Najviše crkveno odlikovanje Eparhije šumadijske uručeno je direktoru Instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" u znak zahvalnosti za ljubav prema sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu.
Arhiepiskop kragujevački i mitropolit šumadijski Jovan uručio je dr Milovanu Bojiću, direktoru Instituta za srce i krvne sudove „Dedinje“, Orden Svetih novomučenika kragujevačkih prvog stepena. Priznanje mu je dodeljeno u znak zahvalnosti za ljubav koju je pokazao prema sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu Eparhije šumadijske.
Dr Bojić je odlikovan u eparhijskom dvoru u Kragujevcu, a mitropolit Jovan je tom prilikom govorio o posebnom mestu koje ovaj grad zauzima u istoriji stradanja srpskog naroda.
- Velika mi je radost što se danas nalazite u gradu Kragujevcu, gradu čija je svaka stopa natopljena krvlju, i to ponajviše krvlju nevine dece. Ovo je zaista mučenički grad, ali i pored toga uspeo je da očuva veru. Danas se radujem upravo zbog toga što će vaše grudi krasiti Orden kragujevačkih novomučenika. Želim da ovaj orden nosite sa ponosom. Neka vam Sveti mučenici kragujevački budu na pomoć, vašoj porodici i saradnicima i, ponavljam, velika mi je radost što vam danas uručujem ovaj orden - rekao je mitropolit Jovan.
Za dr Milovana Bojića ovo priznanje ima posebno značenje. Zahvaljujući na ordenu, istakao je da mu je velika čast što ga prima kao najviše crkveno odlikovanje Eparhije šumadijske.
- Arhiepiskope kragujevački, mitropolite šumadijski, časni oci, ukazali ste mi veliku čast i pričinili veliko zadovoljstvo dodelom najvišeg crkvenog odlikovanja Eparhije šumadijske, Ordena Svetih novomučenika kragujevačkih - rekao je dr Bojić.
Govoreći o Kragujevcu, Bojić je podsetio na stradanje nedužnih žrtava i na reči profesora Miloja Pavlovića, koji je pred streljanje svojih učenika rekao da „i dalje drži čas“.
- Taj čas dugo traje u našoj istoriji, u istoriji naše zemlje koja je znala kako treba da brani slobodu i kolika je njena cena - kazao je Bojić.
Ipak, najviše je govorio o susretu sa mitropolitom Jovanom i njihovoj zajedničkoj želji da pomognu ljudima. Kako je rekao, njih dvojicu nije povezalo ranije poznanstvo, već upravo takva misija.
- Kažu da se ljudi sretaju, a brda gledaju. Nas niko nije upoznao, već smo se sreli na zajedničkoj misiji, kako da pomognemo čoveku - rekao je dr Bojić.
On je istakao da je tokom dugogodišnjeg rada u medicini upoznao veliki broj ljudi, ali da ga je posebno dirnuo odnos mitropolita Jovana prema sveštenstvu i vernom narodu.
- Način na koji se prema sveštenstvu i vernom narodu ophodi mitropolit šumadijski Jovan je poseban. On to toliko radi sa pažnjom, ljubavlju i suptilnosti da se to ne može izraziti rečima. On je prepoznao u meni želju da pomognem čoveku - rekao je Bojić.
Govoreći o svom odnosu prema profesiji, dr Bojić je izrekao i misao koja je obeležila njegovo obraćanje:
- Uvek sam stanovišta da je moje ono što drugima dajem, jer će samo to trajati. Zbog toga su pacijenti svetinja zbog koje postoji moja profesija.
Upravo se u tim rečima susreću dve različite službe, medicina i Crkva, koje u svom središtu imaju brigu o čoveku. Dok je lekar pozvan da čuva ljudski život i pomogne bolesnome, hrišćanska vera poziva na ljubav prema bližnjem, milosrđe i služenje drugome.
Zato je Orden Svetih novomučenika kragujevačkih za dr Bojića više od priznanja. Uručen u Kragujevcu, gradu koji čuva sećanje na svoje mučenike, on je istovremeno izraz zahvalnosti za učinjeno dobro i podsećanje na vrednost služenja drugome.
