Dok mnogi sakupljaju lekovite trave i prate narodne običaje, Crkva podseća da vera nije ritual, već dela ljubavi i život po Jevanđelju – istinsko osveženje duše dolazi kroz molitvu i pokajanje, a ne kroz praznoverje.
U danima najdublje srpske duhovnosti, kada se narod okuplja oko ikona i hramova, dešava se jedan veliki paradoks: najteža iskušenja ne dolaze u svakodnevici, već na najsvetije praznike. Jedan od takvih dana je i Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznatije kao Velika Gospojina.
Tog dana vernici se sećaju Božje Majke i njenog preobraženja u večni život, ali mnogi, umesto molitve i duhovnog preispitivanja, veru svode na običaje i praznoverja.
Wikipedia
Ikona Uspenja Presvete Bogorodice
Narodna tradicija je, nesumnjivo, bogata običajima – od prikupljanja lekovitih trava do pripremanja posebnih jela. Međutim, brojni od tih običaja imaju paganske korene, dok su neki vremenom iskrivljeni ili čak izmišljeni, kako bi zadovoljili znatiželjne. Uverenje da će „sreća doći“ ako se ne uključi veš-mašina na crveno slovo, ili da će „božanski blagoslov“ stići ako se ubere bosiljak na Veliku Gospojinu, nema veze sa pravom verom – to je praznoverje.
Vladika Jovan: "Ako se svodi na običaje, nemamo mnogo koristi"
Upravo zato reči iz nedavne propovedi vladike šumadijskog Jovana posebno odjekuju:
- Vera je, braćo i sestre, u delima i ako veru ne pretočimo u dela, onda nemamo koristi od takve vere. Ako verujemo u jednog Boga, a živimo drugačije nego što ispovedamo veru, onda nam to nije na spasenje.
Foto: SPC / Eparhija šumadijska
Vladika šumadijski Jovan
Vladika je naglasio da vera nikada ne sme da se svede na puku tradiciju:
- Da li je naša vera, braćo i sestre, jevanđelska ili je to vera tradicije i nekakvih običaja? Danas ćemo još uvek čuti: Valja se da idem u crkvu, valja se da se pričestim. Ali, braćo i sestre, ako je naša vera samo tradicija i ako se svodi na običaje, onda nemamo mnogo koristi od takve vere - poručio je vladika Jovan.
Crkva zato neprestano poziva vernike na molitvu i pokajanje, a ne na sujeverje i praznoverje. Na Veliku Gospojinu čita se posebna molitva, koja podseća da je vera živa i da kroz nju čovek pronalazi snagu i utehu:
Molitva na dan Uspenja Presvete Bogorodice
Shutterstock
Ikona Presvete Bogorodice
Gospod Višnji tako reče
Iz tvog srca, Devo čista,
Voda živa da poteče,
Te da žedni piju Hrista –
Istočniče živonosni,
Mi smo tobom svi ponosni!
Te da žedni Hrista piju:
Gorki Njime da se slade,
Slepi Njime da se miju
I žalosni leče jade –
Istočniče živonosni,
Mi smo tobom svi ponosni!
Iz večnosti piće stiže,
Suh vremena potok nali,
I opet se k nebu diže;
Okrepi se svet sustali –
Istočniče živonosni,
Mi smo tobom svi ponosni!
Slava tebi, o Prečista,
Slava tebi, Bogomati!
Ti nam rodi Živog Hrista,
Živu vodu blagodati –
Istočniče živonosni,
Mi smo tobom svi ponosni!
Pouka za vernike
Velika Gospojina nije dan za praznoverje i pogrešna uverenja, već prilika da se oslobodimo navika i iskrivljenih običaja. To je trenutak da obnovimo svoju veru u delo, da kroz molitvu i pokajanje prizovemo istinsku blagodet Presvete Bogorodice u svoj život.
Ova sveta molitva krije ogromnu duhovnu snagu koja donosi utehu u najtežim trenucima, vraća mir uznemirenom srcu i osnažuje za životne izazove. Saznajte kada je koristiti za najveću duhovnu korist i kako.
Dragocena relikvija iz Muzeja Srpske pravoslavne crkve stigla je u hram Svetog Simeona Mirotočivog; vernici će moći da prisustvuju svakodnevnim liturgijama i molitvama za bolesne do 3. septembra.
Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđeoskom predanju, dan kada se ona uznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Praznik poznat i kao Bogorodična Pasha, otkriva tajnu večnog života kroz mir i nevinost Presvete Bogorodice, čudesno uznesenje Njene duše i snagu vere koja nas vodi ka vaskrsenju.
Na prazničnoj liturgiji u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike da svoj život utemelje na Hristu i u molitvi pronađu snagu i mir.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice donosi poseban trenutak za svaku dušu koja traži utehu. Zato je važno izgovoriti ove reči molitve i tropara čistog srca, s verom i nadom da vas one mogu blagosloviti.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, Čajniče je ponovo postalo središte vernog naroda, okupljenog pred čudotvornim likom Majke Božje, za koji se veruje da vekovima daruje isceljenja, utehu i snagu.
Vernici se na ovaj veliki praznik sećaju uspenja Presvete Bogorodice, dok Tipik precizno određuje kada prestaje post i kada je dopušteno uzimati mrsnu hranu.
Uoči početka Velikogospojinskog posta, Srpska pravoslavna crkva nas poziva da izgovorimo reči koje otvaraju vrata oproštaju i miru, kako bismo spremni zakoračili u susret prazniku Uspenja Presvete Bogorodice.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
U vremenu kada sve manje slušamo, a prečesto zaboravljamo na poštovanje, arhimandrit Stefan podseća: pazite kako govorite majci – jer reč upućena majci, ide pravo Bogu.
