4UTRA/Shutterstock/Tanjug Ministarstvo Odbrane I Vojska
Sekretar Eparhije kruševačke podseća na događaj koji je Presveta Bogorodica radosno očekivala i otkriva zašto ovaj dan nije samo uspomena na njeno upokojenje.
Uspenje Presvete Bogorodice jeste praznik koji vernicima govori o smrti, ali još više o nadi koja je jača od smrti. Upravo zato se u Crkvi ovaj dan ne doživljava kao tužna uspomena na odlazak Presvete Bogorodice iz zemaljskog života, već kao praznik njenog uspenja i susreta sa Hristom.
Kako objašnjava protojerej-stavrofor Dragi Veškovac, sekretar Eparhije kruševačke, sama suština praznika krije se u događaju koji je Presveta Bogorodica sa radošću očekivala.
- Uspenje Presvete Bogorodice je dan njenog upokojenja. Arhangel Gavrilo koji joj je doneo radosnu vest da će roditi sina Božijeg najavio je i njeno upokojenje. Ona se radovala tome kako bi ponovo bila sa svojim sinom na nebesima.
Ove reči posebno podsećaju da naziv praznika nije slučajan. Uspenje označava usnuće, odnosno upokojenje Presvete Bogorodice, ali crkveno predanje ovaj događaj ne posmatra kao konačni kraj. Njeno upokojenje povezano je sa nadom u život sa Hristom, zbog čega je Velika Gospojina praznik radosti, a ne samo žalosti zbog rastanka.
Velika Gospojina ujedno je i završetak Gospojinskog posta, tokom kojeg se vernici pripremaju za praznik molitvom, uzdržanjem i pokajanjem. Ove godine praznik pada u petak, pa se, prema rečima protojereja-stavrofora Dragog Veškovca, posti na ribi, ulju i vinu.
- Ove godine Uspenje Presvete Bogorodice pada u petak. Toga dana postimo najblažim vidom posta (riba, ulje i vino) - kađe otac Dragi, prenosi portal krusevacgrad.rs.
Ipak, smisao praznika ne završava se pravilima o postu. Post je priprema, dok je cilj susret sa Bogom kroz molitvu, Sveto bogosluženje i život u veri.
Zato sveštenik posebno izdvaja ono što bi trebalo da bude u središtu današnjeg praznovanja.
- Najbitnije je da sa verom, nadom i ljubavlju pristupamo Svetom bogosluženju i onda će sve dobro biti - zaključuje sekretar Eparhije kruševačke, protojerej-stavrofor Dragi Veškovac.
Upravo u tome se može pronaći i najdublja poruka Velike Gospojine. Vernici danas ne treba samo da se sete Presvete Bogorodice, već da kroz njen primer ponovo otkriju šta znači poverenje u Boga, vera u Njegovo obećanje i nada koja ne prestaje ni pred smrću.
Velika Gospojina zato nije samo dan kada se se ide na liturgiju i kada se okupljaju porodice, ili proslavljaju krsne slave. To je praznik koji čoveka podseća da za hrišćanina smrt nema poslednju reč i da je život sa Hristom konačna nada svakog vernika.
Shiarhimandrit Zosima Sokur govori o značaju molitve, ispovesti, pričešća i duhovne pripreme pred Uspenje Presvete Bogorodice, podsećajući da uzdržanje nije samo pitanje hrane, već i pitanje promene života.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Osvećenje obnovljene svetinje, svečana Liturgija, priznanja zaslužnim dobrotvorima i obnova parohijskog doma obeležili su duhovne svečanosti kojima je proslavljena povezanost vere, naroda i Crkve.
Sveštenik Jevgenije Murzin otkriva zašto strah od Božje kazne nije isto što i strahopoštovanje prema Bogu i kako savršena ljubav oslobađa čoveka od strepnje.
Krčka se sa krompirom, šargarepom i belim lukom, zapeče u rerni, a onda se preko vrelog mesa stavlja obilna kašika kajmaka. Ovako se priprema čuveni kafanski specijalitet.
Episkop šabački besedio je o snazi zajedništva koje je povezalo žitelje 12 sela u izgradnji hrama Uspenja Presvete Bogorodice i poručio da njihovo delo treba da bude primer i današnjim generacijama.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
U besedi iz 1964. svetitelj otkriva duboko značenje praznika i objašnjava kakvu vezu imaju Presveta Bogomajka, Hristova pobeda nad smrću, Sveto Pričešće i čovekov put ka spasenju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Kirijaka Otšelnika - Miholjdan, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Proba, Taraha i Andronika. Katolička crkva slavi Svetog Serafina, Jevreji obeležavaju Roš Hodeš, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Haritona Ispovednika po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Filipa. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana XXIII, Jevreji obeležavaju Roš Hodeš, početak novog meseca, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Kirijaka Otšelnika - Miholjdan, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Proba, Taraha i Andronika. Katolička crkva slavi Svetog Serafina, Jevreji obeležavaju Roš Hodeš, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
