U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Kada čovek zna da je nešto pogrešno, a ipak to čini, prisustvo onoga ko njegov greh jasno vidi može postati neprijatnije od samog suočavanja sa posledicama. Upravo na toj ljudskoj slabosti vladika Nikolaj Velimirović gradi besedu za subotu 17. sedmice po Duhovima, podsećajući da je Hristos bio omrznut zato što je svojim životom i rečima svedočio o zlu. U njegovom tumačenju, pitanje nije samo zašto svet progoni onoga koji govori istinu, već i koliko smo sami spremni da ćutimo kada bi trebalo da posvedočimo.
"Ne može svet mrziti na vas, a na mene mrzi." (Jov. 7, 7)
Zašto svet mrzi na Hrista Gospoda? To je sam Gospod odmah objasnio: jer ja svjedočim za nj da su djela njegova zla. Nikoga ljudi toliko ne mrze koliko svedoka svoga greha. Otuda najveća nedela u svetu tvore se noću, u tami.
A zar Bog ne vidi u noći, i u tami? Bog vidi, vaistinu, ali ne vide Boga zlotvori. I ako neki od njih i veruju nešto u Boga, oni misle, ipak, po nedovoljnoj prosvećenosti, da je mrak zavesa između ljudi i Boga. Gospod Hristos sam sobom otkrio je jasno da je Bog svevideći i da nikakav mrak ne sprečava oko Njegovo od viđenja. On je video ljude u daljini, kao Natanaila pod smokvom. On je video magaricu i magare u drugom selu. Njegovom vidu nije smetala prostrana daljina.
On je prozreo odricanje Petrovo, izdajstvo Judino, Svoju smrt i vaskrsenje, razorenje Jerusalima, večnost crkve Svoje, stradanje sledbenika Svojih i događaje na kraju vremena. Njegovom vidu nije smetala vremena daljina. No šta da nabrajamo? Šta ima skrivenije od srca ljudskoga? Nije li srce skriveno debelom zavesom tela? I nisu li pomisli u srcu još skrivenije i od srca? Pa je On ipak prozirao u tamu srca ljudskog i čitao pomisli ljudske u srcu. Što zlo pomišljate u srcima svojijem (Mat. 9, 4)?
Kakvo je čudo, braćo, da su se takvoga svedoka bojali svi oni koji zlo misle ili zlo rade? Kakvo je čudo da su ga mrzeli zlotvori? Ne može svijet mrzeti na vas. Na koga? Na sve vas, koji učestvujete u zlu sveta, i koji zbog svog učešća ne smete da svedočite protiv sveta i ono što znate. Oni koji se boje ljudi, kako će svedočiti protiv ljudi? Oni koji traže slavu od ljudi, kako smeju navlačiti negodovanje ljudi protiv sebe?
O braćo moja, bolje nam je da nas svet mrzi a Hristos ljubi, nego da nas sav svet voli i slavi, a Hristos odvraća lice Svoje od nas govoreći nam: ne poznajem vas. Ako nas svet mrzi, tešimo se rečima Spasiteljevim: znajte da na mene omrze prije vas (Jov. 15, 18).
O Gospode blagosloveni, Istočniče svakog blagoslova, ukrepi srce naše da se ne straši kad svet mrzi. Samo nas ti blagoslovi i ljubi, Spasitelju blagi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
U besedi za 16. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega je spasenje ljudi za Gospoda bilo poput hrane bez koje ne može da bude.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kornilija po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov i Prepodobni Nil Kalabrijski. Katolička crkva obeležava Svete Kozmu i Damjana, dok Jevreji danas praznuju prvi dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
U besedi za četvrtak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega zemaljska dobra ne mogu da daju trajnu sitost i zašto je prava glad ona koja vodi ka Bogu.
Oštra pouka ave Justina Popovića ne ostavlja prostor za opravdanja, već svakoga suočava sa pitanjem kako svojim postupcima služi Bogu.
Ako čovek ponižava druge, vređa ih, osuđuje i prema njima pokazuje prezir, ne može očekivati da će takav odnos ostati bez posledica po njegov duhovni život.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