BONUS VIDEO
Mitropolit šumadijski je na hramovnoj slavi govorio o liturgiji kao najvećem izrazu blagodarnosti Bogu i upozorio da bez smirenja ni Božji darovi ne mogu čoveku doneti istinsku korist.
Zbog visokih temperatura i suve vegetacije, plamen sveće može za samo nekoliko trenutaka da izazove požar, upozoravaju iz JKP "Šumadija".
Govoreći nad odrom upokojene monahinje, arhiepiskop šumadijski podsetio je na njen podvig, šest i po decenija provedenih u monaškom činu i pozvao okupljene na molitvu, pokajanje i pripremu za susret sa Gospodom.
Na liturgiji nadomak Lazarevca, mitropolit šumadijski besedio je o tome kako pronaći mir.
Poreklo izreke, koju svi često koristimo, seže nekoliko vekova unazad, a njeno značenje otvara i pitanje odnosa između vere, namera i dela.
Smirenje podrazumeva da čovek ne pristupa molitvi kao da mu Bog nešto duguje, već sa svešću da ne zna uvek šta je za njega najbolje.
Svečanost je okupila učenike, roditelje i nastavnike, a poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je poruku o veri, obrazovanju i očuvanju srpskog identiteta među mladim generacijama u Australiji.
U Srbskom kuvaru iz 1855. godine sačuvan je recept za pripremu ovog jednostavnog obroka, koji se uz beli sir, beli luk i peršun može obogatiti i pretvoriti u još izdašnije jelo.
Na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, mitropolit dalmatinski je u kninskom hramu besedio o istrajnosti u veri, podsetivši na snagu pravoslavlja i onda kada je vernika malo.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Brak u pravoslavnoj crkvi ima mnogo dublje značenje od samog ozvaničenja ljubavne veze.
Poglavar Srpske pravosalvne crkve pozvao vernike u Sidneju da čuvaju zajedništvo, praštaju i ne dozvole da ih mržnja razdvoji.
Poglavar SPC govorio je o miru koji počinje u čovekovom srcu, snazi molitve i praštanja, ali i o iskušenjima koja prete da podele zajednicu.
Svečanost je okupila učenike, roditelje i nastavnike, a poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je poruku o veri, obrazovanju i očuvanju srpskog identiteta među mladim generacijama u Australiji.
Na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, mitropolit dalmatinski je u kninskom hramu besedio o istrajnosti u veri, podsetivši na snagu pravoslavlja i onda kada je vernika malo.
Stipendije i smeštaj u studentskim domovima omogućavaju mladima iz srpskih zajednica van Srbije da steknu obrazovanje, izgrade svoju budućnost i ostanu povezani sa narodom iz kojeg potiču
Tokom liturgije nastojateljica Voljavče proizvedena je u čin igumanije, sa pravom nošenja naprsnog krsta.
Poreklo izreke, koju svi često koristimo, seže nekoliko vekova unazad, a njeno značenje otvara i pitanje odnosa između vere, namera i dela.
Smirenje podrazumeva da čovek ne pristupa molitvi kao da mu Bog nešto duguje, već sa svešću da ne zna uvek šta je za njega najbolje.
Hrišćanski život ne podrazumeva odsustvo teškoća, već poverenje u Hrista i onda kada se čovek suočava sa nepravdom, gubicima i patnjom.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Jeroteja po starom kalendaru, dok po novom kalendaru obeležavaju Svetog proroka Osiju. Katolička crkva proslavlja Svetog Ignjatija Antiohijskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veći verski praznik.
Svetogorski starac Emilijan Simonopetrit u jednoj svojoj pouci nudi drugačiji pogled na bolest i objašnjava kako i najteže iskušenje može postati prilika za duhovni rast.
Nakon dugogodišnjeg propovedanja Jevanđelja i služenja Crkvi, Sveti Jerotej je krajem prvog veka postradao mučeničkom smrću za Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
