U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Kada nam neko govori istinu o nama samima, ponekad ćemo pre poverovati tuđem utisku nego onome što je pred nama jasno i dokazivo. Sličnu ljudsku slabost vladika Nikolaj Velimović prepoznaje u odnosu jevrejskih starešina prema Hristu: pred njima su bila Njegova dela, svedočanstvo Oca i reči Svetog pisma, ali nijedno od tih svedočanstava nije bilo dovoljno za srce koje je odbijalo da vidi. U besedi o svedočanstvu Boga o Bogu, vladika Nikolaj u svojoj besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima usmerava pažnju ka pitanju koje se tiče i svakodnevnog života: šta se događa kada čovek ne prihvata istinu čak i onda kada mu je jasno posvedočena?
"Ako ja svedočim za sebe, svedočanstvo moje nije istinito." (Jov. 5, 31)
Ovako govoraše Gospod jednom lažnom i lažljivom rodu. Ove reči rekao je On starešinama Jevrejskim ne kao pouku nego kao izobličenje. Oni nisu verovali jednome čoveku kad je govorio o sebi, nego su tražili dva svedoka.
Nemojte, braćo, ni pomisliti da ono što Gospod Isus o sebi kaže nije istinito, nego da Jevreji to nisu smatrali za istinito. Otuda, po tumačenju naših svetih Otaca, reči: svjedočanstvo moje nije istinito treba razumeti tako da to svedočanstvo nije bilo istinito u očima Jevreja.
A da je svaka reč koju je Gospod Isus o sebi rekao istinita, to je On iskazao na drugom mestu rekavši: ako ja svjedočim sam za sebe istinito je svjedočanstvo moje (Jov. 8, 14).
ZAŠTO SE BLISKI LJUDI UDALJE JEDNI OD DRUGIH: Vladika Nikolaj podseća na ono što najbolje čuva slogu
Ovde Gospod uči, tamo izobličava; ovde On potvrđuje kako stvar jeste, tamo pak - kako se stvar činila Jevrejima. Jevreji nisu verovali Njegovom svjedočanstvu o Njemu, nego su tražili druga svedočanstva.
I On im je naveo tri ogromna svedočanstva: prvo svedočanstvo Svojih sopstvenih dela: djela koja ja radim svjedoče za mene (5, 36); drugo, svedočanstvo Oca Svog nebesnog, koji Ga je posvedočio kao Svoga Sina na Jordanu i na Tavoru: i otac koji me posla sam svjedoči za mene (5, 37); najzad treće, svedočanstvo Sv. Pisma: ispitajte Pisma,.. i ona svjedoče za mene (5, 39).
Kakva bi još svedočanstva trebala čoveku sa iole razuma? Ali u starešina Jevrejskih razum je bio pomračen u tolikoj meri da oni nisu mogli videti ništa i razumeti ništa.
Kada je Gospod čovekoljubivi učinio sve što je trebalo učiniti da spase i starešine Jevrejske, i kada su oni odbili sva svedočanstva o Njemu, a time odbili i svoje spasenje, onda im je On rekao: ako ja svjedočim sam za sebe istinito je svjedočanstvo moje.
O braćo moja, ne budimo kamena srca kao one zaslepljene starešine i ne odbijajmo jedino spasenje svoje. Ne tražimo nikakvih drugih svedočanstava, nego verujmo onome što nam sam Gospod Isus kaže o Sebi. On je o Sebi rekao da je On Istina. I mi se tom Istinom hranimo i spasavamo.
O Gospode Isuse, Istino živa, Istino večna, ne udalji se od nas, no prosveti nas i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za četvrtak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je pretvaranje vode u vino osnova Hristovih čudesa i kakvu poruku nosi čoveku čija su vera, nada i unutrašnja snaga oslabile.
Hristove reči Nikodimu o novom rođenju Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje sa borbom protiv greha i strasti, podsećajući da vera traži promenu života i život po Božjim zapovestima.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
U besedi za ponedeljak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava nerazdeljivo jedinstvo Oca i Sina i pokazuje koliko je duboka razlika između ljubavi koja sjedinjuje i volje koja traži svoje.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
U besedi za ponedeljak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta je Isus Hristos doneo ljudima i kako se otkriva neizmerna ljubav Nebeskog Oca
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News