4UTRA/Shutterstock/Tanjug Ministarstvo Odbrane I Vojska
Sekretar Eparhije kruševačke podseća na događaj koji je Presveta Bogorodica radosno očekivala i otkriva zašto ovaj dan nije samo uspomena na njeno upokojenje.
Uspenje Presvete Bogorodice jeste praznik koji vernicima govori o smrti, ali još više o nadi koja je jača od smrti. Upravo zato se u Crkvi ovaj dan ne doživljava kao tužna uspomena na odlazak Presvete Bogorodice iz zemaljskog života, već kao praznik njenog uspenja i susreta sa Hristom.
Kako objašnjava protojerej-stavrofor Dragi Veškovac, sekretar Eparhije kruševačke, sama suština praznika krije se u događaju koji je Presveta Bogorodica sa radošću očekivala.
- Uspenje Presvete Bogorodice je dan njenog upokojenja. Arhangel Gavrilo koji joj je doneo radosnu vest da će roditi sina Božijeg najavio je i njeno upokojenje. Ona se radovala tome kako bi ponovo bila sa svojim sinom na nebesima.
Ove reči posebno podsećaju da naziv praznika nije slučajan. Uspenje označava usnuće, odnosno upokojenje Presvete Bogorodice, ali crkveno predanje ovaj događaj ne posmatra kao konačni kraj. Njeno upokojenje povezano je sa nadom u život sa Hristom, zbog čega je Velika Gospojina praznik radosti, a ne samo žalosti zbog rastanka.
Velika Gospojina ujedno je i završetak Gospojinskog posta, tokom kojeg se vernici pripremaju za praznik molitvom, uzdržanjem i pokajanjem. Ove godine praznik pada u petak, pa se, prema rečima protojereja-stavrofora Dragog Veškovca, posti na ribi, ulju i vinu.
- Ove godine Uspenje Presvete Bogorodice pada u petak. Toga dana postimo najblažim vidom posta (riba, ulje i vino) - kađe otac Dragi, prenosi portal krusevacgrad.rs.
Ipak, smisao praznika ne završava se pravilima o postu. Post je priprema, dok je cilj susret sa Bogom kroz molitvu, Sveto bogosluženje i život u veri.
Zato sveštenik posebno izdvaja ono što bi trebalo da bude u središtu današnjeg praznovanja.
- Najbitnije je da sa verom, nadom i ljubavlju pristupamo Svetom bogosluženju i onda će sve dobro biti - zaključuje sekretar Eparhije kruševačke, protojerej-stavrofor Dragi Veškovac.
Upravo u tome se može pronaći i najdublja poruka Velike Gospojine. Vernici danas ne treba samo da se sete Presvete Bogorodice, već da kroz njen primer ponovo otkriju šta znači poverenje u Boga, vera u Njegovo obećanje i nada koja ne prestaje ni pred smrću.
Velika Gospojina zato nije samo dan kada se se ide na liturgiju i kada se okupljaju porodice, ili proslavljaju krsne slave. To je praznik koji čoveka podseća da za hrišćanina smrt nema poslednju reč i da je život sa Hristom konačna nada svakog vernika.
Shiarhimandrit Zosima Sokur govori o značaju molitve, ispovesti, pričešća i duhovne pripreme pred Uspenje Presvete Bogorodice, podsećajući da uzdržanje nije samo pitanje hrane, već i pitanje promene života.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Sekretar Eparhije kruševačke podseća na događaj koji je Presveta Bogorodica radosno očekivala i otkriva zašto ovaj dan nije samo uspomena na njeno upokojenje.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Dar srpskih iseljenika postao je više od ukrasa, noseći snažnu poruku ljubavi prema rodnom gradu, vernosti svetinji i zajedništvu koje ne prekida ni velika udaljenost.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, Čajniče je ponovo postalo središte vernog naroda, okupljenog pred čudotvornim likom Majke Božje, za koji se veruje da vekovima daruje isceljenja, utehu i snagu.
Vernici se na ovaj veliki praznik sećaju uspenja Presvete Bogorodice, dok Tipik precizno određuje kada prestaje post i kada je dopušteno uzimati mrsnu hranu.
Dok mnogi sakupljaju lekovite trave i prate narodne običaje, Crkva podseća da vera nije ritual, već dela ljubavi i život po Jevanđelju – istinsko osveženje duše dolazi kroz molitvu i pokajanje, a ne kroz praznoverje.
Praznik poznat i kao Bogorodična Pasha, otkriva tajnu večnog života kroz mir i nevinost Presvete Bogorodice, čudesno uznesenje Njene duše i snagu vere koja nas vodi ka vaskrsenju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Mojsej Murin. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Avgustina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Miheja po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Pimen Veliki. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Monike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Vernici su na Preobraženje krenuli iz Kamenca-Podoljskog, noseći krstove i ikone i moleći se za zdravlje, mir i pomoć u životnim iskušenjima, a tradicija ovog podviga povezuje se sa čudom iz 1832. godine.
U besedi za petak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Isaijino proročanstvo o rođenju Spasitelja i otkriva duboko značenje imena kojima je Hristos najavljen.
Ruski dugovnik podseća da put ka duhovnoj čistoti nije samo u onome što čovek čini za sebe, već i u načinu na koji se odnosi prema onima koji su pogrešili, njihovim slabostima i padovima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
