Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
U jednoj kratkoj rečenici izgovorenoj gotovo usput, u pohvali koja nije bila upućena nama ili u tuđem uspehu koji se prebrzo poredi sa sopstvenim neuspesima, javlja se nevidljiva napetost koju je teško priznati, a još teže sakriti. Lice ostaje mirno, ali se unutrašnji ton menja. Umesto radosti zbog drugog, pojavljuje se osećaj gubitka, kao da nam je nešto oduzeto. Upravo tu počinje zavist - tiha, ali uporna duhovna deformacija koja menja način na koji gledamo ljude oko sebe.
Na to stanje, koje se često ne prepozna odmah, odgovara jedno od najoštrijih upozorenja hrišćanskog predanja, sadržano u učenju jednog od najvećih propovednika Crkve Sveti Jovan Zlatoust. Njegove reči ne ostavljaju prostor za ublažavanje zavisti, već je prikazuju kao unutrašnje razaranje koje najpre pogađa onoga ko je nosi.
- Nema ničeg goreg od zavisti. Onaj ko zavidi, želeći da pogubi drugog, (duhovno) pogubljuje samog sebe. Oči zavidnikove su pomračene od žalosti. Zavidnik živi u neprestanoj smrti, sve ljude smatra svojim neprijateljima, čak i one koji ga ni na koji način nisu uvredili. On čak tuguje kada drugi ukazuju čast Bogu, a raduje se onome čemu se raduje đavo. Neko je stekao poštovanje kod ljudi? Ne zavidi mu, jer to nije (istinska) čast. Neko je poštovan pred Bogom? Potrudi se da mu postaneš sličan. Ali ti to ne želiš. Zašto onda, uz to, pogubljuješ sebe? Zašto odbacuješ i ono što imaš?
Ako nisi u stanju da mu se ugledaš i učiniš neko dobro, zašto onda činiš zlo? Ako ne možeš da mu budeš sličan po trudu, onda si, u krajnjem slučaju, dužan da se makar raduješ zajedno sa njim, da bi iz tog zajedničkog radovanja imao duhovnu korist. Jer često je dovoljna i sama dobra namera da bi čovek primio veliko dobro od Boga.
Prorok Jezekija veli da su Moavci bili kažnjeni jer su se radovali nesreći Izrailjaca (Jez. 35, 12). A bilo je i onih koji su se spasli zato što su tugovali zbog tuđih nevolja. Ako oni koji tuguju zbog tuđih nevolja imaju neku utehu, onda još veću utehu imaju oni koji se raduju tuđim počastima. Ako smo dužni da sastradavamo sa onima koji trpe Božju kaznu, tim pre ne treba da zavidimo onima kojima se ukazuje čast. Zavist je ljuta zver, nečista zver, zlo koje čovek sam sebi nanosi, porok za koji nema opravdanja, uzrok i majka svih zala - reči su Svetog Jovana Zlatousta, zapisane u svetim knjigama.
U ovoj oštroj duhovnoj dijagnostici zavist se ne prikazuje kao prolazna slabost, već kao stanje koje menja čovekov odnos prema drugima i prema sebi. Zlatoust ne govori samo šta je zavist, već i šta ona postaje kada se u čoveku učvrsti.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 166 (16,13-24)
13. Bdite, stojte u veri, muški se držite, snažite se. 14. Sve da vam biva u ljubavi. 15. Molim vas pak, braćo, znate za dom Stefaninov da je prvenac iz Ahaje, i da sebe posvetiše služenju svetima; 16. da se i vi pokoravate takvima, i svakome koji pomaže i trudi se. 17. A radujem se dolasku Stefanina i Fortunata i Ahajika, jer mi oni popuniše vaše odsustvo;
18. jer umiriše duh moj a vaš. Uvažavajte, dakle, takve. 19. Pozdravljaju vas Crkve azijske. Pozdravljaju vas mnogo u Gospodu Akila i Priskila sa domaćom svojom crkvom. 20. Pozdravljaju vas sva braća. Pozdravite se međusobno celivom svetim. 21. Pozdrav je mojom rukom, Pavlovom. 22. Ako neko ne ljubi Gospoda Isusa Hrista, neka je anatema. Maran ata (Aramejski izraz: „Gospod dolazi“ ili „Gospode, dođi“). 23. Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista s vama. 24. Ljubav moja sa svima vama u Hristu Isusu. Amin.
