Njegovom vidu nije smetala vremena daljina. No šta da nabrajamo? Šta ima skrivenije od srca ljudskoga? Nije li srce skriveno debelom zavesom tela? I nisu li pomisli u srcu još skrivenije i od srca? Pa je On ipak prozirao u tamu srca ljudskog i čitao pomisli ljudske u srcu. Što zlo pomišljate u srcima svojijem (Mat. 9, 4)?
Kakvo je čudo, braćo, da su se takvoga svedoka bojali svi oni koji zlo misle ili zlo rade? Kakvo je čudo da su ga mrzeli zlotvori? Ne može svijet mrzeti na vas. Na koga? Na sve vas, koji učestvujete u zlu sveta, i koji zbog svog učešća ne smete da svedočite protiv sveta i ono što znate. Oni koji se boje ljudi, kako će svedočiti protiv ljudi? Oni koji traže slavu od ljudi, kako smeju navlačiti negodovanje ljudi protiv sebe?
O braćo moja, bolje nam je da nas svet mrzi a Hristos ljubi, nego da nas sav svet voli i slavi, a Hristos odvraća lice Svoje od nas govoreći nam: ne poznajem vas. Ako nas svet mrzi, tešimo se rečima Spasiteljevim: znajte da na mene omrze prije vas (Jov. 15, 18).
O Gospode blagosloveni, Istočniče svakog blagoslova, ukrepi srce naše da se ne straši kad svet mrzi. Samo nas ti blagoslovi i ljubi, Spasitelju blagi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
U besedi za 16. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega je spasenje ljudi za Gospoda bilo poput hrane bez koje ne može da bude.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Brojna pitanja prate veliki bogorodični praznik koji se obeležava 14. oktobra po gregorijanskom kalendaru.
U besedi za sredu 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava kako loša pomisao prerasta u greh, a loš primer može da odvede i druge na stranputicu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Pokrov Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Prepodobnu mati Paraskevu. Katolička crkva spominje Svetog Kalista Prvog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Pravoslavni podvižnik objašnjava zašto je važno prepoznati sopstvene slabosti, osloboditi se potrebe da uvek budemo u pravu i kroz smirenje se otvoriti za Božju blagodat.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za ponedeljak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta je Isus Hristos doneo ljudima i kako se otkriva neizmerna ljubav Nebeskog Oca
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
U besedi za sredu 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava kako loša pomisao prerasta u greh, a loš primer može da odvede i druge na stranputicu.
Pravoslavni podvižnik objašnjava zašto je važno prepoznati sopstvene slabosti, osloboditi se potrebe da uvek budemo u pravu i kroz smirenje se otvoriti za Božju blagodat.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
