Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Ptica na grani ne proverava koliko je puta neko čuo njen poj. Ne meri uspeh, ne očekuje aplauz, ne traži razlog da bude radosna. A čovek, okružen ljudima, udobnošću i mogućnostima, često ustaje umoran još pre prvog jutarnjeg svetla, noseći u sebi nevidljiv teret nezadovoljstva. Upravo o toj tiho izgubljenoj radosti govorio je starac Tadej Vitovnički, ostavljajući jednostavnu, ali duboku pouku koja i danas odzvanja među pravoslavnim vernicima.
- Ptice su blagodarne Bogu, a mi ne. Ptice stalno slave Boga. Počnu rano ujutro, u tri sata, da pevaju i do devet sati ne prestaju. U devet sati malo se utišaju, tek onda idu da traže hranu, a i mlade moraju da nahrane... Posle opet pevaju. One pevaju. Da li ih neko sluša, da li ne sluša, one pevaju... A mi namršteni, nos naduven. Nije nam do pevanja, ni do čega. Treba da se ugledamo na ptice. Uvek su vesele. A mi? Nama uvek nešto smeta. A šta nam to u stvari smeta? Ne smeta nam zapravo ništa. Je li tako, blago meni? - govorio je starac Tadej Vitovnički.
U nekoliko jednostavnih rečenica starac Tadej otvorio je pitanje koje ne dotiče samo raspoloženje, već i duhovno stanje čoveka. Njegova pouka zapravo je poziv na unutrašnje preispitivanje. Dok ptica peva jer živi po prirodi koju joj je Bog dao, čovek često zaboravlja zahvalnost, pa i onda kada ima mnogo više nego što primećuje.
Zato reči starca Tadeja i danas deluju snažno, jer podsećaju da mir ne počinje onda kada nestanu svi problemi, već onda kada čovek prestane da hrani sopstveno nezadovoljstvo. Možda baš zbog toga njegov savet zvuči toliko jednostavno, a toliko teško: ugledati se na ptice koje pevaju i kada ih niko ne sluša.
Dela svetih apostola, začalo 51 (28,1-31)
1. I kad se izbaviše s lađe koji bejahu s Pavlom, tada saznadoše da se ostrvo zove Malta. 2. A meštani nam ukazivahu ne malo čovekoljublje, jer naloživši vatru sve nas primiše zbog kiše koja padaše i zbog zime. 3. I kada Pavle skupi gomilu granja i naloži na vatru, iziđe zmija od vrućine i ujede ga za ruku. 4. A kada videše meštani zmiju gdje visi o ruci njegovoj, govorahu jedan drugome: „Svakako je ovaj čovjek ubica, jer ga izbavljenog od mora Pravda ne ostavi da živi."
5. A on otrese zmiju u vatru, i ne pretrpe nikakvo zlo. 6. A oni očekivahu da će on oteći ili odjednom pasti mrtav. No kad zadugo čekaše, i videše da mu ništa zlo ne bi, promeniše se i govorahu da je on bog. 7. Oko mesta pak onoga bejahu imanja poglavara od ostrva, po imenu Publija, koji nas primi i ljubazno ugosti tri dana. 8. A dogodi se da otac Publijev imaše groznicu i srdobolju i ležaše. Njemu Pavle uđe, pa pomolivši se Bogu i položivši ruke na njega, isceli ga. 9. Kada se pak to dogodi, i drugi na ostrvu koji bejahu bolesni dolažahu, i isceljivahu se.
10. I oni nam ukazivahu velike počasti, a kad pođosmo spremiše što nam je bilo potrebno. 11. A posle tri meseca odvezosmo se na lađi aleksandrijskoj, koja je bila prezimila na ostrvu, i imaše oznaku Dioskura. 12. I doplovivši u Sirakusu, ostasmo onde tri dana. 13. A odande obilazno prispesmo u Rigiju; i posle jednoga dana, kada dunu jugo dođosmo drugi dan u Potiole. 14. Onde nađemo braću i oni nas zamole te ostanemo kod njih sedam dana, i tako dođosmo u Rim.
15. I tamošnja braća, načuvši za nas, iziđoše nam u susret do Apijeva trga i Tri krčme. I kad ih vide Pavle, zablagodari Bogu i ohrabri se. 16. A kad dođosmo u Rim, kapetan predade sužnje vojvodi. Ali Pavlu se dopusti da živi zasebno s vojnikom koji ga čuvaše. 17. Posle pak tri dana sazva Pavle prvake judejske. I kad se oni skupiše, govoraše im: „Ljudi braćo, ja ništa ne učinih protiv naroda ili običaja otačkih, a predan sam iz Jerusalima kao sužanj u ruke Rimljanima." 18. Oni pak ispitavši me, htedoše da me puste, jer se ne nađe na meni ni jedna smrtna krivica. 19. Ali kad se Judejci usprotiviše, bio sam prinuđen da se pozovem na ćesara, ne kao da bih imao svoj narod za nešto optužiti.
20. Iz toga razloga zatražih da vas vidim i porazgovaram; jer zbog nade Izrailjeve okovan sam u ove lance." 21. A oni mu rekoše: „Mi niti primismo pisma za tebe iz Judeje, niti dođe ko od braće da javi ili kaže nešto zlo o tebi. 22. Uostalom, želimo da čujemo od tebe šta misliš; jer nam je poznato za ovu jeres da se svuda govori protiv nje." 23. I odredivši mu dan, dođoše mnogi kod njega u stan; njima je izlagao svedočeći o Carstvu Božijem od jutra do mraka i uveravajući ih o Isusu iz Zakona Mojsejeva i iz Proroka. 24. I jedni verovahu onome što on govoraše, a drugi ne verovahu.
