Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Protojerej Aleksandar Brašanac obratio se vernicima, prijateljima, parohijanima i svima koji mogu da pomognu njegovom rođenom bratu, protojereju-stavroforu Draganu Brašancu, starešini hrama Svete Petke u Vinogradima, koji se suočava sa teškim zdravstvenim iskušenjem i čeka mogućnost transplantacije jetre.
Njegov apel nije samo poziv za prikupljanje novčane pomoći. U njemu je i priča o dvojici braće koji su veoma rano ostali bez roditelja, odrastali zajedno i kroz život naučili koliko znači imati nekoga na koga možeš da se osloniš kada sve drugo nestane. Danas Aleksandar moli druge da budu uz Dragana. Dvojica braće koje je život rano naučio da se oslanjaju jedan na drugoga
Dragan i Aleksandar Brašanac rođeni su u Prijepolju, Dragan 1972, a Aleksandar 1974. godine. Bili su još mala deca kada su ostali bez oca Gojka, koji je iznenada preminuo od srčanog udara 25. februara 1976. godine. Njihova majka Milisava ostala je sama sa dvojicom sinova. Podizala ih je i izvodila na životni put sve do 1993. godine, kada je i ona preminula. Dragan je tada bio student, a Aleksandar na odsluženju vojnog roka. Tako su, još veoma mladi, ostali bez roditelja.
- Život nas nije štedeo, ali smo kroz sve prolazili zajedno. Pomagali smo jedan drugome u školovanju, u životnim nedaćama, u godinama kada smo praktično ostali sami i kada smo morali da se oslanjamo jedan na drugoga - svedoči protojerej Aleksandar.
Bilo je pomoći i sa strane, među kojima je bila i stipendijska podrška manastira Hilandara, ali je ono najvažnije bilo to što su znali da u teškom trenutku imaju jedan drugoga. Zajedno su nastavili školovanje, obojica krenuli putem teologije i diplomirali. Kasnije su ih svešteničke službe odvele na različita mesta, ali bliskost stečena u detinjstvu nije prestala.
Dragan je stupio u svešteničku službu u Eparhiji šumadijskoj, u vreme blaženopočivšeg episkopa šumadijskog Save, dok je Aleksandar svoju svešteničku službu započeo 2000. godine. Godine su prolazile, svako je imao svoju službu i svoje obaveze, ali su ostali braća koja su odavno naučila da dele i radost i nevolju.Gotovo tri decenije službe sada su pred teškim iskušenjem
Protojerej-stavrofor Dragan Brašanac gotovo tri decenije posvetio je svešteničkoj službi, Crkvi i narodu. Starešina je hrama Svete Petke u Vinogradima, a svoje bogoslovsko znanje prenosi i kao honorarni nastavnik Bogoslovije Svetog Jovana Zlatoustog u Kragujevcu.
Ljudi kojima je služio upoznali su ga kao sveštenika koji je svoj život vezao za Crkvu i narod. Sada se bori za sopstveni život. Kod Dragana je ustanovljeno teško autoimuno oboljenje jetre, koje je dovelo do ciroze jetre četvrtog stepena. Kako je njegov brat posebno naglasio, bolest nije posledica alkoholizma, već ozbiljnog oboljenja koje su lekari dijagnostikovali i koje je vremenom dovelo do velikog oštećenja jetre.
Njegov organizam je iscrpljen, funkcija jetre je ozbiljno oslabljena, a zdravstveno stanje više mu ne dozvoljava da svešteničku službu obavlja kao ranije. Prema dosadašnjim lekarskim procenama, transplantacija jetre predstavlja suštinsku nadu za nastavak njegovog života. Jedna mogućnost jeste transplantacija u Beogradu, ukoliko se steknu potrebni uslovi i pojavi odgovarajući donor. Druga je odlazak u inostranstvo, a kao mogućnost se razmatra lečenje u Minsku. Za porodicu koja je već jednom morala da se oprosti od svojih roditelja, ovo je još jedna teška životna borba.
Dragan se trenutno ponovo nalazi na lečenju. Pored osnovne bolesti, pojavila se i bakterijska infekcija, što dodatno komplikuje njegovo zdravstveno stanje zbog narušenog imuniteta. Protojerej Aleksandar navodi da je pre puta u Minsk potrebno da se stanje njegovog brata stabilizuje i da bude dovoljno dobro za put. Ni sam put neće biti jednostavan. Zbog ratnih sukoba planira se putovanje preko Istanbula i Moskve, trasom koja bi trebalo da bude što dalje od područja ratnih dejstava, kako bi se rizici za putnike sveli na najmanju moguću meru.
Istovremeno se rešavaju administrativna pitanja u vezi sa otvaranjem žiro-računa i drugi postupci neophodni za organizaciju lečenja. Porodica sada čeka da se stvore uslovi za odlazak na lečenje i da Dragan dobije priliku koju svi priželjkuju: da stigne do mesta na kojem bi mogao da dobije neophodnu medicinsku pomoć.
