Dok jedni neprestano preživljavaju juče, a drugi strepe od sutra, jedna pouka arhimandrita Save Majuka razbija tu unutrašnju tišinu i vraća fokus na jedini trenutak koji čovek zaista ima - sada.
Problem ne mora uvek da izgleda dramatično da bi bio težak: čovek može da funkcioniše, radi, razgovara, ali da istovremeno živi unutrašnje rascepkano, jednim delom u onome što je moglo biti, drugim u onome što bi tek trebalo da dođe. Taj tihi raskorak između prošlosti koja ne pušta i budućnosti koja pritiska postaje navika koja oduzima mir, čak i kada spolja sve deluje stabilno. Rešenje na takvo unutrašnje rasipanje ne dolazi kao psihološki savet, već kao duhovna opomena, u jednoj pouci arhimandrita Save Majuka.
Arhimandrit Sava Majuko poučava:
- Ne pritiskaj sebe prošlošću, ona više ne postoji, ni dobra ni loša. Ne žali za izgubljenom mladosti, ne tuguj za propuštenim prilikama, za stvarima koje nisi uradio, za stvarima koje nisi rekao – pusti, zaboravi. Nema prošlosti. Nema ni budućnosti. Ovde sam samo jednom. Živi sada. Voli danas. Raduj se sa onima koji su pored vas. Ne mešaj se u tuđi život, jer i tvoj jučerašnji život više nije tvoj. Možeš se utopiti u prošlosti, izgubiti se u budućnosti i propustiti radost, lepotu i ljubav koje vrebaju ovde, u blizini i čekaju ohrabrujući pogled, gest blagoslova - zaključuje arhimandrit Sava Majuko.
Pouka oca Save vraća fokus tamo gde se život zaista događa u trenutak koji ne može da se ponovi. U vremenu kada se sve češće živi „unutra u glavi“, njena jednostavnost deluje kao prekid buke.
I možda je upravo u tome njena snaga: ne nudi beg od života, već povratak u njega.
Dela svetih apostola, začalo 47 (23,1-11)
1. A Pavle uperi pogled na Sinedrion i reče: „Ljudi braćo, ja sam sa svom dobrom savesti živeo pred Bogom do samog ovog dana.“ 2. A prvosveštenik Ananija zapovedi onima što stajahu do njega da ga biju po ustima. 3. Tada mu reče Pavle: „Tebe će Bog biti, zide okrečeni! I ti sediš te mi sudiš po zakonu, a nasuprot zakonu zapovedaš da me biju!“ 4. A oni što stajahu unaokolo rekoše: „Zar prvosveštenika Božjega vređaš?“
5. A Pavle reče: „Ne znadoh, braćo, da je prvosveštenik; jer je pisano: 'Ne govori zlo starešini naroda tvojega.'“ 6. A Pavle shvativši da je jedan deo sadukeja a drugi fariseja, povika u Sinedrionu: „Ljudi braćo, ja sam farisej, sin farisejev, za nadu i za vaskrsenje mrtvih meni se sudi.“ 7. A kad on ovo reče nastade raspra među farisejima i sadukejima, i razdeli se narod. 8. Jer sadukeji govore da nema vaskrsenja, ni anđela, ni duha, a fariseji priznaju oboje.
9. I nastade velika vika i ustavši književnici od strane fariseja prepirahu se govoreći: „Nikakvo zlo ne nalazimo na ovome čoveku; ako li mu pak govori duh ili anđeo, ne ratujmo protiv Boga.“ 10. A kada nastade velika svađa, pobojavši se zapovednik da Pavla ne rastrgnu, zapovedi da siđu vojnici i da ga otrgnu od njih i odvedu u logor. 11. A iduće noći stade Gospod pred njega i reče: „Budi hrabar, Pavle, jer kao što si svedočio za mene u Jerusalimu, tako ti valja i u Rimu svedočiti.“
Jevanđelje po Jovanu, 54. zač. (16,15-23)
15. „Sve što ima Otac moje je, zato rekoh da će od mog uzeti, i javiti vam. 16. Još malo, i nećete me videti, i opet malo i ugledaćete me, jer ja idem Ocu.“ 17. Tada neki od učenika njegovih rekoše među sobom: „Šta je to što nam kaže: 'Još malo, i nećete me videti, i opet malo i ugledaćete me;' i: 'Ja idem Ocu?'“ 18. Govorahu, dakle: „Šta je to što kaže: 'Malo?' Ne znamo šta govori.“ 19. A Isus razume da htedoše da ga pitaju, pa im reče: „Zato li se zapitkujete među sobom, što rekoh: 'Još malo, i nećete me videti, i opet malo, i ugledaćete me.'
20. Zaista, zaista vam kažem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svet će se radovati; i vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti na radost. 21. Žena kad rađa trpi muku, jer dođe čas njezin; a kada rodi dete, više se ne opominje žalosti, zbog radosti što se rodi čovek na svet. 22. I vi, dakle, imate sada žalost; ali ću vas opet videti, i radovaće se srce vaše, i radost vašu niko neće uzeti od vas. 23. I u onaj dan nećete me pitati ništa.“23. „Zaista, zaista vam kažem da što god zaištete od Oca u ime moje, daće vam.“
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Dok jedni neprestano preživljavaju juče, a drugi strepe od sutra, jedna pouka arhimandrita Save Majuka razbija tu unutrašnju tišinu i vraća fokus na jedini trenutak koji čovek zaista ima - sada.
Uprkos teškim mučenjima, ostao je veran svojim uverenjima, dok je njegov sudija ubrzo doživeo iznenadnu kaznu koja je šokirala vojni vrh.
Navodi o pronađenim narkoticima, oštre optužbe Moskve i tvrdnje o „organizovanoj provokaciji“ pretvorili su policijsku kontrolu u Karlovim Varima u međunarodni slučaj sa ozbiljnim političkim i crkvenim posledicama.
Koliko god vera učila da duša nastavlja da živi pred licem Božjim, bol zbog odlaska najbližih ostaje dubok i težak.
Dok se muslimanski vernici pripremaju za četiri dana molitve, okupljanja i pomaganja siromašnima, verske vođe Islamske zajednice Srbije pozvale su na međusobno poštovanje, razumevanje i slogu muslimana i hrišćana u Srbiji.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Dok strepnja za budućnost razara unutrašnji mir, veliki srpski duhovnik 20. veka razdvaja strah koji uništava od jedinog koji, po njegovim rečima, može da sačuva čoveka.
Reči velikog ruskog duhovnika pokazuju kako preterani umor može da oslabi volju i dovede do duhovnog pada ako se na vreme ne prepozna i ne zaustavi.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
Navodi o pronađenim narkoticima, oštre optužbe Moskve i tvrdnje o „organizovanoj provokaciji“ pretvorili su policijsku kontrolu u Karlovim Varima u međunarodni slučaj sa ozbiljnim političkim i crkvenim posledicama.
Koliko god vera učila da duša nastavlja da živi pred licem Božjim, bol zbog odlaska najbližih ostaje dubok i težak.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Zašto ne nosi krst, kako mu se pravilno obraća i kada mu ne treba prilaziti - to su detalji koje većina vernika nikada nije učila.
Jevanđelja ga pominju samo u tragovima, a predanje mu pripisuje više identiteta, ko je bio Juda Jakovljev i zašto i dalje izaziva nedoumice među tumačima
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
