Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Srpska pravoslavna crkva 3. oktobra, pored ostalih svetitelja, proslavlja Svetog velikomučenika Jevstatija, praznik koji je u crkvenom kalendaru označen crnim slovom. Njegov životni put pokazuje koliko se čovekov život može promeniti kada se, umesto prolazne moći i položaja, opredeli za veru i služenje Bogu.
Sveti Jevstatije, koji se pre krštenja zvao Plakida, bio je veliki rimski vojskovođa u vreme careva Tita i Trajana. Imao je ugled, bogatstvo i visok položaj, ali je susret sa Božjim pozivom promenio čitav njegov život.
Prema predanju, Plakida je jednog dana otišao u lov. Tada mu se javio glas Gospodnji i uputio ga da ode kod hrišćanskog sveštenika i primi krštenje. Plakida je poslušao poziv, a na krštenju je dobio ime Jevstatije. Njegova žena dobila je ime Teopistija, što znači Bogoverna, dok su njihovi sinovi nazvani Agapije i Teopist.
Nakon krštenja Jevstatije se vratio na mesto na kojem mu se dogodilo otkrovenje. Kleknuo je i zahvalio Bogu što ga je priveo veri i istini. Tada mu se ponovo javio glas Gospodnji i najavio da će zbog imena Hristovog morati da podnese velika stradanja. Jevstatije je prihvatio ono što mu je bilo najavljeno i bio ukrepljen verom.
Ubrzo je tajno napustio Rim zajedno sa svojom porodicom. Želeo je da se povuče iz života u kojem je imao ugled i moć i da među običnim ljudima, u skromnim uslovima, služi Bogu.
Kada je stigao u Egipat, Jevstatija su sustigla nova iskušenja. Jedan varvarin oteo mu je ženu, dok su njegova dva sina, Agapije i Teopist, bila odvojena od njega kada su ih zveri zgrabile i odnele.
Ipak, prema predanju, otmičar njegove žene ubrzo je poginuo, dok su decu od zveri spasli čobani. Jevstatije, međutim, nije znao šta se dogodilo sa njegovom porodicom. Nastanio se u jednom egipatskom selu i petnaest godina živeo kao najamnik.
Za to vreme njegov nekadašnji život velikog vojskovođe ostao je daleko iza njega. Ipak, upravo u takvim okolnostima Jevstatije je ostao veran Bogu, ne tražeći ponovo slavu i položaj koje je ranije imao.
Posle petnaest godina varvari su napali Rimsko carstvo. Car Trajan tada se setio hrabrog vojskovođe Plakide, koji je u ratovima odnosio pobede, i žalio što više nije uz njega.
Car je poslao dvojicu oficira da širom carstva pronađu velikog vojvodu. Po Božjem promislu, oni su pronašli upravo Jevstatija, koji je tada živeo skromno i daleko od nekadašnjeg položaja. Doveden je pred cara, ponovo je preuzeo vojnu službu, okupio vojsku i pobedio varvare.
Na povratku u Rim Jevstatije je pronašao svoju ženu i oba sina. Posle dugih godina razdvojenosti porodica je ponovo bila zajedno. Međutim, po dolasku u Rim sačekala ga je nova promena: car Trajan je u međuvremenu umro, a na prestolu ga je nasledio Adrijan.
Car Adrijan pozvao je Jevstatija da prinese žrtve paganskim bogovima. Nekadašnji veliki vojskovođa tada je otvoreno ispovedio da je hrišćanin i odbio da se odrekne svoje vere.
Zbog toga je car naredio da Jevstatije bude mučen zajedno sa njegovom ženom Teopistijom i sinovima Agapijem i Teopistom. Predanje govori da su najpre bili bačeni pred zveri, ali im one nisu naudile. Potom su svi zajedno bačeni u usijanog metalnog vola.
Trećeg dana njihova tela su izvađena mrtva, ali, prema crkvenom predanju, ostala su nepovređena od ognja. Tako je Sveti Jevstatije zajedno sa svojom porodicom postradao za Hrista i ostao veran veri koju je primio na krštenju.
Život Svetog velikomučenika Jevstatija podseća da se vera ne potvrđuje samo onda kada je čoveku dobro i kada ima ugled, sigurnost i položaj. On je prošao kroz gubitak porodice, imovine i društvenog položaja, a zatim ponovo dobio priliku da bude vojskovođa. Ipak, kada je od njega zatraženo da se odrekne Hrista, nije pristao na kompromis.
Zato Crkva 3. oktobra proslavlja Svetog velikomučenika Jevstatija kao primer istrajnosti u veri i svedočenja Hrista do kraja života. Njegovo stradanje pokazuje da se vernost Bogu ne meri okolnostima u kojima čovek živi, već time kome ostaje veran kada dođu iskušenja.
BONUS VIDEO
Njeno stradanje počelo je nakon što je zajedno sa još 48 hrišćana odbila da učestvuje u prinošenju žrtava idolima.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnu Efrosiniju po starom, a po novom kalendaru i Svetu Pelagiju. Katolička crkva obeležava Šimuna starca i Svetog Dimitrija Solunskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