Zato otac Aleksandar ne poziva ljude samo da pomognu novcem. Moli sveštenike da Dragana pomenu na svetoj proskomidiji. Moli vernike koji odlaze u manastire i svetinje da ponesu njegovo ime. Moli one koji poznaju lekare, ljude iz zdravstvenog sistema ili nekoga ko može da uputi na pravi kontakt da se jave.
Jer pomoć ponekad počinje jednom informacijom, telefonskim pozivom ili čovekom koji zna kome treba pokucati na vrata.
- Neko će pomoći molitvom. Neko pozivom. Neko kontaktom. Neko savetom. Neko prilogom. Neko će možda samo preneti informaciju čoveku koji može učiniti ono što mi sami ne možemo. Svaka od tih pomoći ima svoju vrednost - kaže protojerej Aleksandar.
Neko možda nema novca, ali poznaje lekara. Neko nema kontakt, ali može da prenese priču dalje. Neko može da se pomoli. Neko može da priloži koliko može. I baš zato Aleksandar želi da se oko Dragana okupi što više ljudi koji će učiniti ono što je u njihovoj moći.
Reči oca Aleksandra posebno dobijaju na težini kada se zna njihova zajednička priča. On ne govori o čoveku kojeg je upoznao kroz posao ili crkveni život. Govori o rođenom bratu sa kojim je delio detinjstvo, gubitak roditelja, školovanje, brige i godine u kojima su imali samo jedan drugoga.
Zato kaže:
- Kao brat, ali i kao sveštenik, obraćam vam se onako kako bih i sam postupio kada bi se, ne daj Bože, neko od vaših najbližih našao u ovakvoj nevolji.
Nije teško razumeti težinu tih reči. Čovek koji je sa bratom delio najteže godine svog života sada od drugih traži pomoć da bi tog istog brata sačuvao. Otac Aleksandar zato ne traži od ljudi ono što nemaju. Traži da urade ono što mogu.
- Učinimo ono što je do nas, ne ostavljajući ništa što možemo učiniti, a ono što nije u našim rukama poverimo Bogu - poručuje.
Uz molitvu, porodica traži lekare, mogućnosti lečenja, kontakte, pomoć u organizaciji puta i finansijska sredstva, sve ono što može da dovede Dragana korak bliže transplantaciji. A ono što nije u ljudskim rukama poverava Bogu.
- Mnogo može molitva pravednika koja se usrdno prinosi“ (Jak 5,16) - podseća protojerej Aleksandar.
Želja porodice je jednostavna: da Dragan dobije potrebnu transplantaciju, da se oporavi i ponovo bude sa svojom porodicom i ljudima kojima je decenijama služio. Zato se oko njegovog imena danas okupljaju porodica, prijatelji, parohijani, poznanici i ljudi koji ga možda nikada nisu sreli, ali su čuli da jednom svešteniku treba pomoć.
- Od srca blagodarim svakome ko će Draganovo ime poneti u molitvi, u hram, na Proskomidiju, u manastir, pred lekara, pred prijatelja ili pred čoveka koji može pomoći - kaže otac Aleksandar.
Dvojica braće koja su kao deca ostala bez roditelja danas ponovo prolaze kroz težak trenutak. Ovoga puta Aleksandar ne može sam da učini dovoljno za Dragana. Zato se obraća ljudima. Da ga neko pomene u molitvi. Da ga neko preporuči lekaru. Da neko prosledi informaciju. Da neko pozove. Da neko pomogne.
Možda će upravo jedna od tih stvari otvoriti put koji porodica sada sama ne može da pronađe. A iza svega ostaje ista želja: da Dragan dobije priliku da nastavi život, da se vrati svojoj porodici i da ponovo služi Crkvi i narodu kojima je posvetio gotovo tri decenije.
- Neka Gospod uzvrati svakome svojom milošću - poručuje protojerej Aleksandar Brašanac.
BONUS VIDEO
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice patrijarh srpski služio je liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, a tokom bogosluženja u svešteni čin đakona rukopoložen je Filip Vuletaš.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sestre iz Manastira Svete Liidje obilaze srpske svetinje, a u Beogradu su se susrele sa Tamarom Vučić i podsetile na godine kada su njihove manastirske kapije bile otvorene za prognane i ratnu siročad.
Najviše crkveno odlikovanje Eparhije šumadijske uručeno je direktoru Instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" u znak zahvalnosti za ljubav prema sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu.
Nakon teškog incidenta koji je ostavio porodicu u strahu i neizvesnosti, deci je uručena finansijska pomoć, a domaćinima ikona Gospoda Isusa Hrista kao znak utehe i podrške.
Zbog visokih temperatura i suve vegetacije, plamen sveće može za samo nekoliko trenutaka da izazove požar, upozoravaju iz JKP "Šumadija".
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