Jevanđelje po Mateju, začalo 87. (21,33-43)
33. Drugu priču čujte: „Beše čovek domaćin koji posadi vinograd i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i sagradi kulu, i dade ga vinogradarima, i otide. 34. A kada se približi vreme berbe, posla sluge svoje vinogradarima da prime plodove njegove. 35. I vinogradari, pohvatavši sluge njegove, jednoga izbiše, a jednoga ubiše, a jednoga kamenjem zasuše. 36. Opet posla druge sluge, više nego pre, i učiniše im tako isto. 37. A najzad posla im sina svoga govoreći: „Postideće se sina moga.” 38. A vinogradari videvši sina, rekoše među sobom: „Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, i da prisvojimo nasledstvo njegovo.”
39. I uhvatiše ga, pa izvedoše napolje iz vinograda, i ubiše. 40. Kada, dakle, dođe gospodar vinograda šta će učiniti vinogradarima onim?” 41. Rekoše mu: „Zločince će zlom smrću pogubiti, a vinograd će dati drugim vinogradarima, koji će mu davati plodove u svoje vreme.” 42. Reče im Isus: „Zar niste nikada čitali u Pismu: ‘Kamen koji odbaciše zidari, taj postade glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u očima našim.‘ 43. Zato vam kažem da će se od vas uzeti Carstvo Božije, i daće se narodu koji donosi plodove njegove.”
BONUS VIDEO
Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?
Svetitelj je upozoravao da preterano hvaljenje dece podstiče egoizam, a roditeljima savetovao da ih odmalena uče zahvalnosti, odgovornosti i smirenju.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Mnogi ljudi dolazili su mu tražeći pomoć, a svetac je svoju slavu pripisivao Bogu, a ne sebi.
Mnogi posle ovakvog sna počinju da traže skrivene poruke i znakove, ali Crkva savetuje drugačiji odnos prema snovima i upućuje nas na ono što zaista možemo učiniti za svoje preminule bližnje.
Odluka o tome sa kim će čovek zasnovati porodicu nije mala ni prolazna.
U manastiru Preobraženje Ovčarsko obavljen je svečani čin monaškog postriga u malu shimu, pred brojnim sveštenstvom, monaštvom i vernim narodom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Reči velikog svetitelja otkrivaju zašto je prvi korak u svetinju važniji nego što nam se čini.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Duhovnik Ruske pravoslavne crkve ostavio je kratku, ali snažnu pouku o tome kako male slabosti mogu da promene čovekov odnos prema drugima, materijalnom i Bogu.
Mnogi posle ovakvog sna počinju da traže skrivene poruke i znakove, ali Crkva savetuje drugačiji odnos prema snovima i upućuje nas na ono što zaista možemo učiniti za svoje preminule bližnje.
Odluka o tome sa kim će čovek zasnovati porodicu nije mala ni prolazna.
Ono što je važno jeste da hrišćanin ne zaboravi Boga onda kada mu je dobro, niti da se udalji od molitve čim oseti da je nastupio mir.
Ad i pakao nisu sinonimi.
Mnogi ljudi dolazili su mu tražeći pomoć, a svetac je svoju slavu pripisivao Bogu, a ne sebi.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.
Ono što je važno jeste da hrišćanin ne zaboravi Boga onda kada mu je dobro, niti da se udalji od molitve čim oseti da je nastupio mir.
Na Veliku Gospojinu u Pivskom manastiru služena Sveta arhijerejska liturgija, a mitropolit budimljansko-nikšićki u besedi govorio o životu, stradanju i veri generala Mladića.
Ad i pakao nisu sinonimi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
