Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Srpska pravoslavna crkva 3. oktobra, pored ostalih svetitelja, proslavlja Svetog velikomučenika Jevstatija, praznik koji je u crkvenom kalendaru označen crnim slovom. Njegov životni put pokazuje koliko se čovekov život može promeniti kada se, umesto prolazne moći i položaja, opredeli za veru i služenje Bogu.
Sveti Jevstatije, koji se pre krštenja zvao Plakida, bio je veliki rimski vojskovođa u vreme careva Tita i Trajana. Imao je ugled, bogatstvo i visok položaj, ali je susret sa Božjim pozivom promenio čitav njegov život.
Prema predanju, Plakida je jednog dana otišao u lov. Tada mu se javio glas Gospodnji i uputio ga da ode kod hrišćanskog sveštenika i primi krštenje. Plakida je poslušao poziv, a na krštenju je dobio ime Jevstatije. Njegova žena dobila je ime Teopistija, što znači Bogoverna, dok su njihovi sinovi nazvani Agapije i Teopist.
Nakon krštenja Jevstatije se vratio na mesto na kojem mu se dogodilo otkrovenje. Kleknuo je i zahvalio Bogu što ga je priveo veri i istini. Tada mu se ponovo javio glas Gospodnji i najavio da će zbog imena Hristovog morati da podnese velika stradanja. Jevstatije je prihvatio ono što mu je bilo najavljeno i bio ukrepljen verom.
Ubrzo je tajno napustio Rim zajedno sa svojom porodicom. Želeo je da se povuče iz života u kojem je imao ugled i moć i da među običnim ljudima, u skromnim uslovima, služi Bogu.
Kada je stigao u Egipat, Jevstatija su sustigla nova iskušenja. Jedan varvarin oteo mu je ženu, dok su njegova dva sina, Agapije i Teopist, bila odvojena od njega kada su ih zveri zgrabile i odnele.
Ipak, prema predanju, otmičar njegove žene ubrzo je poginuo, dok su decu od zveri spasli čobani. Jevstatije, međutim, nije znao šta se dogodilo sa njegovom porodicom. Nastanio se u jednom egipatskom selu i petnaest godina živeo kao najamnik.
Za to vreme njegov nekadašnji život velikog vojskovođe ostao je daleko iza njega. Ipak, upravo u takvim okolnostima Jevstatije je ostao veran Bogu, ne tražeći ponovo slavu i položaj koje je ranije imao.
Posle petnaest godina varvari su napali Rimsko carstvo. Car Trajan tada se setio hrabrog vojskovođe Plakide, koji je u ratovima odnosio pobede, i žalio što više nije uz njega.
Car je poslao dvojicu oficira da širom carstva pronađu velikog vojvodu. Po Božjem promislu, oni su pronašli upravo Jevstatija, koji je tada živeo skromno i daleko od nekadašnjeg položaja. Doveden je pred cara, ponovo je preuzeo vojnu službu, okupio vojsku i pobedio varvare.
Na povratku u Rim Jevstatije je pronašao svoju ženu i oba sina. Posle dugih godina razdvojenosti porodica je ponovo bila zajedno. Međutim, po dolasku u Rim sačekala ga je nova promena: car Trajan je u međuvremenu umro, a na prestolu ga je nasledio Adrijan.
Car Adrijan pozvao je Jevstatija da prinese žrtve paganskim bogovima. Nekadašnji veliki vojskovođa tada je otvoreno ispovedio da je hrišćanin i odbio da se odrekne svoje vere.
Zbog toga je car naredio da Jevstatije bude mučen zajedno sa njegovom ženom Teopistijom i sinovima Agapijem i Teopistom. Predanje govori da su najpre bili bačeni pred zveri, ali im one nisu naudile. Potom su svi zajedno bačeni u usijanog metalnog vola.
Trećeg dana njihova tela su izvađena mrtva, ali, prema crkvenom predanju, ostala su nepovređena od ognja. Tako je Sveti Jevstatije zajedno sa svojom porodicom postradao za Hrista i ostao veran veri koju je primio na krštenju.
Život Svetog velikomučenika Jevstatija podseća da se vera ne potvrđuje samo onda kada je čoveku dobro i kada ima ugled, sigurnost i položaj. On je prošao kroz gubitak porodice, imovine i društvenog položaja, a zatim ponovo dobio priliku da bude vojskovođa. Ipak, kada je od njega zatraženo da se odrekne Hrista, nije pristao na kompromis.
Zato Crkva 3. oktobra proslavlja Svetog velikomučenika Jevstatija kao primer istrajnosti u veri i svedočenja Hrista do kraja života. Njegovo stradanje pokazuje da se vernost Bogu ne meri okolnostima u kojima čovek živi, već time kome ostaje veran kada dođu iskušenja.
BONUS VIDEO
Njeno stradanje počelo je nakon što je zajedno sa još 48 hrišćana odbila da učestvuje u prinošenju žrtava idolima.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Istoričarka umetnosti otkriva potresna svedočenja o tragovima benzina, zakašneloj reakciji medija i pritiscima na monaštvo nakon požara u kojem su nestali dragoceni manastirski letopisi.
Sedamnaest godina nakon preljube, žena se iz straha od muževljevog odlaska zaklela u zdravlje dece da ga nije prevarila, a sada strahuje da bi zbog laži mogli da ispaštaju i pita jereja Viktora Nikišova kako da poništi zakletvu.
Profesor islamske veronauke objašnjava zašto ljudi traže pomoć kroz rukju i upozorava na lažne iscelitelje koji zarađuju na tuđoj muci i šire strah od sihira.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Haritona Ispovednika po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Filipa. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana XXIII, Jevreji obeležavaju Roš Hodeš, početak novog meseca, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
U Kizboriju kod Melburna osvećen je hram koji su srpski vernici podigli 1994. godine.
Od jaja, griza i jogurta pravi se izdašna poslastica koja se preliva slatkim sirupom od limuna, a ovaj recept mogu da pripreme i oni koji nemaju mnogo iskustva u kuhinji.
Prikaz Hrista sa prekrštenim stopalima, ističe, prikovanim za svako stopalo jednim ekserom, prvi put se pojavio na Zapadu kao inovacija u drugoj polovini 13. veka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
