Odgovor na ovo pitanje može se, inače, naći i u Prvoj poslanici Korinćanima apostola Pavla.
Halal je standard koji se primenjuje u proizvodnji hrane namenjene islamskom svetu, a među njegovim pravilima je i molitva muslimana pre početka proizvodnje.
Zbog toga se među pravoslavnim vernicima može postaviti pitanje da li takva hrana predstavlja prepreku za hrišćanina i kako prema njoj treba postupati.
Na pitanje o odnosu pravoslavnih prema prehrambenim proizvodima koji nose halal oznaku, odgovorio je otac Ljubo Milošević na sajtu Svetosavlje, navodeći primer iz svog svešteničkog iskustva.
- Sećam se jednog poznatog i priznatog ruskog prote koji je za proskomidiju koristio košer jevrejsko vino "Maniševič". Jako je prijatno i slatko, a zaista čisto vino od grožđa konkord koje je pred-naznačeno za jevrejsku pashu. I na primedbe mene mladog sveštenika, punog entuzijazma, da je košer neprihvatljiv za nas on me je pogledao, osmehnuo se, i zatim imjaslovno prekrstio flašu i skoro šaljivo rekao: "E, pa više nije“. Jedino ostaje da ne verujemo u silu živonosnog znaka I H NI KA kojim se blagosilja i osvećuje - objasnio je otac Ljubo.
Molitva pre i posle jela
AI Gemini
Nije bitno šta se jede, već da se pre hrana pre obroka blagosilja i da se zahvalimo Bogu
Otac Ljubo podseća da pravoslavna Crkva ima molitve pre jela, kojima se hrana blagosilja i Bogu se prinosi zahvalnost.
- Imamo molitve pre jela i mi naš obed osvećujemo njom. "Očenaš" je epicentar svake naše molitve. Dakle, treba se moliti pre i posle jela onako kako nam Crkva zapoveda i svi ovi problemi su rešeni. Mi ne samo što blagodarimo Bogu da nas je nahranio za ovaj dan, nego još osvećujemo hranu koju jedemo. Ispovedamo Hrista i kada jedemo da nije isto kao onda kada su za vreme Sveti Kiprijana jeli žrtvenu hranu i za to bili osuđeni kao pali. Da su je blagosiljali Hristom umrli bi mučenički.
Govoreći o odnosu prema hrani i postu, otac Ljubo podseća da hrana predstavlja samo jedan deo posta, ali ne i njegovu suštinu. Kako navodi, post se ne može poistovetiti sa samim pravoslavljem.
Odgovor na ovo pitanje može se, inače, naći i u Prvoj poslanici Korinćanima. Tu apostol Pavle rešava veliku dilemu tadašnjih hrišćana - da li sme da se jede meso koje je prethodno prineseno kao žrtva paganskim idolima, a zatim prodato na pijaci (kasapnici).
Shutterstock/Adriana Iacob
Hrišćanima je dozvoljeno da jedu hranu sa oznakom "halal"
"Sve što se prodaje na kasapnici, jedite, ništa ne ispitujući savesti radi. Jer je Gospodnja zemlja i sve što je na njoj. Ako li vas ko od nevernika pozove, i hoćete ići, jedite sve što se pred vas iznese, ništa ne ispitujući savesti radi. Ako li vam pak ko reče: Ovo je idolska žrtva, ne jedite radi onoga koji vas izvesti i radi savesti; jer je Gospodnja zemlja i sve što je na njoj." (1. Kor 10, 25–28)
Sveti apostol Pavle naglašava da hrišćanin ne treba da opterećuje savest istraživanjem porekla hrane, podsećajući da je "Gospodnja zemlja i sve što je na njoj". Istovremeno, kada se pitanje hrane poveže sa idolskom žrtvom i može da utiče na savest drugog čoveka, apostol ukazuje na obzir prema njegovoj savesti.
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
Od Rаја i prvog pada, preko Isusovog posta u pustinji, do Evharistije — otac Jefrem Mets obјašnjava zašto način na koji jedemo određuje našu duhovnu јasnoću, poslushnost i sposobnost da primimo Božje darove.
Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
