Na Veliku Gospojinu u Pivskom manastiru služena Sveta arhijerejska liturgija, a mitropolit budimljansko-nikšićki u besedi govorio o životu, stradanju i veri generala Mladića.
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice, Velika Gospojina, svečano je i saborno proslavljen u Pivskom manastiru, jednoj od velikih svetinja Srpske pravoslavne crkve, posvećenoj ovom velikom hrišćanskom prazniku.
U ovoj svetinji, na praznik posvećen Presvetoj Bogorodici, okupili su se vernici kako bi učestvovali u Svetoj arhijerejskoj liturgiji. Liturgiju je služio mitropolit i arhiepiskop budimljansko-nikšićki Metodije, uz sasluženje sveštenstva i molitveno učešće brojnih vernika.
Liturgijsko sabranje nastavljeno je pomenom novoprestavljenom slugi Božjem, generalu Ratku Mladiću. U pravoslavnoj veri pomen upokojenima predstavlja molitveno sećanje Crkve na one koji su usnuli u Gospodu i molbu da im Gospod podari pokoj i oproštaj grehova.
U svojoj besedi mitropolit Metodije posebno se osvrnuo na život i stradanje generala Ratka Mladića, govoreći o njegovoj službi narodu, ratnim iskušenjima i poslednjim danima života.
- Danas pratimo jednog velikana srpskog roda, čoveka koji je sve svoje dao i žrtvovao, a na kraju i život, čast i čin. Ranjavan je u ratovima, a iako komandant, išao je sa svojom vojskom po prvim linijama - rekao je motropolit Metodije.
Govoreći o mestu koje je general Mladić imao u sećanju dela srpskog naroda, mitropolit je istakao da su ga vojska i narod za koje se borio prepoznavali ne samo kao velikog Srbina i čoveka dostojnog poštovanja, već i kao ličnost u kojoj su videli osobine drevnih srpskih ratnika i vitezova.
Prema rečima mitropolita Metodija, pitanje ratnika i njegove žrtve ne može se posmatrati odvojeno od istorijskog i duhovnog iskustva srpskog naroda. U tom kontekstu govorio je o zavetu Svetog Save i cara Lazara i o odgovornosti da se vera, čast i sloboda čuvaju kao vrednosti koje povezuju generacije.
- Srpski ratnici nisu bili veliki samo zato što su poznavali vojne veštine, već pre svega zato što su čuvali zavet koji je srpski narod, kroz Svetog Savu i cara Lazara, dao Bogočoveku Hristu, da ćemo ići svetla i čista obraza, uzdignute glave, i da ni za šta nećemo dati ni parče svoje zemlje ni zrnce svoje slobode - naglasio je mitropolit.
Posebno snažan deo besede bila je molitva Presvetoj Bogorodici za dušu generala Mladića. Govoreći upravo na praznik njenog Uspenja, mitropolit Metodije izrazio je nadu da će Presveta Bogorodica primiti njegovu dušu među svete srpske vitezove.
- Neka Presveta Majka Božja, čije Uspenje proslavljamo, uznese i njegovu dušu među sve svete srpske vitezove. Neka nam njegov primer bude opomena u ovim smutnim i zbunjujućim vremenima, koja žele da nas pokolebaju na putu Svetih otaca - kazao je vladika Metodije.
"Sudili su celokupnom srpskom rodu"
Mitropolit Metodije u nastavku besede govorio je i o presudi generalu Mladiću, ocenjujući da je ona, prema njegovom viđenju, prevazišla sudbinu jednog čoveka i postala simbol šireg odnosa prema srpskom narodu, njegovom istorijskom sećanju i zavetu.
- Videli smo da ga je ovaj beli svet sudio i osudio, ali ne da bi osudio samo njega, već celokupni srpski rod, ponos srpskog roda i vernost zavetu koji smo čuvali i čuvamo do današnjeg dana. Želeli su da nas slome i pogaze, da se odreknemo svojih svetih predaka - rekao je mitropolit Metodije.
Posebno se osvrnuo na iskušenja kroz koja su prošli general Mladić i njegova porodica. Prema njegovim rečima, sva ta iskušenja „stoički su podneli”, dok se general, kako je naveo, mirno upokojio nakon što ga je sveštenik Krsto Stanišić ispovedio i pričestio u poslednjim trenucima života.
- Gospod ga je udostojio da se na taj način pridruži velikim i slavnim duhovnim vitezovima našeg srpskog naroda - kazao je mitropolit.
Pomen u Pivskom manastiru tako je, u okviru prazničnog sabranja na Veliku Gospojinu, dobio i snažnu duhovnu dimenziju. U pravoslavnoj tradiciji molitva za upokojene nije samo čin sećanja, već izraz vere u Božju milost i vaskrsenje, kao i svedočanstvo da Crkva svoje upokojene ne zaboravlja.
Na kraju besede mitropolit Metodije pozvao je vernike da, bez obzira na iskušenja i okolnosti, ostanu postojani u veri i verni vrednostima koje su primili od svojih predaka.
- Verujmo, ne bojmo se i ispunjavajmo Božje zapovesti, a sve ostalo će nam Gospod pridodati. Ostanimo ono što jesmo, što smo bili i što su bili naši sveti preci - poručio je mitropolit Metodije.
Poruka izrečena u Pivskom manastiru na praznik Uspenja Presvete Bogorodice tako je bila usmerena i na ličnu veru i odgovornost svakog hrišćanina, ali i na kolektivno pamćenje, čuvanje identiteta i istrajavanje na putu Svetih otaca. U središtu prazničnog sabranja ipak je ostala molitva Crkve, koja čoveka, živog ili upokojenog, poverava milosti Božjoj.
Vernici su na Preobraženje krenuli iz Kamenca-Podoljskog, noseći krstove i ikone i moleći se za zdravlje, mir i pomoć u životnim iskušenjima, a tradicija ovog podviga povezuje se sa čudom iz 1832. godine.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Sekretar Eparhije kruševačke podseća na događaj koji je Presveta Bogorodica radosno očekivala i otkriva zašto ovaj dan nije samo uspomena na njeno upokojenje.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Mitropolit budimljansko-nikšićki daće iskaz pred državnim organima, dok se posebno pitanje otvara zbog toga što je pozvan da odgovara zbog čina koji pripada njegovoj svešteničkoj službi.
Na Veliku Gospojinu u Derventi proslavljena je hramovna slava Sabornog hrama i slava grada, a mitropolit zvorničko-tuzlanski govorio je o stradanju, odbrani naroda i značaju molitve za upokojene.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
Podignuta 1969. godine prilozima srpskih doseljenika, svetinja bi uskoro mogla da dobije priznanje, kao potvrdu značaja nasleđa koje Srbi čuvaju daleko od otadžbine.
Osvećenje obnovljene svetinje, svečana Liturgija, priznanja zaslužnim dobrotvorima i obnova parohijskog doma obeležili su duhovne svečanosti kojima je proslavljena povezanost vere, naroda i Crkve.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
