Trud, molitva i podvig imaju svoje mesto, ali bez Božje blagodati ono što je posejano u srcu može ostati jalovo, dok se čak i vrlina može pretvoriti u novu priliku za gordost i samoljublje.
Nije teško učiniti nešto dobro. Mnogo je teže sačuvati dobro delo od sujete, gordosti i drugih strasti koje mu mogu oduzeti duhovni smisao. Pravoslavno predanje zato ne meri podvig samo onim što je spolja vidljivo, već i plodom koji ostaje u srcu. Na tu razliku snažno ukazuje jedna pouka starca Josifa Isihasta, koji duhovni život upoređuje sa obradom zemlje: trud je neophodan, ali bez Božje blagodati nema žetve.
- Zemljoradnik kopa zemlju, plemi, seje i čeka Božiju milost. Ako Bog ne pošalje u odgovarajuće vreme kišu i povoljne vetrove, onda zemljoradnik gubi nagradu za svoj rad. Tako se dešava i sa nama. Ako Gospod ne pošalje žive vode Svoje blagodati koje nas očišćuju, ostajemo jalovi, bez plodova, i dela naša postaju hrana demona, jer će ih ugušiti naše strasti, i ništa nećemo požnjeti. Ne zaboravimo da vrline, koje nisu dobro zadobijene, postaju zlo - govorio je starac Josif Isihasta.
Slika zemljoradnika kod starca Josifa precizno pokazuje gde prestaje ljudski napor, a gde počinje dejstvo Božje blagodati. Njiva se mora obraditi, korov ukloniti i seme posejati, ali ni najbolji trud ne može proizvesti kišu. Tako ni podvig, molitva, post i dobra dela sami po sebi nisu garancija duhovnog ploda.
ŠTA AKO VAM SE BAŠ DANAS NE IDE NA LITURGIJU: Odgovor mitropolita Atanasija nije ono što biste očekivali
Posebno je ozbiljan završetak pouke: „vrline koje nisu dobro zadobijene postaju zlo“. Delo može biti dobro po svojoj spoljašnjoj formi, a da u njegovoj pozadini ostanu gordost, samoljublje ili želja za pohvalom. Tada se ono što je trebalo da vodi ka Bogu pretvara u podlogu za novu strast.
Zato ova pouka ne umanjuje značaj truda, već mu daje pravo mesto. Njiva mora biti obrađena, ali žetva nije u ljudskim rukama. U tome je i upozorenje starca Josifa: nije dovoljno posejati dobro. Potrebno je sačuvati srce od svega što može da uguši ono što je posejano.
Jutrenja
Jevanđelje po Jovanu, začalo 36 (10,9-16)
9. Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene spasće se, i ući će i izaći će, i pašu će naći. 10. Lopov ne dolazi za drugo nego da ukrade i zakole i upropasti. Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju. 11. Ja sam pastir dobri. Pastir dobri život svoj polaže za ovce. 12. A najamnik, koji nije pastir, kome ovce nisu svoje, vidi vuka gde dolazi, i ostavlja ovce, i beži; i vuk razgrabi ovce i raspudi ih. 13. A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce. 14. Ja sam pastir dobri i poznajem svoje, i moje mene poznajem. 15. Kao što Otac poznaje mene i ja Oca; i život svoj polazem za ovce. 16. I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, i te mi valja privesti, i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.
Ligurgija
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 334 (13,7-16)
7. Sećajte se svojih starešina, koji vam propovedaše reč Božiju; gledajući na svršetak njihovog života, ugledajte se na veru njihovom. 8. Isus Hristos je isti juče i danas i u vekove. 9. Ne dajte se zavesti različitim i tuđim učenjima, jer je dobro utvrditi srce blagodaću a ne jelima, od kojih niste koristili oni koji su u njima uživali. 10. Mi imamo žrtva od koga nemaju prava da jedu oni koji služe skiniji.
11. Jer telesa onih životinja, čiji krv za grehe unosi prvosveštenik u svetinju, spaljuju se van staništa. 12. Zato i Isus, da bi osvetio narod krvlju svojom, postrada izvan grada. 13. Dakle, izlazimo k Njemu izvan stanja, porugu njegovu noseći. 14. Jer ovde nemamo postojana grada, nego tražimo onaj koji će doći. 15. Kroz Njega, dakle, neprestano da prinosimo Bogu žrtvu hvale, to jest, plod usana koje ispovedaju Ime njegovo. 16. A dobročinstvo i zajednica ne zaboravljajte; jer se takvim žrtvama ugađa Bogu.
Jevanđelje po Mateju, začalo 11 (5,14-19)
14. Vi ste svetlost svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji. 15. Niti se užiže svetiljka i meće pod sud nego na sveštenik, te svetli svima koji su u kući. 16. Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vidite vaša dobra dela i proslave Oca vašeg koji je na nebesima. 17. Ne mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke; nisam došao da ukinem nego da ispunim. 18. Jer zaista vam kažem: Dok ne prođe nebo i zemlja, neće biti ni najmanjega slovca ili jedne crte iz Zakona dok se sve ne budi. 19. Ako, dakle, ko ukine jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, nazvaće se najmanji u Carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u Carstvu nebeskom.
BONUS VIDEO
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Svetogorski starac je upozoravao na osobinu koja se često previđa, a koja može ozbiljno da ugrozi zajednički život.
Pouka kiparskog arhijereja govori o takvim trenucima: rasejanost, umor i osećaj da ništa ne dobijamo dok stojimo u hramu lako postanu opravdanje za ostanak kod kuće.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
Slavsku sveću pali domaćin, u prisustvu ukućana i najbližih prijatelja.
Božija dobrota i oproštaj ne znače da čovek neće snositi posledice svojih postupaka.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, gradu između Silinavrije i Carigrada, u imućnoj i pobožnoj porodici srpskog porekla.
Arhijerejski namesnik novopazarski objašnjava kada se na slavu posti, šta se obavezno priprema, kada se osveštava vodica i podseća na reči patrijarha Pavla o slav¬skoj trpezi.
Slavsku sveću pali domaćin, u prisustvu ukućana i najbližih prijatelja.
Božija dobrota i oproštaj ne znače da čovek neće snositi posledice svojih postupaka.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
Svetogorski podvižnik ukazuje na to šta se događa kada umesto žalbi izaberemo zahvalnost Bogu.
Svetogorski starac otkriva koje osobine su najvažnije za hrišćanski život
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
Slavsku sveću pali domaćin, u prisustvu ukućana i najbližih prijatelja.
Božija dobrota i oproštaj ne znače da čovek neće snositi posledice svojih postupaka.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
Njihova žitija svedoče o stradanju i nepokolebljivoj vernosti Hristu, a Crkva ih molitveno proslavlja kao primer postojanosti u veri čak i pred najtežim mukama.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News