Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
U jednoj kući na obodu sela ikona na zidu skuplja prašinu, dok se porodični razgovori sve ređe dotiču vere, a sve češće svakodnevice guta i vreme i pažnju. Roditelji žure, deca ćute pred ekranima, a pitanje kako se prenosi ono što se ne vidi očima, vera, ostaje bez odgovora. Upravo tu prazninu jedan glas iz pravoslavnog predanja postavlja kao problem, ali i kao zadatak koji ima svoj put izlaza: pouka starca Pajsija Svetogorca.
- Ljudi 21. veka će se spasavati, pa čak i zadobijati svetost kroz tri poslušanja: očuvanje pravoslavne vere i njeno prenošenje drugima, posebno svojoj deci i unucima; svakodnevno pokajanje; i redovno učešće u crkvenim tajnama - govorio je starac Pajsije Svetogorac.
U toj rečenici sabijena je jednostavna, ali zahtevna logika duhovnog života: vera nije uspomena niti formalnost, nego prenošenje, lični preobražaj i kontinuitet zajednice. Pokajanje se ne prikazuje kao izuzetak, već kao svakodnevno vraćanje čoveka sebi i Bogu, dok se liturgijski život postavlja kao ritam koji održava unutrašnju stabilnost u svetu koji lako rasipa pažnju.
Na tom mestu prestaje teorija, a počinje pitanje prakse: koliko još dugo se vera može čuvati ako se ne živi, i koliko dugo se može živeti ako se ne prenosi.
Čitanje Jevanđelja za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 330 (11,33-40)
33. koji verom pobediše carstva, činiše pravdu, dobiše obećanja, zatvoriše usta lavovima, 34. ugasiše silu ognjenu, utekoše od oštrica mača, od nemoćnih postadoše jaki, bijahu silni u ratu, poraziše vojske tuđinske; 35. neke žene primiše svoje mrtve vaskrsenjem; drugi pak bijahu mukama umoreni ne pristavši na izbavljenje, da bi dobili bolje vaskrsenje;
36. a drugi iskusiše poruge i šibanja, pa još okove i tamnice; 37. kamenjem pobijeni, prestrugani, izmučeni, od mača pomreše; potucaše se u kožusima i kozjim kožama u oskudici, u nevoljama, u patnjama; 38. oni kojih svet ne bijaše dostojan, potucahu se po pustinjama i gorama i po pešterama i po jamama zemaljskim. 39. I svi ovi, osvedočeni u veri, ne dobiše obećanje; 40. zato što je Bog nešto bolje predvideo za nas, da ne bi oni bez nas dostigli savršenstvo.
Jevanđelje po Mateju, začalo 38. (10,31-34;7,9-11)
31. Ne bojte se, dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.32. Svaki koji prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. 33. A ko se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. 34. Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač.9. Ili koji je među vama čovek od koga ako sin njegov zaište hleba, kamen da mu da? 10. Ili ako ribe zaište, da mu da zmiju? 11. Kada, dakle, vi, zli budući, umete dare dobre davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji mu ištu?
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu. Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti. Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira. Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Shutterstock/Anton Bildyaev
Duhovna riznica
00:01 | 05.05.2026
KO ŽELI DA MU POKAJANJE U CRKVI BUDE PRIHVAĆENO, MORA NAJPRE DA UČINI OVO: Starac Kiril upozorava da se svaki oproštaj ne računa
Duhovna riznica
00:01 | 06.05.2026
ZAŠTO SE ČOVEK STALNO UDALJAVA OD ONOGA ŠTO NAJVIŠE ŽELI: Starac Emilijan otkriva kako se to događa neprimetno, kroz svakodnevne izbore
Duhovna riznica
00:01 | 16.05.2026
KADA IZGOVARAŠ OVU MOLITVU, TO JE KAO DA PUCAŠ NA ĐAVOLA DUHOVNIM MECIMA: Starac Pajsije otkriva snagu reči koje zaustavljaju svaki haos i donose zaštitu
Duhovna riznica
00:01 | 18.05.2026
ŽIVIMO U JEDNOJ OD NAJKRITIČNIJIH EPOHA U ISTORIJI - ĐAVO NAPADA SA SVIH STRANA: Jeromonah Serafim Rouz objasnio kako se sačuvati u teškim vremenima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Na praznik Svetog kralja Vladislava, na ktitorskoj slavi u Mileševi okupili su se arhijereji, sveštenstvo, monaštvo, vernici i brojni ugledni gosti.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Mitropolit Siluan poručio je da dolazak poglavara Crkve okuplja duhovnu decu rasutu hiljadama kilometara od matice, dok su folkloraši u narodnim nošnjama uveličali svečani doček.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
