Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
Ispovest je važna i neophodna za svakog hrišćanina, ali se često događa da, čak i kada se čovek pažljivo pripremi, u trenutku kada stane pred analog, zaboravi šta je želeo da kaže. Šta tada učiniti? Neposredno pre ispovesti nije potrebno da svešteniku bilo šta posebno govorite, osim ako imate zdravstvene tegobe koje mogu da otežaju ispovest, poput određenih problema sa mentalnim zdravljem, oštećenja sluha i slično.
Ako ste uznemireni ili se dugo niste ispovedali, možete ukratko reći kako se osećate, na primer: "Oprostite, malo sam uznemiren" ili "Dugo se nisam ispovedao, ne znam odakle da počnem". Tako ćete se osloboditi početne napetosti, a sveštenik će moći blago da vas usmeri. Ipak, ni to nije obavezno. Ako vam je lakše, možete odmah početi da ispovedate svoje grehe, navodi pravoslavni portal foma.ru..
Tokom ispovesti, međutim, treba reći sve što opterećuje savest i ne daje čoveku mira. Postoje različiti priručnici koji pomažu vernicima da se pripreme za ispovest, ali ne postoji propisan obrazac po kojem ispovest mora da se obavi.
Ne iznosite nepotrebne pojedinosti. Dovoljno je da kažete koji ste greh učinili, na primer da ste osuđivali druge, bili lenji, psovali ili preterivali u jelu. Nema potrebe da svešteniku iznosite detalje svog intimnog života ako oni nisu neophodni za razumevanje greha.
Izbegavajte uopštene izraze. „Grešan sam u svemu“ primer je takve rečenice. Da bismo iskreno sagledali svoje grehe, potrebno je da ih, makar ukratko, navedemo.
Ne opravdavajte svoje postupke. Cilj ispovesti je da pred Bogom priznate svoje grehe, a ne da tražite opravdanje za ono što ste učinili.
Ne prebacujte krivicu na druge. Nije potrebno govoriti: „Šef me je naterao“ ili „Žena me je iznervirala“. Bez obzira na okolnosti koje su prethodile grehu, odgovornost za ono što smo učinili ostaje na nama.
Počnite od onoga što vas najviše muči. Ako vam je teško da osmislite redosled, najpre recite ono što vam najviše opterećuje savest.
Ništa ne prećutkujte. U molitvi pred ispovest Crkva se naziva „duhovnom bolnicom“. Kao što lekaru govorimo o svim tegobama koje imamo, tako i na ispovesti treba otvoreno reći sve grehe, čak i one o kojima je teško, bolno ili neprijatno govoriti.
Ispovest nije razgovor sa sveštenikom o svim životnim problemima. Ako vam je potreban detaljan duhovni savet ili želite da razgovarate o nekoj složenoj životnoj situaciji, bolje je da to učinite posebno, nakon ispovesti, ili da se sa sveštenikom dogovorite za razgovor.
BONUS VIDEO
Značaj ispovesti naročito dolazi do izražaja u vreme velikih praznika, kada se vernici pripremaju da dostojno prime Svetu tajnu pričešća.
Iako se često smatraju istim pojmom, u pravoslavnom predanju reč je o dve različite duhovne uloge koje oblikuju vernikov put, a sveti oci posebno naglašavaju važnost poverenja, poslušnosti i duhovnog rukovođenja.
Pravo pokajanje nikada ne isključuje preuzimanje odgovornosti za učinjeno zlo, ističe otac Dejan.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Pouka ruskog svetitelja podseća na nekoliko važnih koraka u duhovnom životu, od iskrenog pokajanja do molitve.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Od Studenice do Žiče, a potom do Hrama Svetog Save, Prepodobna Anastasija Srpska okupila je narod koji sada pred njenim kivotom zastaje u molitvi.
Pouka ruskog svetitelja podseća na nekoliko važnih koraka u duhovnom životu, od iskrenog pokajanja do molitve.
Svinjska plećka, krompir i povrće satima se krčkaju pod poklopcem, pa iz rerne izlaze mekani, sočni i puni ukusa.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
