Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
Zašto je uobičajeno da se sveštenicima obraćamo sa „oče”? To je izraz poštovanja prema njihovoj pastirskoj službi, jer je svaki sveštenik duhovni otac parohijske zajednice, u kojoj se, poput brižnog oca, stara o svojim parohijanima. Samo oslovljavanje sa „oče” ukorenjeno je u hrišćanskom predanju. Ono ne označava biološko srodstvo, već posebnu ulogu pastira, koji kroz svetu tajnu krštenja rađa ljude za novi život u Hristu, poučava ih, teši, deli s njima životne teškoće i raduje se zajedno sa svojim stadom.
U Jevanđelju postoji prividna protivrečnost kada je reč o oslovljavanju sa „oče”. Isus Hristos je rekao: „I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima” (Mt 23, 9). Ove reči kod mnogih izazivaju nedoumice: kako se onda obraćati sveštenicima?
„Reč je o tome da Spasitelj ovde ne osuđuje samu reč „otac”, već pogrešno shvatanje duhovnog autoriteta. U jevanđelskom kontekstu Hristos ukazuje na književnike i fariseje, koji su voleli počasne titule, težili prvenstvu i tražili da im se iskazuje spoljašnje poštovanje. Gospod upozorava da čoveka ne treba uzdizati na mesto Boga, niti istinsku duhovnu vezu sa Ocem nebeskim zameniti zavisnošću od zemaljskog učitelja koji sebi prisvaja isključivu vlast i zahteva bezuslovno pokoravanje”, navodi ruski pravoslavni portal foma.ru.
Treba imati na umu da nije svakom svešteniku prijatno kada ga oslovljavaju samo sa „oče”, naročito ako to čine ljudi koje jedva poznaje ili ih uopšte ne poznaje, a koji nisu njegovi parohijani niti duhovna čeda. I o tome treba voditi računa.
U svojim sećanjima na studentsku mladost, profesor Moskovskog univerziteta A. A. Kizeveter pripoveda da jedan od njegovih profesora, profesor bogoslovlja i protoprezviter Uspenskog sabora Nikolaj Sergijevski, nimalo nije voleo da mu se studenti obraćaju samo sa „oče”. Jednom mu je jedan student toliko dosadio uporno ga oslovljavajući na taj način da mu je profesor, najzad, ljubaznim tonom rekao: „Gospodine studente, nisam imao čast da poznajem vašu majku.”
Ova priča, iako ispričana sa dozom humora, dobro ilustruje važnu pojedinost: poštovanje prema svešteniku ne pokazuje se samo izborom reči već i obazrivošću prema njegovim ličnim sklonostima. Čak i najtradicionalnije oslovljavanje može zvučati neprimereno ako ne odgovara tonu razgovora ili karakteru odnosa među ljudima. U parohijskom životu mnogo toga počiva na uzajamnom poverenju i taktu. Tamo gde je parohijanima uobičajeno i prisno da sveštenika oslovljavaju sa „oče”, u drugačijem okruženju, na primer u akademskoj sredini ili prilikom prvog susreta, primerenije može biti uzdržanije i formalnije „oče Nikola”, pa čak i građansko oslovljavanje imenom i prezimenom uz odgovarajuću titulu.
BONUS VIDEO
Da li treba tražiti blagoslov pri svakom susretu, kako se obratiti kada ne znate ime sveštenika i šta učiniti kada sretnete episkopa, odgovori su jednostavniji nego što se često misli.
Odgovor jereja Viktora Nikišova donosi zanimljivo objašnjenje o odnosu prema svetinji, ličnoj nameri i utisku koji ostavljamo na druge.
Protojerej Andrej Efanov objašnjava ko može da pominje imena na proskomidiji.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Jereju Grčke pravoslavne crkve pozlilo je tokom Svetog pričešća, a jedna od prisutnih vernica pružala mu je KPR do dolaska hitne.
Mnogi u nevolji pomoć traže od lažnih iscelitelja i vračara, ali Crkva podseća da je Krštenje jedinstvena Sveta tajna i da se od straha ne oslobađamo vračanjem, već verom, pokajanjem i životom u Hristu.
Snimci sveštenika i vladika na društvenim događajima često izazivaju burne polemike na društvenim mrežama.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Amin nije uzrečica niti zamena za običan lajk na Fejsbuku ili Instagramu, naglasio je otac Bane.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Amin nije uzrečica niti zamena za običan lajk na Fejsbuku ili Instagramu, naglasio je otac Bane.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
