Dok mnogi sakupljaju lekovite trave i prate narodne običaje, Crkva podseća da vera nije ritual, već dela ljubavi i život po Jevanđelju – istinsko osveženje duše dolazi kroz molitvu i pokajanje, a ne kroz praznoverje.
U danima najdublje srpske duhovnosti, kada se narod okuplja oko ikona i hramova, dešava se jedan veliki paradoks: najteža iskušenja ne dolaze u svakodnevici, već na najsvetije praznike. Jedan od takvih dana je i Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznatije kao Velika Gospojina.
Tog dana vernici se sećaju Božje Majke i njenog preobraženja u večni život, ali mnogi, umesto molitve i duhovnog preispitivanja, veru svode na običaje i praznoverja.
Wikipedia
Ikona Uspenja Presvete Bogorodice
Narodna tradicija je, nesumnjivo, bogata običajima – od prikupljanja lekovitih trava do pripremanja posebnih jela. Međutim, brojni od tih običaja imaju paganske korene, dok su neki vremenom iskrivljeni ili čak izmišljeni, kako bi zadovoljili znatiželjne. Uverenje da će „sreća doći“ ako se ne uključi veš-mašina na crveno slovo, ili da će „božanski blagoslov“ stići ako se ubere bosiljak na Veliku Gospojinu, nema veze sa pravom verom – to je praznoverje.
Vladika Jovan: "Ako se svodi na običaje, nemamo mnogo koristi"
Upravo zato reči iz nedavne propovedi vladike šumadijskog Jovana posebno odjekuju:
- Vera je, braćo i sestre, u delima i ako veru ne pretočimo u dela, onda nemamo koristi od takve vere. Ako verujemo u jednog Boga, a živimo drugačije nego što ispovedamo veru, onda nam to nije na spasenje.
Foto: SPC / Eparhija šumadijska
Vladika šumadijski Jovan
Vladika je naglasio da vera nikada ne sme da se svede na puku tradiciju:
- Da li je naša vera, braćo i sestre, jevanđelska ili je to vera tradicije i nekakvih običaja? Danas ćemo još uvek čuti: Valja se da idem u crkvu, valja se da se pričestim. Ali, braćo i sestre, ako je naša vera samo tradicija i ako se svodi na običaje, onda nemamo mnogo koristi od takve vere - poručio je vladika Jovan.
Crkva zato neprestano poziva vernike na molitvu i pokajanje, a ne na sujeverje i praznoverje. Na Veliku Gospojinu čita se posebna molitva, koja podseća da je vera živa i da kroz nju čovek pronalazi snagu i utehu:
Molitva na dan Uspenja Presvete Bogorodice
Shutterstock
Ikona Presvete Bogorodice
Gospod Višnji tako reče
Iz tvog srca, Devo čista,
Voda živa da poteče,
Te da žedni piju Hrista –
Istočniče živonosni,
Mi smo tobom svi ponosni!
Te da žedni Hrista piju:
Gorki Njime da se slade,
Slepi Njime da se miju
I žalosni leče jade –
Istočniče živonosni,
Mi smo tobom svi ponosni!
Iz večnosti piće stiže,
Suh vremena potok nali,
I opet se k nebu diže;
Okrepi se svet sustali –
Istočniče živonosni,
Mi smo tobom svi ponosni!
Slava tebi, o Prečista,
Slava tebi, Bogomati!
Ti nam rodi Živog Hrista,
Živu vodu blagodati –
Istočniče živonosni,
Mi smo tobom svi ponosni!
Pouka za vernike
Velika Gospojina nije dan za praznoverje i pogrešna uverenja, već prilika da se oslobodimo navika i iskrivljenih običaja. To je trenutak da obnovimo svoju veru u delo, da kroz molitvu i pokajanje prizovemo istinsku blagodet Presvete Bogorodice u svoj život.
Ova sveta molitva krije ogromnu duhovnu snagu koja donosi utehu u najtežim trenucima, vraća mir uznemirenom srcu i osnažuje za životne izazove. Saznajte kada je koristiti za najveću duhovnu korist i kako.
Dragocena relikvija iz Muzeja Srpske pravoslavne crkve stigla je u hram Svetog Simeona Mirotočivog; vernici će moći da prisustvuju svakodnevnim liturgijama i molitvama za bolesne do 3. septembra.
Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđeoskom predanju, dan kada se ona uznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Praznik poznat i kao Bogorodična Pasha, otkriva tajnu večnog života kroz mir i nevinost Presvete Bogorodice, čudesno uznesenje Njene duše i snagu vere koja nas vodi ka vaskrsenju.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Tomu. Katolička crkva obeležava Svetog Bruna, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Dan posvećen ovoj svetiteljki, zaštitnici vernika, treba provesti u miru i molitvi. Crkva nas podseća da izbegnemo praznoverje i dočekamo praznik u čistoj veri.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka isticao je da prava zaštita novorođenčeta dolazi kroz Molitvu znamenja, osveštanu vodu i sveti čin krštenja, a ne kroz praznoverje i narodne običaje.
Verovanje u znakove, talismane i razne običaje suprotno je hrišćanskoj veri, koja čoveka poziva na uzdanje u Božji promisao, molitvu, pokajanje i duhovnu slobodu koju nam je Hristos darovao.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
