Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Na Kajmakčalanu, mestu na kojem su pre 110 godina srpski vojnici vodili jednu od najtežih i najznačajnijih bitaka Velikog rata, ponovo su se čuli molitva i zvuk crkvenog zvona. Povodom godišnjice slavne bitke, vikarni episkop hvostanski Aleksej, sa blagoslovom patrijarha srpskog Porfirija, služio je pomen palim ratnicima u spomen-kapeli i osveštao novo zvono.
Pomen palim srpskim junacima služen je i ispred obližnje kosturnice, u prisustvu predstavnika Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, Vojske Srbije, diplomatskog kora, Zajednice Srba u Republici Severnoj Makedoniji i brojnih Srba iz matice i drugih krajeva.
Za pravoslavne hrišćane, pomen na mestu stradanja nije samo podsećanje na istorijski događaj. Crkva se moli za pokoj duša preminulih, a na Kajmakčalanu se ta molitva već decenijama prinosi za srpske ratnike koji ovde počivaju.
"Izuj obuću sa nogu svojih, jer je mesto na kojem stojiš sveta zemlja"
Govoreći posle pomena, episkop Aleksej opisao je utisak sa kojim je tog jutra stigao na Kajmakčalan. Rekao je da ovo mesto nije posebno samo zbog svoje nadmorske visine, već pre svega zbog žrtve i stradanja srpskih vojnika koji su ovde ostavili svoje živote.
- Dolazeći jutros sa sveštenim trepetom i uzbuđenjem na ovaj ponosni vrh, imao sam osećaj da se približavam jednom posebnom mestu koje nije uzvišeno samo po svojoj nadmorskoj visini, već pre svega po onome što se ovde pre sto deset godina odigralo, po žrtvi i stradanju naših predaka koji su ovaj surovi predeo zalili svojom krvlju i posejali svojim kostima - rekao je vladika.
Taj osećaj uporedio je sa susretom Mojsija sa Bogom kod Neopalime kupine, kada je Mojsije čuo reči: "Izuj obuću sa nogu svojih, jer je mesto na kojem stojiš sveta zemlja!"
Foto: SPC
Vladika Aleksej
Vladika Aleksej podsetio je da su se srpski vojnici u septembru 1916. godine borili i ginuli „za Krst časni i slobodu zlatnu“, ističući njihovu hrabrost i istrajnost posle teškog povlačenja, stradanja i borbi koje su prethodile proboju Solunskog fronta.
- Zbog toga smo danas ovde. Zato smo upravo prineli usrdnu molitvu našem Gospodu da upokoji duše svih vojskovođa i vojnika srpskih, koji su ovde položili svoje živote, ispunjavajući reč Njegovu: Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje!
Novo zvono za spomen-kapelu na Kajmakčalanu
Ovogodišnje obeležavanje 110. godišnjice dobilo je i trajni znak u vidu novog zvona, koje je episkop Aleksej osveštao u spomen-kapeli. Obnovljen je i Krst koji se nalazi na ovom mestu.
Vladika je rekao da će zvono svojim glasom sa vrha Kajmakčalana podsećati na one koji su ovde poginuli i pozivati na molitvu.
- Kao još jedno naše skromno uzdarje toj njihovoj ljubavi jeste i ovo novo zvono, koje smo upravo osveštali za ovu divnu spomen-kapelu, kako bi ubuduće svojom zvonjavom sa ovih visina svedočilo o njihovoj žrtvi i pozivalo na molitvu, kao i obnovljeni Krst koji treba neprestano da nas podseća da je put našeg naroda, kao i put svakog hrišćanina, neodvojiv od Krsta Hristovog, od stradanja koje vodi ka Vaskrsenju - rekao je episkop Aleksej.
Ove reči daju i dublji smisao obeležavanju godišnjice. U pravoslavnoj veri Krst je neraskidivo povezan sa Vaskrsenjem, pa se i stradanje onih koji su poginuli sagledava kroz molitvu, nadu u vaskrsenje mrtvih i veru u život večni.
Program povodom 110. godišnjice počeo je 29. septembra u Bitolju. Na Srpskom vojničkom groblju, gde počiva 1.321 pripadnik srpske vojske, održana je državna ceremonija koja je počela pomenom palim srpskim ratnicima.
