Kada rezultati izostanu, lako je posumnjati u smisao svega što radimo. Pouka svetitelja podseća da nisu svi odgovori u našim rukama i otkriva kako zahvalnost može promeniti naš pogled na život.
Teško je prihvatiti da se naš trud ponekad ne završi onako kako smo očekivali. Uložimo vreme, snagu i nadu, a rezultat izostane ili život krene u sasvim drugom pravcu. Tada počinjemo da se pitamo da li ono što radimo uopšte ima smisla. Sveti Nil Sinajski na tu nedoumicu odgovara poukom koja podseća da naš zadatak nije da upravljamo ishodom, već da verno ispunimo ono što nam je povereno.
Sveti Nil Sinajski podseća da svako ima svoje mesto i zadatak, dok konačan ishod ostaje u Božijim rukama:
- Svaki čovek ima svoj zadatak na zemlji. Svaki list, svaka travka, svaki cvet ima zadatak koji mora da ispuni. Mi radimo, ali Bog odlučuje šta i kako će se desiti u našim životima. I kada Mu zahvalimo na našem položaju, onda nam sve ide na ruku. Ništa nije beznačajno; sve je važno - govorio je Sveti Nil Sinajski.
Ova pouka usmerava pažnju na ono što zavisi od nas. Ne možemo uvek da odredimo šta će doneti naš trud, koliko će trajati čekanje niti kojim će putem život krenuti. Možemo, međutim, da budemo odgovorni prema onome što nam je povereno i da svoj zadatak ne potcenjujemo samo zato što nam deluje malo ili nevažno.
Zahvalnost, o kojoj govori Sveti Nil, zato nije odricanje od želja i planova. Ona znači prihvatiti svoje mesto bez stalnog poređenja sa drugima i sačuvati poverenje u Boga čak i onda kada ne razumemo zašto se nešto događa.
Nije svaki zadatak velik u ljudskim očima, ali svaki može imati svoju svrhu. Upravo u tome je snaga ove pouke Svetog Nila: ne traži od čoveka da uradi nešto spektakularno, već da verno uradi ono što mu je dato. A to je često mnogo teže i mnogo važnije nego što izgleda.
Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 201 (2,6-10)
6. A za one koje su smatrali da su nešto, ma ko oni negda bili, ne marim ništa, jer Bog ne gleda ko je ko; jer oni koji su smatrani uglednim meni ništa ne dodadoše, 7. nego naprotiv, kada uvideše da je meni povereno jevanđelje za neobrezane, kao Petru za obrezane, 8. jer onaj koji pomože Petru u apostolstvu među obrezanima pomože i meni među neznabošcima, 9. i poznavši blagodat koja je meni dana, Jakov i Kifa i Jovan, koji su smatrani da su stubovi, dadoše meni i Varnavi desnice zajedništva, da mi idemo neznabošcima, a oni obrezanima; 10. samo da se opominjemo siromašnih, što se i starah da tako činim.
Jevanđelje po Marku, začalo 20. (5,22-24; 5,35-43; 6,1)
22. I gle, dođe jedan od starešina sinagoge po imenu Jair; i videvši ga pade pred noge njegove. 23. I moljaše ga mnogo, govoreći: „Ćerkica je moja na samrti; da dođeš i metneš na nju ruke, da se spase i da živi.” 24. I pođe s njim.24. I za njim iđaše naroda mnogo, i pritešnjavahu ga.35. Dok on još govoraše, dođoše od starešine sinagoge govoreći: „Kći tvoja umre; što još trudiš Učitelja?” 36. A Isus, čim je čuo reč što kazaše, reče starešini sinagoge: „Ne boj se, samo veruj!” 37. I ne dade da iko pođe za njim osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljeva.
38. I dođe u kuću starešine sinagoge, i vide vrevu i one koji plaču i leleču mnogo. 39. I ušavši reče im: „Šta ste se uznemirili i plačete? Devojčica nije umrla nego spava.” 40. I podsmevahu mu se. A on isteravši sve uze oca i mater devojčice i one koji behu s njim, i uđe gde ležaše devojčica. 41. I uzevši devojčicu za ruku reče joj: „Talita kumi”, što znači: „Devojčice, tebi govorim, ustani!” 42. I odmah ustade devojčica, i hođaše; a beše od dvanaest godina. I začudiše se čudom velikim. 43. I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to; i reče da joj daju da jede.1. I otide odande, i dođe u postojbinu svoju; i za njim idoše učenici njegovi.
BONUS VIDEO
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Reči velikog ruskog duhovnika otkrivaju zašto je stanje duše važno za duhovno rasuđivanje.
Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Bio je među onima koji su neustrašivo propovedali Jevanđelje narodima koji su u to vreme mahom bili pagani.
Kada rezultati izostanu, lako je posumnjati u smisao svega što radimo. Pouka svetitelja podseća da nisu svi odgovori u našim rukama i otkriva kako zahvalnost može promeniti naš pogled na život.
Mitropolit budimljansko-nikšićki daće iskaz pred državnim organima, dok se posebno pitanje otvara zbog toga što je pozvan da odgovara zbog čina koji pripada njegovoj svešteničkoj službi.
Ovaj zaboravljeni hercegovački recept daje nadevu posebnu sočnost, a jedan zalogaj dovoljan je da shvatite zašto se nekada ovako kuvalo.
Govoreći o moralu u porodici, navodi da razvrat, podvođenje, kvarenje maloletnika ili davanje lošeg primera predstavljaju ozbiljne duhovne opasnosti po dom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Svetitelj je upozoravao da preterano hvaljenje dece podstiče egoizam, a roditeljima savetovao da ih odmalena uče zahvalnosti, odgovornosti i smirenju.
Govoreći o moralu u porodici, navodi da razvrat, podvođenje, kvarenje maloletnika ili davanje lošeg primera predstavljaju ozbiljne duhovne opasnosti po dom.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
U besedi za 3. septembar Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači proročke reči Isaije i govori o Hristu kao osloncu koji povezuje rasuto, učvršćuje slabo i čovekov život usmerava prema Bogu.
Bio je među onima koji su neustrašivo propovedali Jevanđelje narodima koji su u to vreme mahom bili pagani.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Njegova majka Ana dugo nije mogla da ima dece, pa je u molitvi od Boga izmolila sina i zavetovala se da će ga posvetiti Gospodu.
Učesnici predavanja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objasnili su zašto su poverenje, razgovor, zajedništvo i liturgijski život važni na putu oporavka, a iskustvo "Zemlje živih" pokazalo je kako takva podrška izgleda u praksi.
U besedi za 3. septembar Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači proročke reči Isaije i govori o Hristu kao osloncu koji povezuje rasuto, učvršćuje slabo i čovekov život usmerava prema Bogu.
Jednostavna pouka blaženopočivšeg patrijarha srpskog pokazuje zašto je smirenost najjači odgovor onome ko želi da nas isprovocira i kako se u takvoj situaciji čuva dostojanstvo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
