Reči velikog rumunskog duhovnika o anđelu sa krštenja otvaraju pitanje koje vekovima zaokuplja vernike: ko prati čoveka kada napusti ovaj svet i kakvu mu poruku tada donosi.
Smrtni čas pred čoveka postavlja pitanje od kojeg mnogi zaziru: šta čeka dušu kada se završi zemaljski život? U pravoslavnom učenju smrt nije nestanak čoveka, već prelazak iz ovog života u večnost. Starac Kleopa u jednoj svojoj pouci posebno govori o anđelu kojeg čovek prima na svetom krštenju i njegovoj ulozi u trenutku smrti.
Govoreći o tom susretu, starac Kleopa podseća da anđeo čuvar, prema njegovom tumačenju, ne prati čoveka samo dok je živ, već ostaje uz njega i nakon smrti.
- U smrtnom času veliki značaj ima i anđeo sa krštenja. Kada on dođe, svi se odstranjuju, svi demoni uzmiču. Anđeo kojeg smo primili na svetom krštenju ima veliku snagu. Zato, kada se molite kod kuće, nakon završetka molitava obavezno učinite nekoliko metanija i anđelu kojeg ste primili na krštenju i govorite ovako: "Sveti anđele, čuvaru moga života, moli se Hristu Bogu za mene grešnog, za mene grešnu." Jer ovaj anđeo ne samo da nas sada čuva, nego nas čuva i posle smrti. On putuje sa nama kroz mirtarstva, do 40 dana, i imamo ga kao zaštitnika od Boga na dan krštenja.
Ako ne bi bilo njega, đavo bi činio sa nama sve što želi. Čujete šta se kaže u Psaltiru: ’Neće zadremati onaj što te čuva.’ I ponovo kaže Psaltir: ’Staće anđeo Gospodnji oko onih što se plaše Njega i izbaviće ih.’ Jasno je da je anđeo onaj koji nas čuva u sadašnjem životu i nakon smrti, do 40 dana. Dolazi onaj anđeo i kaže: ’Uklonite se, đavoli! Ja poznajem život ove duše, od njenog rođenja do sada.’ I anđeo, dolazeći, počinje da govori duši ovako: "Nemoj se plašiti, sestro dušo!" Sveti Grigorije Niski kaže nam zašto je naziva sestrom. Jer i anđeo i duša jesu razumna bića, samovlasna, slovesna i duhovna, kao što kaže Jevanđelje: " I biće svi kao anđeli Božiji"... - govorio je starac Kleopa.
Pouka velokog rumunskog duhovnika posebno ističe molitvu anđelu čuvaru. Prema njegovim rečima, čovek treba da mu se obraća ne samo kada traži pomoć u svakodnevnim nevoljama već i da ga priziva sa poverenjem u Božiju zaštitu. U njegovim rečima nema prostora za sliku čoveka koji u smrtnom času ostaje napušten. Naprotiv, pred njim stoji anđeo kojeg je primio na svetom krštenju i koji mu govori: „Nemoj se plašiti, sestro dušo!“
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 222 (2,19-22; 3,1-7)
19. Tako, dakle, niste više stranci ni došljaci, nego ste sugrađani svetih i domaći Božiji, 20. nazidani na temelju apostola i proroka, gde je ugaoni kamen sam Isus Hristos, 21. na kome sva građevina, skladno spojena, raste u hram sveti u Gospodu; 22. u koga se i vi zajedno ugrađujete u obitalište Božije u Duhu.
1. Radi toga sam ja, Pavle, sužanj Hrista Isusa za vas neznabošce. 2. Ako ste pak čuli za ustrojstvo blagodati Božije koja je meni dana za vas, 3. da se meni po otkrivenju obznani tajna, kao što ranije pisah ukratko, 4. odakle čitajući možete shvatiti moje poznavanje tajne Hrista, 5. koja u drugim naraštajima nije bila obznanjena sinovima čovečijim, kako se sada Duhom otkri njegovim svetim apostolima i prorocima; 6. da su neznabošci sunaslednici i sutelesnici i sudionici obećanja njegova u Hristu Isusu kroz jevanđelje, 7. kojem postadoh sluga po daru blagodati Božije, koja mi je dana po dejstvu sile njegove.
Jevanđelje Marko, začalo 50. (11,11-23)
11. I uđe Isus u Jerusalim, i u hram; i promotrivši sve, kad bi uveče, iziđe u Vitaniju sa Dvanaestoricom. 12. I sutradan kad iziđoše iz Vitanije, ogladne. 13. I videvši izdaleka smokvu s lišćem, dođe ne bi li što našao na njoj; i došavši njoj ništa ne nađe osim lišća; jer još ne beše vreme smokava. 14. I progovorivši Isus reče joj: „Od sada niko ne jeo sa tebe roda doveka!” I slušahu učenici njegovi.
15. I dođoše opet u Jerusalim: i ušavši Isus u hram, stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu u hramu; i ispremeta stolove onih što menjahu novce, i sedišta onih što prodavahu golubove. 16. I ne dozvoljavaše da ko pronese kakav sud kroz hram. 17. I učaše govoreći im: „Nije li pisano: ‘Dom moj nazvaće se dom molitve svima narodima? A vi načiniste od njega pećinu razbojničku‘.” 18. I čuše književnici i prvosveštenici, i tražahu kako bi ga pogubili; jer ga se bojahu; jer se sav narod veoma divljaše nauci njegovoj. 19. I kad bi uveče, iziđe izvan grada.
20. A ujutru prolazeći videše smokvu gde se osušila iz korena. 21. I opomenuvši se Petar reče mu: „Učitelju, gle, smokva što si je prokleo osušila se. 22. I odgovarajući Isus reče mu:22. „Imajte veru u Boga. 23. Jer zaista vam kažem: „Ako ko reče gori ovoj: ‘Digni se i baci se u more‘, a ne posumnja u srcu svom, nego uzveruje da će biti kao što govori, biće mu što god reče.”
BONUS VIDEO
Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Kada nam mane supružnika postanu važnije od njegovih dobrih strana, odnos lako ulazi u začarani krug zameranja.
Pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada nas povreda i ljutnja potpuno savladaju, a sopstvena snaga više nije dovoljna da zaustavi ono što se događa u nama.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Pre pada, naši praroditelji, Adam i Eva, bili su obučeni u netaknute odeće čistote, svetlosti i slave, kaže otac Jov.
U besedi za nedelju 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o večnom životu, ponovnom susretu sa najmilijima i uslovu koji čovek treba da ispuni da bi ugledao nebeska blaga.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News