Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Bilo je to vreme kada se ručak nije spremao nabrzinu, između drugih obaveza, već se za pripremu jela imalo vremena i strpljenja. U kuhinji se znalo da svaki sloj treba pažljivo poređati, da se paprika prvo ispeče, oljušti i pripremi, a potom od nje napravi jelo koje će okupiti celu porodicu za stolom. Porodični ručak tada je bio mnogo više od obroka. Počinjao je i završavao se molitvom, a zajedničko sedenje za trpezom bilo je prilika da porodica bude zajedno, razgovara i podeli ono što je tog dana pripremljeno. Među jelima koja bude uspomene na takve trpeze jeste i musaka od pečenih paprika, domaće jelo bogatog ukusa koje se pripremalo danima kada crkveni tipik ne propisuje post.
Musaka, pritom, nije samo naziv za određeno jelo, već način pripreme u kojem se ređaju slojevi povrća i fila, a zatim sve preliva smesom od jaja i mleka ili pavlake i zapeče u rerni. Zato postoje različite musake, sa gotovo svakim povrćem, a ova sa pečenim paprikama posebno je zahvalna za domaću kuhinju. Pohovane paprike daju joj puniji ukus i miris, dok fil od mlevenog mesa i preliv od jaja i kisele pavlake zaokružuju jelo koje se iz rerne iznosi vrelo i služi za porodičnim stolom.
8-10 većih pečenih paprika
Za preliv:
4 jaja
200 g kisele pavlake
so po ukusu
Pečene paprike ispohovati kao i obično: uvaljati ih u brašno, zatim u umućena jaja sa malo soli, pa kratko ispržiti na vrelom ulju. Izvaditi paprike na tanjir. U istom tiganju propržiti sitno naseckani crni luk i mleveno meso dok meso malo ne porumeni, pa posoliti i pobiberiti.
Vatrostalnu posudu ili drugu posudu za rernu podmazati sa malo ulja, pa poređati 4-5 ispohovanih paprika. Preko paprika rasporediti fil od mlevenog mesa, pa poređati preostale pohovane paprike. Umutiti jaja sa pavlakom, malo posoliti i time preliti paprike u posudi. Musaku peći na 180 stepeni oko pola sata. Poslužiti vruće.
Nije pogrešno ni ako se paprike ne pohuju pre slaganja musake, ali je ukusnija ako se prethodno ispohuju.
BONUS VIDEO
Krompir, brašno i jaja dovoljni su za osnovu ovog starinskog specijaliteta, koji se kuva poput knedli, a zatim oblaže prženim prezlama ili začinjava alevom paprikom.
Krompir, crni luk i jaja uz malo masti daju jelo koje je nekada bilo jednostavno rešenje za gladne pastire i ukućane.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Recept koji su stari Srbi iz Like poneli sa sobom u Vojvodinu, a jednostavne namirnice pretvorili u obilan ručak iz rerne.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ovaj zaboravljeni hercegovački recept daje nadevu posebnu sočnost, a jedan zalogaj dovoljan je da shvatite zašto se nekada ovako kuvalo.
Patlidžan, tikvica, paprika, paradajz i mleveno meso pretvaraju se u neodoljivu musaku sa zapečenim prelivom od jaja i sira, a priprema je jednostavna i idealna za porodičnu trpezu.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Svinjska plećka, krompir i povrće satima se krčkaju pod poklopcem, pa iz rerne izlaze mekani, sočni i puni ukusa.
Nekada se pravio kada gosti iznenada pokucaju na vrata, a danas je idealan izbor za sve koji žele raskošan desert bez dugog stajanja kraj šporeta.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Od Studenice do Žiče, a potom do Hrama Svetog Save, Prepodobna Anastasija Srpska okupila je narod koji sada pred njenim kivotom zastaje u molitvi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