Pomen je služio episkop Aleksej, uz sasluženje protojereja-stavrofora Zlatka Kostovskog iz Makedonske pravoslavne crkve - Ohridske arhiepiskopije, vojnog sveštenika Aleksandra Milanovića i đakona Vladimira Jovića. Ceremoniji su prisustvovali ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije Milica Đurđević Stamenkovski, predstavnici državnih vlasti Srbije i Severne Makedonije, pripadnici Vojske Srbije, diplomatski kor i predstavnici Zajednice Srba u Republici Severnoj Makedoniji, na čelu sa predsednikom Zoranom Žugićem.
Istog dana episkop Aleksej posetio je više svetinja i znamenitosti Bitolja, među kojima su Crkva Svetog arhangela Gavrila, Crkva Svete Nedelje i Saborni hram Svetog Dimitrija. Posetio je i stari grad i Širok sokak.
Beli anđeo na dar
U večernjim časovima održana je svečana akademija u Domu armije, koju je organizovala Zajednica Srba u Republici Severnoj Makedoniji. Program je bio posvećen istorijskom značaju Kajmakčalanske bitke i sećanju na njene junake, a obuhvatio je prigodna obraćanja, filmski prikaz i kulturno-umetnički program.
Akademiji su prisustvovali mitropolit prespansko-pelagonijski Petar, ministarka Milica Đurđević Stamenkovski, predstavnici državnih i lokalnih vlasti, diplomatskog kora, srpske zajednice i drugi gosti.
Episkop Aleksej obratio se prisutnima i preneo pozdrave, zahvalnost i arhijerejski blagoslov patrijarha Porfirija. Na kraju programa, predsednik Zajednice Srba u Republici Severnoj Makedoniji Zoran Žugić uručio je gramate priznanja i darove zaslužnim institucijama i pojedincima, među kojima su bili patrijarh Porfirije i episkop Aleksej. Tom prilikom, u ime patrijarha Porfirija, predsedniku Zajednice Srba darovao ikonu mileševskog Belog anđela.
"Naše je da se trudimo da budemo dostojni njihove žrtve"
Obraćanje episkopa Alekseja na Kajmakčalanu završilo se porukom upućenom živima. Pomen poginulima, obnovljeni Krst i osvećeno zvono, kako je rekao, jesu način da se iskaže zahvalnost precima, ali time se obaveza njihovih potomaka ne završava.
- Svim ovim mi smo delimično odužili naš dug prema našim precima, div-junacima sa Kajmakčalana. Ali pored toga, naše je da se trudimo da budemo dostojni njihove žrtve - poručio je vladika.
Pozvao je da primer poginulih bude podsticaj na hrabrost, požrtvovanost i ljubav prema bližnjima, a njihov spomen na čuvanje mira, slobode i dostojanstva svakog čoveka.
- Neka je večan spomen i slava svima koji živote svoje položiše za veru i otadžbinu! Neka Gospod podari pokoj njihovim dušama, a nama i svim ljudima sveta mir, slogu i svako dobro. Živeli! - dodao je vladika.
Na Kajmakčalanu je tako, 110 godina posle slavne bitke, godišnjica obeležena pomenom, molitvom i osvećenjem novog zvona. Sa ovog mesta ponovo je upućena molitva za srpske ratnike koji su ovde poginuli, dok obnovljeni Krst i zvono ostaju kao vidljivi podsetnici na njihovu žrtvu.
U subotu, 4. jula, vernici će se sabrati na svetoj Liturgiji, litiji i pomenu za nevino postradale Srbe Birča i Srednjeg Podrinja, čuvajući kroz zajedničku molitvu uspomenu koja traje više od tri decenije.
Nakon decenija ćutanja, na jednom od prvih srpskih stratišta u Istočnoj Bosni prvi put je služen pomen žrtvama, među kojima su bili i sveštenici koji su ostali uz svoj narod do smrti.
Mitropolit budimljansko-nikšićki daće iskaz pred državnim organima, dok se posebno pitanje otvara zbog toga što je pozvan da odgovara zbog čina koji pripada njegovoj svešteničkoj službi.
Njihov spomen vezivao se za obnovljeni hram u Jasenovcu osamdesetih godina i kalendare Slobodne mitropolije u Novoj Gračanici, a zatim je odlukom Svetog arhijerejskog sabora iz 2010. godine ustanovljen za celu Srpsku pravoslavnu crkvu.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
