Trud, molitva i podvig imaju svoje mesto, ali bez Božje blagodati ono što je posejano u srcu može ostati jalovo, dok se čak i vrlina može pretvoriti u novu priliku za gordost i samoljublje.
Nije teško učiniti nešto dobro. Mnogo je teže sačuvati dobro delo od sujete, gordosti i drugih strasti koje mu mogu oduzeti duhovni smisao. Pravoslavno predanje zato ne meri podvig samo onim što je spolja vidljivo, već i plodom koji ostaje u srcu. Na tu razliku snažno ukazuje jedna pouka starca Josifa Isihasta, koji duhovni život upoređuje sa obradom zemlje: trud je neophodan, ali bez Božje blagodati nema žetve.
- Zemljoradnik kopa zemlju, plemi, seje i čeka Božiju milost. Ako Bog ne pošalje u odgovarajuće vreme kišu i povoljne vetrove, onda zemljoradnik gubi nagradu za svoj rad. Tako se dešava i sa nama. Ako Gospod ne pošalje žive vode Svoje blagodati koje nas očišćuju, ostajemo jalovi, bez plodova, i dela naša postaju hrana demona, jer će ih ugušiti naše strasti, i ništa nećemo požnjeti. Ne zaboravimo da vrline, koje nisu dobro zadobijene, postaju zlo - govorio je starac Josif Isihasta.
Slika zemljoradnika kod starca Josifa precizno pokazuje gde prestaje ljudski napor, a gde počinje dejstvo Božje blagodati. Njiva se mora obraditi, korov ukloniti i seme posejati, ali ni najbolji trud ne može proizvesti kišu. Tako ni podvig, molitva, post i dobra dela sami po sebi nisu garancija duhovnog ploda.
ŠTA AKO VAM SE BAŠ DANAS NE IDE NA LITURGIJU: Odgovor mitropolita Atanasija nije ono što biste očekivali
Posebno je ozbiljan završetak pouke: „vrline koje nisu dobro zadobijene postaju zlo“. Delo može biti dobro po svojoj spoljašnjoj formi, a da u njegovoj pozadini ostanu gordost, samoljublje ili želja za pohvalom. Tada se ono što je trebalo da vodi ka Bogu pretvara u podlogu za novu strast.
Zato ova pouka ne umanjuje značaj truda, već mu daje pravo mesto. Njiva mora biti obrađena, ali žetva nije u ljudskim rukama. U tome je i upozorenje starca Josifa: nije dovoljno posejati dobro. Potrebno je sačuvati srce od svega što može da uguši ono što je posejano.
Čitanje Jevanđelja za subotu 15. sedmice po Duhovima
Shutterstock/Terelyuk
Jevanđelje
Jutrenja
Jevanđelje po Jovanu, začalo 36 (10,9-16)
9. Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene spasće se, i ući će i izaći će, i pašu će naći. 10. Lopov ne dolazi za drugo nego da ukrade i zakole i upropasti. Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju. 11. Ja sam pastir dobri. Pastir dobri život svoj polaže za ovce. 12. A najamnik, koji nije pastir, kome ovce nisu svoje, vidi vuka gde dolazi, i ostavlja ovce, i beži; i vuk razgrabi ovce i raspudi ih. 13. A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce. 14. Ja sam pastir dobri i poznajem svoje, i moje mene poznajem. 15. Kao što Otac poznaje mene i ja Oca; i život svoj polazem za ovce. 16. I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, i te mi valja privesti, i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.
Ligurgija
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 334 (13,7-16)
7. Sećajte se svojih starešina, koji vam propovedaše reč Božiju; gledajući na svršetak njihovog života, ugledajte se na veru njihovom. 8. Isus Hristos je isti juče i danas i u vekove. 9. Ne dajte se zavesti različitim i tuđim učenjima, jer je dobro utvrditi srce blagodaću a ne jelima, od kojih niste koristili oni koji su u njima uživali. 10. Mi imamo žrtva od koga nemaju prava da jedu oni koji služe skiniji.
11. Jer telesa onih životinja, čiji krv za grehe unosi prvosveštenik u svetinju, spaljuju se van staništa. 12. Zato i Isus, da bi osvetio narod krvlju svojom, postrada izvan grada. 13. Dakle, izlazimo k Njemu izvan stanja, porugu njegovu noseći. 14. Jer ovde nemamo postojana grada, nego tražimo onaj koji će doći. 15. Kroz Njega, dakle, neprestano da prinosimo Bogu žrtvu hvale, to jest, plod usana koje ispovedaju Ime njegovo. 16. A dobročinstvo i zajednica ne zaboravljajte; jer se takvim žrtvama ugađa Bogu.
Jevanđelje po Mateju, začalo 11 (5,14-19)
14. Vi ste svetlost svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji. 15. Niti se užiže svetiljka i meće pod sud nego na sveštenik, te svetli svima koji su u kući. 16. Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vidite vaša dobra dela i proslave Oca vašeg koji je na nebesima. 17. Ne mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke; nisam došao da ukinem nego da ispunim. 18. Jer zaista vam kažem: Dok ne prođe nebo i zemlja, neće biti ni najmanjega slovca ili jedne crte iz Zakona dok se sve ne budi. 19. Ako, dakle, ko ukine jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, nazvaće se najmanji u Carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u Carstvu nebeskom.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Pouka kiparskog arhijereja govori o takvim trenucima: rasejanost, umor i osećaj da ništa ne dobijamo dok stojimo u hramu lako postanu opravdanje za ostanak kod kuće.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Trud, molitva i podvig imaju svoje mesto, ali bez Božje blagodati ono što je posejano u srcu može ostati jalovo, dok se čak i vrlina može pretvoriti u novu priliku za gordost i samoljublje.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Beseda iz manastira Ćelije iz 1964. godine donosi duboko promišljanje o stradanju Preteče, Irodovom zločinu, ljudskom odnosu prema istini i tajni pravednikove smrti.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
