Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
U jednoj kući na obodu sela ikona na zidu skuplja prašinu, dok se porodični razgovori sve ređe dotiču vere, a sve češće svakodnevice guta i vreme i pažnju. Roditelji žure, deca ćute pred ekranima, a pitanje kako se prenosi ono što se ne vidi očima, vera, ostaje bez odgovora. Upravo tu prazninu jedan glas iz pravoslavnog predanja postavlja kao problem, ali i kao zadatak koji ima svoj put izlaza: pouka starca Pajsija Svetogorca.
- Ljudi 21. veka će se spasavati, pa čak i zadobijati svetost kroz tri poslušanja: očuvanje pravoslavne vere i njeno prenošenje drugima, posebno svojoj deci i unucima; svakodnevno pokajanje; i redovno učešće u crkvenim tajnama - govorio je starac Pajsije Svetogorac.
U toj rečenici sabijena je jednostavna, ali zahtevna logika duhovnog života: vera nije uspomena niti formalnost, nego prenošenje, lični preobražaj i kontinuitet zajednice. Pokajanje se ne prikazuje kao izuzetak, već kao svakodnevno vraćanje čoveka sebi i Bogu, dok se liturgijski život postavlja kao ritam koji održava unutrašnju stabilnost u svetu koji lako rasipa pažnju.
Na tom mestu prestaje teorija, a počinje pitanje prakse: koliko još dugo se vera može čuvati ako se ne živi, i koliko dugo se može živeti ako se ne prenosi.
Čitanje Jevanđelja za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 330 (11,33-40)
33. koji verom pobediše carstva, činiše pravdu, dobiše obećanja, zatvoriše usta lavovima, 34. ugasiše silu ognjenu, utekoše od oštrica mača, od nemoćnih postadoše jaki, bijahu silni u ratu, poraziše vojske tuđinske; 35. neke žene primiše svoje mrtve vaskrsenjem; drugi pak bijahu mukama umoreni ne pristavši na izbavljenje, da bi dobili bolje vaskrsenje;
36. a drugi iskusiše poruge i šibanja, pa još okove i tamnice; 37. kamenjem pobijeni, prestrugani, izmučeni, od mača pomreše; potucaše se u kožusima i kozjim kožama u oskudici, u nevoljama, u patnjama; 38. oni kojih svet ne bijaše dostojan, potucahu se po pustinjama i gorama i po pešterama i po jamama zemaljskim. 39. I svi ovi, osvedočeni u veri, ne dobiše obećanje; 40. zato što je Bog nešto bolje predvideo za nas, da ne bi oni bez nas dostigli savršenstvo.
Jevanđelje po Mateju, začalo 38. (10,31-34;7,9-11)
31. Ne bojte se, dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.32. Svaki koji prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. 33. A ko se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. 34. Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač.9. Ili koji je među vama čovek od koga ako sin njegov zaište hleba, kamen da mu da? 10. Ili ako ribe zaište, da mu da zmiju? 11. Kada, dakle, vi, zli budući, umete dare dobre davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji mu ištu?
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu. Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti. Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira. Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Shutterstock/Anton Bildyaev
Duhovna riznica
00:01 | 05.05.2026
KO ŽELI DA MU POKAJANJE U CRKVI BUDE PRIHVAĆENO, MORA NAJPRE DA UČINI OVO: Starac Kiril upozorava da se svaki oproštaj ne računa
Duhovna riznica
00:01 | 06.05.2026
ZAŠTO SE ČOVEK STALNO UDALJAVA OD ONOGA ŠTO NAJVIŠE ŽELI: Starac Emilijan otkriva kako se to događa neprimetno, kroz svakodnevne izbore
Duhovna riznica
00:01 | 16.05.2026
KADA IZGOVARAŠ OVU MOLITVU, TO JE KAO DA PUCAŠ NA ĐAVOLA DUHOVNIM MECIMA: Starac Pajsije otkriva snagu reči koje zaustavljaju svaki haos i donose zaštitu
Duhovna riznica
00:01 | 18.05.2026
ŽIVIMO U JEDNOJ OD NAJKRITIČNIJIH EPOHA U ISTORIJI - ĐAVO NAPADA SA SVIH STRANA: Jeromonah Serafim Rouz objasnio kako se sačuvati u teškim vremenima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Đakon iz Katane prošao je kroz tamnicu, gladovanje i surovo mučenje, ali ono što je učinio neposredno pre smrti ostalo je zabeleženo kao snažno svedočanstvo vere u Hrista.
Ruski duhovnik upozorava na trenutak kada nevolja postane toliko teška da čovek počne da gubi oslonac i otkriva zašto upravo tada treba biti posebno oprezan sa onim što se događa u njegovim mislima.
Praznik će biti svečano obeležen u hramu Svetog Simeona Mirotočivog, uz molitvu, jeleosvećenje, liturgiju i prigodan program u porti hrama.
U saopštenju se ističu brak, porodica i vaspitanje dece kao vrednosti koje treba čuvati, uz jasan apel da eventualno okupljanje ne preraste u vređanje, podele i sukobe.
U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Svetitelj je govorio o gresima i načinu na koji se od istih možemo očistiti. On je dao dve instrukcije na tom putu navodeći da su obe podjednako važne
U besedi za utorak 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o snazi pokajanja i Božjoj milosti i otkriva kako se i najteži pad može preobraziti kada čovek prizna grehe i iskreno se okrene Bogu.
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
Ruski duhovnik upozorava na trenutak kada nevolja postane toliko teška da čovek počne da gubi oslonac i otkriva zašto upravo tada treba biti posebno oprezan sa onim što se događa u njegovim mislima.
U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.
Probajte varivo od zrelog boba po receptu iz „Srbskog kuvara“ jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za nedelju i duhovno se nadahnite poukom Svetog Pajsija Svetogorca.
Pouka optinskog starca o fariseju i mitaru pokazuje zašto je svest o sopstvenoj grešnosti dragocenija od uverenja da smo bolji od drugih i zbog čega bez nade u Božiju milost nema pravog puta ka spasenju.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Najveća zabluda savremenog sveta jeste sigurnost u "novo sutra".
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika i arhiđakona Lavrentija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Irinej. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Ruže Limske, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka optinskog starca o fariseju i mitaru pokazuje zašto je svest o sopstvenoj grešnosti dragocenija od uverenja da smo bolji od drugih i zbog čega bez nade u Božiju milost nema pravog puta ka spasenju.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
