Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Srpska pravoslavna crkva 3. oktobra, pored ostalih svetitelja, proslavlja Svetog velikomučenika Jevstatija, praznik koji je u crkvenom kalendaru označen crnim slovom. Njegov životni put pokazuje koliko se čovekov život može promeniti kada se, umesto prolazne moći i položaja, opredeli za veru i služenje Bogu.
Sveti Jevstatije, koji se pre krštenja zvao Plakida, bio je veliki rimski vojskovođa u vreme careva Tita i Trajana. Imao je ugled, bogatstvo i visok položaj, ali je susret sa Božjim pozivom promenio čitav njegov život.
Prema predanju, Plakida je jednog dana otišao u lov. Tada mu se javio glas Gospodnji i uputio ga da ode kod hrišćanskog sveštenika i primi krštenje. Plakida je poslušao poziv, a na krštenju je dobio ime Jevstatije. Njegova žena dobila je ime Teopistija, što znači Bogoverna, dok su njihovi sinovi nazvani Agapije i Teopist.
Nakon krštenja Jevstatije se vratio na mesto na kojem mu se dogodilo otkrovenje. Kleknuo je i zahvalio Bogu što ga je priveo veri i istini. Tada mu se ponovo javio glas Gospodnji i najavio da će zbog imena Hristovog morati da podnese velika stradanja. Jevstatije je prihvatio ono što mu je bilo najavljeno i bio ukrepljen verom.
Ubrzo je tajno napustio Rim zajedno sa svojom porodicom. Želeo je da se povuče iz života u kojem je imao ugled i moć i da među običnim ljudima, u skromnim uslovima, služi Bogu.
Kada je stigao u Egipat, Jevstatija su sustigla nova iskušenja. Jedan varvarin oteo mu je ženu, dok su njegova dva sina, Agapije i Teopist, bila odvojena od njega kada su ih zveri zgrabile i odnele.
Ipak, prema predanju, otmičar njegove žene ubrzo je poginuo, dok su decu od zveri spasli čobani. Jevstatije, međutim, nije znao šta se dogodilo sa njegovom porodicom. Nastanio se u jednom egipatskom selu i petnaest godina živeo kao najamnik.
Za to vreme njegov nekadašnji život velikog vojskovođe ostao je daleko iza njega. Ipak, upravo u takvim okolnostima Jevstatije je ostao veran Bogu, ne tražeći ponovo slavu i položaj koje je ranije imao.
Posle petnaest godina varvari su napali Rimsko carstvo. Car Trajan tada se setio hrabrog vojskovođe Plakide, koji je u ratovima odnosio pobede, i žalio što više nije uz njega.
Car je poslao dvojicu oficira da širom carstva pronađu velikog vojvodu. Po Božjem promislu, oni su pronašli upravo Jevstatija, koji je tada živeo skromno i daleko od nekadašnjeg položaja. Doveden je pred cara, ponovo je preuzeo vojnu službu, okupio vojsku i pobedio varvare.
Na povratku u Rim Jevstatije je pronašao svoju ženu i oba sina. Posle dugih godina razdvojenosti porodica je ponovo bila zajedno. Međutim, po dolasku u Rim sačekala ga je nova promena: car Trajan je u međuvremenu umro, a na prestolu ga je nasledio Adrijan.
Car Adrijan pozvao je Jevstatija da prinese žrtve paganskim bogovima. Nekadašnji veliki vojskovođa tada je otvoreno ispovedio da je hrišćanin i odbio da se odrekne svoje vere.
Zbog toga je car naredio da Jevstatije bude mučen zajedno sa njegovom ženom Teopistijom i sinovima Agapijem i Teopistom. Predanje govori da su najpre bili bačeni pred zveri, ali im one nisu naudile. Potom su svi zajedno bačeni u usijanog metalnog vola.
Trećeg dana njihova tela su izvađena mrtva, ali, prema crkvenom predanju, ostala su nepovređena od ognja. Tako je Sveti Jevstatije zajedno sa svojom porodicom postradao za Hrista i ostao veran veri koju je primio na krštenju.
Život Svetog velikomučenika Jevstatija podseća da se vera ne potvrđuje samo onda kada je čoveku dobro i kada ima ugled, sigurnost i položaj. On je prošao kroz gubitak porodice, imovine i društvenog položaja, a zatim ponovo dobio priliku da bude vojskovođa. Ipak, kada je od njega zatraženo da se odrekne Hrista, nije pristao na kompromis.
Zato Crkva 3. oktobra proslavlja Svetog velikomučenika Jevstatija kao primer istrajnosti u veri i svedočenja Hrista do kraja života. Njegovo stradanje pokazuje da se vernost Bogu ne meri okolnostima u kojima čovek živi, već time kome ostaje veran kada dođu iskušenja.
BONUS VIDEO
Njeno stradanje počelo je nakon što je zajedno sa još 48 hrišćana odbila da učestvuje u prinošenju žrtava idolima.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
