Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Kada čovek pogreši, padne ili se udalji od Boga, skloni smo da njegovu grešku posmatramo kao nešto što ga zauvek određuje. Lako izgovorimo da se neko neće promeniti, da je za njega kasno ili da je svojim postupcima već pokazao kakav je. Ipak, hrišćanska vera ne ostavlja prostor za konačnu presudu nad čovekom. Na to podseća i jedna od pouka mitropolita limasolska Atanasija, koji govori o tome koliko je pogrešno čoveka posmatrati samo kroz njegov pad.
Mitropolit Atanasije ukazuje na događaje iz Jevanđelja koji pokazuju da ishod čovekovog života može biti sasvim drugačiji od onoga što bismo očekivali. Razbojnik koji se pokajao na krstu prvi je ušao u raj, dok je apostol Juda, jedan od Hristovih učenika, završio u pogibli. Ovaj primer, kako ističe mitropolit, trebalo bi da nas nauči oprezu kada sudimo o drugim ljudima i njihovom odnosu prema Bogu.
- Ne možemo osuditi nijednog čoveka i reći: "Propao je". Niko nije propao. Možda je danas pao, ali sutra će ga Bog naći. Danas je možda on okamenjen, a sutra će Bog naći način da ga promeni. Prvi koji je otišao u raj, bio je razbojnik. A prvi koji je otišao u pakao, bio je apostol Hristov. A način na koji se sve dogodilo velika je lekcija za nas. Zbog toga čovek nikada ne bi smeo ni da očajava, ni da stavlja krst na drugog - kaže mitropolit limasolski Atanasije.
Ova pouka ne znači da treba opravdavati grešku ili zatvarati oči pred grehom. Njena poruka je drugačija: niko od nas ne zna šta se može dogoditi u srcu drugog čoveka i kojim će putem dalje krenuti. Onaj koga danas gledamo kroz njegov pad možda će sutra pronaći put ka pokajanju.
Zato mitropolit Atanasije upozorava na dve opasne krajnosti: čovek ne sme da digne ruke od sebe, ali ne sme ni da odluči da je za drugoga sve završeno. Čovek može pasti, može zalutati i može dugo ostati daleko od Boga, ali ono što vidimo danas nije nužno i njegov konačni odgovor. Poslednju reč o čoveku ne treba da izgovara naša osuda.
Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 214 (6,2-10)
2. Nosite bremena jedan drugoga, i tako ispunite zakon Hristov. 3. Jer ako ko misli da je nešto, a nije ništa, vara samoga sebe. 4. A svaki neka ispita svoje delo, i tada će sam u sebi imati pohvalu, a ne u drugome; 5. jer će svaki svoje breme nositi. 6. A koji se uči reči, neka deli sva dobra sa onim koji ga uči. 7. Ne varajte se, Bog se ne da obmanjivati; jer što čovek poseje ono će i požnjeti. 8. Jer koji seje u telo svoje, od tela će požnjeti trulež, a ko sije u duh, od Duha će požnjeti život večni. 9. A dobro činiti da nam ne dosadi, jer ćemo u svoje vreme požnjeti ako ne malakšemo. 10. Zato, dakle, dok imamo vremena, činimo dobro svima, a osobito svojima po veri.
Jevanđelje po Marku, začalo 29. (7,14-24)
14. I dozvavši sav narod reče im: „Poslušajte me svi, i razumijte: 15. Ništa nema što bi čoveka moglo opoganiti od onoga što spolja ulazi u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čoveka. 16. Ko ima uši da čuje, neka čuje!” 17. I kada dođe od naroda u kuću, pitahu ga učenici njegovi za priču. 18. I reče im: „Zar ste i vi tako nerazumni? Zar ne razumete da što god u čoveka spolja ulazi ne može ga opoganiti? 19. Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh, i izlazi napolje, čisteći sva jela.”
20. Još reče: „Što izlazi iz čoveka ono pogani čovjeka. 21. Jer iznutra, iz srca ljudskoga, izlaze zle pomisli, preljube, blud, ubistva, 22. krađe, lakomstva, pakosti, lukavstvo, razvrat, zlo oko, hula na Boga, gordost, bezumlje. 23. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.24. I ustavši odande otide u krajeve tirske i sidonske, i ušavši u kuću, htede da to niko ne dozna; no nije se mogao sakriti.
BONUS VIDEO
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
Trud, molitva i podvig imaju svoje mesto, ali bez Božje blagodati ono što je posejano u srcu može ostati jalovo, dok se čak i vrlina može pretvoriti u novu priliku za gordost i samoljublje.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Petnaestog juna 1999. godine krenuo je prema Prizrenu, a njegovi posmrtni ostaci pronađeni su tek 8. avgusta 2000. godine.
Jednostavne namirnice, malo vode i mirisni kim dovoljni su za obilan obrok koji se lako priprema i dugo drži sitost tokom posta.
Viktorija Sinis je nekada verovala da joj takav način života donosi slobodu i finansijsku sigurnost, a onda je donela odluku koja joj je promenila život.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Posle greške mnogi ostaju zarobljeni u krivici i beznađu, ali veliki gruzijski svetitelj podseća da pravi put nije očajavanje, već iskreno pokajanje i hrabar povratak Bogu
Veliki gruzijski svetitelj ostavio je snažnu poruku o osuđivanju, dobroti i ljudskim slabostima, otkrivajući zašto osuda ne popravlja onoga kome je upućena, već najpre menja naše sopstveno srce.
Jedan od poznatijih ruskih pravoslavnih podvižnika XX veka objašnjava da vernik ne može da poznaje tajnu svešteničke službe ni dubinu nečijeg pokajanja, jer samo Bog vidi čovekovo srce i njegovu borbu.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Petnaestog juna 1999. godine krenuo je prema Prizrenu, a njegovi posmrtni ostaci pronađeni su tek 8. avgusta 2000. godine.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Bitno je samo ne gubiti nadu.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Jednostavne namirnice, malo vode i mirisni kim dovoljni su za obilan obrok koji se lako priprema i dugo drži sitost tokom posta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
