Pouka kiparskog arhijereja govori o takvim trenucima: rasejanost, umor i osećaj da ništa ne dobijamo dok stojimo u hramu lako postanu opravdanje za ostanak kod kuće.
Mnogi odlažu odlazak na liturgiju dok ne osete da su dovoljno sabrani, pobožni ili duhovno spremni. Kada im misli lutaju, kada ne razumeju sve što se događa ili osećaju da u hramu samo stoje i čekaju da služba prođe, lako pronađu razlog da ostanu kod kuće. Mitropolit Atanasije Limasolski, međutim, nudi drugačiji odgovor: na liturgiju ne treba dolaziti tek kada postanemo bolji, već upravo takvi kakvi jesmo.
- Moramo ići na liturgiju, čak i ako stojimo tamo kao panjevi. Neki će reći: „Nisam onakav kakav bi trebalo da budem. Ništa od toga ne razumem. Moj um ne može da se koncentriše tamo.“ Ali idite, šta god da se desi. Jedan starac je rekao: „Kada svratite u parfimeriju, vaša odeća miriše mirisno nakon što izađete, čak i ako niste ništa kupili.“ To se dešava, kaže on, kada idete na liturgiju. Možda nećete moći da uradite ništa duhovno, ali čak i činjenica da ste otišli, da ste stajali tamo kao panj, to je već nešto. Zato recite sebi: "Ići ću takav kakav jesam, netesani balvan. Na kraju krajeva, Bog zna kako da oštri netesani balvan.." A ako ne idete jer kažete: "Ne mogu, ne mogu da se koncentrišem", onda će sve biti sve gore i gore i nikada vam neće biti bolje - kaže mitropolit Atanasije Limasolski.
Njegova poruka ne počiva na zahtevu da čovek najpre popravi sebe pa tek onda stane pred Boga. Naprotiv, liturgija je mesto na koje se dolazi upravo sa sopstvenom rasejanošću, slabošću i nesavršenošću. Ponekad je prvi korak vere mnogo jednostavniji nego što očekujemo: doći.
Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 207 (3,15-22)
15. Braćo, kao čovek govorim, niko potvrđeno zaveštanje čovekovo ne odbacuje niti mu što dodaje. 16. Avraamu pak i semenu njegovu rečena biše obećanja; ne kaže: i semenima, kao za mnoge, nego kao za jedno: „I semenu tvojemu, koje je Hristos.” 17. Ovo pak velim: Zakon, koji je postao posle četiri stotine i trideset godina, ne poništava zavet koji je od Boga ranije potvrđen za Hrista, da se ne ukine obećanje.
18. Jer ako je nasledstvo od zakona, onda već nije od obećanja, a Avraamu ga obećanjem darova Bog. 19. Šta će, dakle, zakon? Zbog greha dodade se, dok ne dođe seme kome je dato obećanje, i ustanovljen je preko anđela, rukom posrednika. 20. Posrednika pak nema gde je jedan; a Bog je jedan. 21. Zar je, dakle, zakon protivan obećanjima Božijim? Nikako! Jer da je dat zakon koji može oživljavati, zaista bi od zakona bila pravednost; 22. Ali Pismo zatvori sve pod greh da bi se obećanje dalo kroz veru Isusa Hrista onima koji veruju.
Jevanđelje po Marku, začalo 23. (6,7-13)
7. I dozva dvanaestoricu, i poče ih slati dva i dva, i davaše im vlast nad duhovima nečistim. 8. I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put osim štapa: ni torbe, ni hleba, ni novaca u pojasu; 9. Nego obuveni u sandale, i ne oblačiti dve haljine. 10. I reče im: „Gde uđete u dom, onde ostanite dok ne iziđete odande. 11. I ako vas koji ne prime i ne poslušaju vas, izlazeći odande otresite prah sa nogu svojih za svedočanstvo njima. Zaista vam kažem: Lakše će biti Sodomu i Gomoru u dan Suda nego gradu onome.” 12. I otišavši propovedahu da se pokaju. 13. I demone mnoge izgonjahu; i pomazivahu uljem mnoge bolesnike, i isceljivahu.
BONUS VIDEO
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Kada rezultati izostanu, lako je posumnjati u smisao svega što radimo. Pouka svetitelja podseća da nisu svi odgovori u našim rukama i otkriva kako zahvalnost može promeniti naš pogled na život.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Svetogorski starac ukazivao je na snagu ispovesti, pokajanja i pričešća, naglašavajući da čovek kroz povratak Bogu može da prekine ono što ga duhovno zarobljava.
Pouka kiparskog arhijereja govori o takvim trenucima: rasejanost, umor i osećaj da ništa ne dobijamo dok stojimo u hramu lako postanu opravdanje za ostanak kod kuće.
Mitropolit budimljansko-nikšićki besedio je o nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske tokom pomena u Pivskom manastiru, što je ponovo otvorilo pitanje granica crkvene besede i verskih sloboda u Crnoj Gori.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Pimen Veliki podvizavao se u 5. veku i svojim životom ostao upamćen kao primer monaha koji je sve podredio molitvi, poslušanju, radu i unutrašnjem miru.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.
Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
Imam iz Bujanovca, koji gotovo tri decenije predvodi romsku muslimansku zajednicu, biće zadužen za vernike u Srbiji i dijaspori.
U besedi za utorak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje Isaijino viđenje Hristovog stradanja sa tajnom Božjeg sveznanja i onim što Bog vidi u dubini ljudskog srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