25. A budući nesaglasni među sobom, počeše da se razilaze, dok Pavle reče jednu reč: „Dobro je kazao Duh Sveti preko proroka Isaije ocima našim, 26. govoreći: 'Idi narodu ovome i reci: Ušima ćete čuti i nećete razumeti, i očima ćete gledati i nećete videti. 27. Jer je otvrdnulo srce ovoga naroda, i ušima teško čuju, i očima svojim zažmuriše da kako očima ne vide, i ušima ne čuju, i srcem ne razumiju, i ne obrate se da ih iscelim.' 28. Neka vam je, dakle, na znanje da se neznabošcima posla ovo spasenje Božije; oni će i čuti." 29. I kad on ovo reče, otidoše Judejci prepirući se mnogo među sobom.
30. A Pavle ostade pune dve godine u svome iznajmljenom stanu, i primaše sve koji mu dolažahu, 31. propovedajući Carstvo Božije, i učeći o Gospodu Isusu Hristu sa svakom smelošću i neometano.
Jevanđelje po Jovanu, začalo 67 (21,15-25)
15. A kad obedovaše, reče Isus Simonu Petru: „Simone Jonin, ljubiš li me više nego ovi?” Reče mu: „Da, Gospode, ti znaš da te volim.” Reče mu: „Napasaj jaganjce moje.” 16. Reče mu opet po drugi put: „Simone Jonin, ljubiš li me?” Reče mu: „Da, Gospode, ti znaš da te volim.” Reče mu: „Čuvaj ovce moje.” 17. Reče mu treći put: „Simone Jonin, voliš li me?” Petar se ožalosti što mu reče treći put: voliš li me? I reče mu: „Gospode, ti sve znaš, ti znaš da te volim.” Reče mu Isus: „Napasaj ovce moje.”
18. Zaista, zaista ti kažem: „Kada si bio mlađi, opasivao si se sam i hodio si kuda si hteo; a kad ostariš, raširićeš ruke svoje i drugi će te opasati i odvesti kuda ne želiš.” 19. A ovo reče ukazujući kakvom će smrću proslaviti Boga. I kazavši ovo, reče mu: „Hajde za mnom!” 20. A Petar osvrnuvši se vide gde za njima ide učenik koga Isus ljubljaše, koji se i na večeri nasloni na prsa njegova i reče: „Gospode, ko je taj koji će te izdati?” 21. Videvši Petar ovoga, reče Isusu: „Gospode, a šta će ovaj?” 22. Isus mu reče: „Ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga? Ti hajde za mnom.”
23. Onda izađe ova reč među braćom da onaj učenik neće umreti; ali Isus mu ne reče da neće umreti, nego: „Ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga?” 24. Ovo je onaj učenik koji svedoči o ovome, i napisa ovo, i znamo da je istinito svedočanstvo njegovo. 25. A ima i mnogo drugo što učini Isus, koje kad bi se redom napisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi stale napisane knjige. Amin.
Jevanđelje po Jovanu, začalo 21 (6,35-39)
35. A Isus im reče:35. „Ja sam hleb života: koji meni dolazi neće ogladneti, i koji u mene veruje neće nikad ožedneti. 36. Nego vam rekoh: i videli ste me, i ne verujete. 37. Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću isterati napolje. 38. Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla. 39. A ovo je volja Oca koji me posla, da sve što mi je dao ništa od toga ne izgubim, nego da to vaskrsnem u poslednji dan."
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Dok jedni neprestano preživljavaju juče, a drugi strepe od sutra, jedna pouka arhimandrita Save Majuka razbija tu unutrašnju tišinu i vraća fokus na jedini trenutak koji čovek zaista ima - sada.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Dok se kumovi sve češće biraju po interesu i trenutnoj koristi, poruka blaženopočivšeg patrijarha Pavla vraća pažnju na ono što se ne vidi na prvi pogled.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Srodnik Svetog Pavla i jedan od Sedamdesetorice, upamćen je kao misionar koji je Jevanđelje nosio kroz rimske provincije, rušio paganske hramove i zajedno sa Svetom Junijom svedočio veru kroz propoved, čudesa i mučeništvo.
Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja, a posebnu pažnju izazvali su darovi, poruke o Časnom Pojasu i dodela najvišeg monaškog čina igumanu manastira Podmajne.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Dok su vernici u tišini prilazili Časnom pojasu i ostavljali priloge, malo ko je slutio da će ti darovi postati pomoć porodicama na Kosovu i Metohiji koje žive u neizvesnosti, ali čuvaju veru i ognjišta.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Dok strepnja za budućnost razara unutrašnji mir, veliki srpski duhovnik 20. veka razdvaja strah koji uništava od jedinog koji, po njegovim rečima, može da sačuva čoveka.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Crkva se ne stidi svojih upokojenih, nego ih pamti sa poštovanjem i ljubavlju, istakao je otac Dejan.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako se iz osećaja nepravde rađa sukob među ljudima i na koji način se taj tihi mehanizam može prekinuti pre nego što preraste u razdor između najbližih.
Hiljade ljudi satima čekaju u tišini pred Časnim pojasom, stvarajući prizor koji menja sliku grada i otvara pitanje duhovne stvarnosti Srbije.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako se iz osećaja nepravde rađa sukob među ljudima i na koji način se taj tihi mehanizam može prekinuti pre nego što preraste u razdor između najbližih.
Hiljade ljudi satima čekaju u tišini pred Časnim pojasom, stvarajući prizor koji menja sliku grada i otvara pitanje duhovne stvarnosti Srbije.
Jednostavan recept iz pravoslavne tradicije spaja šumske plodove, miris luka i sporo pečenje pod sačem, u jelo koje je hranilo generacije tokom posta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
