Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Srpska pravoslavna crkva 6. oktobra proslavlja Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja, praznik koji je u crkvenom kalendaru označen crnim slovom. Ovaj dan posvećen je događaju iz života pravednih Zaharije i Jelisavete, koji su u poznim godinama dobili sina, posle dugogodišnje molitve i nade.
Zaharija i Jelisaveta dugo nisu imali dece. Iako su bili u poznim godinama, nisu prestajali da se mole Bogu. Njihova priča pokazuje koliko vera može da znači čoveku koji dugo čeka na uslišenje molitve, posebno onda kada mu se čini da za ono čemu se nada više nema mogućnosti.
Začeće Svetog Jovana Crkva zato povezuje sa Božjom milošću, čudom i promisli. Milost se vidi u tome što je Bog uslišio molitvu Zaharije i Jelisavete, čudo u tome što je Jelisaveta začela u starosti, a Božja promisao u tome što je njihovom sinu bila namenjena posebna uloga u istoriji spasenja.
Sin koji je pripremao narod za Hrista
Sveti Jovan bio je prorok i Preteča Gospoda Isusa Hrista. Njegova služba bila je da pripremi narod za dolazak Spasitelja, zbog čega je njegovo rođenje od početka bilo povezano sa događajima koji će prethoditi Hristovoj propovedi.
U Svetom pismu nalazimo i ranije primere u kojima je rođenje deteta bilo najavljeno kao deo posebnog Božjeg promisla. Anđeo je objavio Avraamu i Sari da će dobiti sina Isaka, iako je Sara bila nerotkinja i već u poznim godinama. Na sličan način najavljeno je i rođenje Samsona od Manoja i njegove žene, koji takođe nisu imali dece.
Rođenje Svetog Jovana bilo je najavljeno njegovom ocu Zahariji preko anđela. Time je objavljeno da će dete koje će se roditi imati posebnu ulogu u Božjem planu spasenja.
Foto: Pexels
Sveti Jovan Krstitelj
Kada čovek više ne vidi izlaz
Ljudski razum prirodno pokušava da pronađe objašnjenje za ono što se dogodilo Zahariji i Jelisaveti. Međutim, crkveno predanje na ovaj događaj gleda kao na Božje čudo koje prevazilazi ono što čovek može da objasni prirodnim zakonima.
Ako je Bog stvorio svet i sve što postoji, onda za Njega nema nemogućeg. Upravo na to podseća praznik Začeća svetog Jovana. Vera ne počiva na tome da čovek mora unapred da zna kako će se nešto dogoditi, već na poverenju u Boga i Njegovu volju.
Priča o Zahariji i Jelisaveti posebno može da ohrabri one koji dugo čekaju na odgovor na svoju molitvu. Njihov primer, međutim, ne znači da će svaka molitva biti uslišena baš onako kako čovek želi. On pokazuje da čovek ne treba da odustane od molitve samo zato što mu se čini da više nema nade.
Praznik koji podseća na snagu vere
Začeće Svetog Jovana Preteče zato je i praznik zahvalnosti Bogu za Njegovu milost i promisao. Zaharija i Jelisaveta godinama su živeli sa željom da imaju dete, ali nisu prestali da se uzdaju u Boga.
Njihov sin Jovan kasnije će postati Preteča Hristov i pozivati narod na pokajanje i pripremu za dolazak Spasitelja. Njegovo rođenje zato nije bilo samo ispunjenje želje njegovih roditelja, već i deo događaja koji su prethodili propovedi Hrista Gospoda.
Praznik koji Crkva proslavlja 6. oktobra podseća vernike da Božju volju ne možemo uvek odmah razumeti. Kada čovek ne vidi rešenje, to ne znači da treba da prestane da se moli. Priča o Zahariji i Jelisaveti poziva na istrajnost, poverenje u Boga i zahvalnost, čak i onda kada odgovor na molitvu ne dolazi brzo ili ne dolazi onako kako smo očekivali.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja vernici poste, ali uz ovaj dan vezuju se i brojna narodna verovanja. Saznajte šta je dozvoljeno, šta nije i koje zabrane nemaju uporište u crkvenim pravilima.
Beseda iz manastira Ćelije iz 1964. godine donosi duboko promišljanje o stradanju Preteče, Irodovom zločinu, ljudskom odnosu prema istini i tajni pravednikove smrti.
Govoreći o Svetom Jovanu Krstitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta čoveka udaljava od Boga i zašto se put ka Hristu ne može otvoriti bez pokajanja i odricanja od sopstvene oholosti.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
