Mitropolit šumadijski je na hramovnoj slavi govorio o liturgiji kao najvećem izrazu blagodarnosti Bogu i upozorio da bez smirenja ni Božji darovi ne mogu čoveku doneti istinsku korist.
Manastir Petkovica proslavio je hramovnu slavu, Svetu prepodobnomučenicu Paraskevu, a tim povodom svetu Liturgiju služio je mitropolit šumadijski Jovan. U besedi nakon liturgije vladika je govorio o značaju svetog bogosluženja, Božjim darovima i smirenju kao jednoj od najvažnijih hrišćanskih vrlina.
Mitropolitu Jovanu sasluživali su arhijerejski namesnik oplenački protojerej-stavrofor Miladin Mihailović, jeromonasi Jevstatije i Jovan, protojerej-stavrofor Milan Savić, protonamesnik Branimir Tovilović, protođakon Ivan Gašić i đakon Stevan Ilić.
Govoreći o prazniku Svete prepodobnomučenice Paraskeve i značaju liturgijskog sabranja, mitropolit Jovan istakao je da je Sveta Liturgija najveći izraz blagodarnosti koji čovek može da prinese Bogu.
- Praznik prepodobnomučenice Paraskeve, kojoj je ova sveta obitelj posvećena, sabrao nas je danas ovde da zajedno služimo i prinesemo najveću blagodarnost Bogu za sve i za sva. Nema veće blagodarnosti koju čovek može prineti Bogu od toga da bude na svetoj Liturgiji, da služi svetu Liturgiju i da oseti svetu Liturgiju kao prisustvo samog Boga - rekao je mitropolit Jovan.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Vladika je podsetio da čovek kroz Svetu Liturgiju prima Božje darove, ali je naglasio da oni sami po sebi nisu dovoljni za istinski hrišćanski život. Prema njegovim rečima, bez smirenja i najdragoceniji darovi mogu biti pogrešno upotrebljeni.
- Zato, braćo i sestre, kroz svetu Liturgiju mi dobijamo sve moguće darove koje nam Bog daje. Ali sve nam uzalud biva ako nemamo smirenja. Svi darovi koje nam je Bog dao mogu nam propasti ako ih zloupotrebljavamo - kazao je mitropolit šumadijski.
Posebno se osvrnuo na značaj smirenja, ukazujući da bez te vrline čovek teško može da napreduje u duhovnom životu i da u potpunosti razvije druge hrišćanske vrline.
- Čoveku koji nema smirenja sve propada. Takav čovek nijednu hrišćansku vrlinu ne može da ostvari u potpunosti - poručio je vladika Jovan.
Njegova beseda bila je usmerena na odnos čoveka prema Bogu i darovima koje od Njega prima. Sveta liturgija, kako je istakao mitropolit, nije samo zajedničko molitveno sabranje, već susret sa Bogom i najuzvišeniji izraz zahvalnosti za sve što čovek od Njega dobija.
Praznik u manastiru Petkovica protekao je u molitvi i liturgijskom zajedništvu, uz podsećanje na značaj smirenja, zahvalnosti i odgovornog odnosa prema Božjim darovima.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Na liturgiji u hramu na Petlovom brdu poglavar SPC govorio je o snazi smirenja, pobedi nad egoizmom, istinskom pokajanju i tome zašto tek život sa Hristom svakom čoveku donosi radost, smisao i unutrašnji mir.
Verni narod sabrao se u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Aranđelovcu, gde su posle svete liturgije i litije osvećeni slavski kolač i prinosi, a prazničnu besedu održao je protojerej-stavrofor dr Zoran Krstić.
U hramu koji se gradi u Božurnji kod Topole, mitropolit šumadijski govorio o veri koja oslobađa čoveka od sebičnosti i približava ga Bogu.
Mitropolit šumadijski je na hramovnoj slavi govorio o liturgiji kao najvećem izrazu blagodarnosti Bogu i upozorio da bez smirenja ni Božji darovi ne mogu čoveku doneti istinsku korist.
Njihova imena vezuju se za početke širenja Hristove vere i apostolsku službu.
Pitanje pušenja u pravoslavnom duhovnom životu ne svodi samo na posledice koje cigarete ostavljaju na telo, već i kako one deluju na dušu.
Napuštanje boli posebno onda kada dolazi od osobe kojoj smo verovali.
Piletina, krompir, povrće i začini lagano se krčkaju dok sve ne omekša, a kisela pavlaka na kraju daje paprikašu gustinu, punoću i prepoznatljivu kremastu teksturu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
U crkvi Svete Petke, pred mnoštvom vernika, mitropolit šumadijski govorio o veri kao ličnom susretu sa Bogom i upozorio da bez istine nema ni mira ni izlaza iz očaja.
Na liturgiji pređeosvećenih darova u Manastiru Tresije, mitropolit šumadijski govorio o pričešću kao stvarnom susretu sa Bogom, značaju praštanja i postu kao putu ka unutrašnjem preobražaju.
Tokom liturgije u Kragujevcu mitropolit šumadijski govorio o suštini pokajanja i upozorio da istinsko obraćenje ne počinje rečima, već promenom misli, želja i čitavog načina života, bez čega nema ni spasenja.
U Beogradu se okupilo više od 400 učesnika kampa „Srbija te zove“, a susret sa poglavarom SPC protekao je uz razgovor o poreklu, Svetom Savi, ljubavi prema bližnjem i veri.
Planirana solarna elektrana u okolini manastirskog kompleksa izazvala je zabrinutost zbog mogućeg narušavanja prirodnog ambijenta i duhovnog značaja prostora koji vekovima privlači hodočasnike.
Mitropolit crnogorsko-primorski osveštao je zvono za obnovljeni hram Svetog Georgija u Gorovićima, poručivši da ono okuplja narod na molitvu i donosi duhovni mir.
Praznik Svetih prebilovačkih i ostalih hercegovačkih mučenika okupio je Crkvu i narod u selu koje je prošlo kroz najteža iskušenja 1941. godine, ali je iz pepela ponovo vaskrslo kao simbol vere, nade i nepokolebljivog pamćenja.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Govoreći o porodici, posebno je naglašavao da hrišćanski dom ne treba da bude samo mesto u kojem se živi, već prostor u kojem se osećaju mir, tišina, toplina i međusobno poštovanje.
Kroz poređenje sa ogledalom Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva duboku poruku o ljudskoj oholosti i pokazuje zašto onaj ko želi da ponizi svetinju na kraju razotkriva samoga sebe.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Pantelejmona po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Matija. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Terezije Benedikte od Krsta, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
