U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
Reči Isusa Hristos iz Jevanđelja po Mateju "Ako te neko udari po desnom obrazu, okreni mu i drugi“ često se razumeju kao poziv čoveku da nemo trpi nasilje i da, nakon udarca, dozvoli da bude ponovo povređen.
Međutim, otac Bane iz Hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Petrovaradinu ukazuje da ove reči, posmatrane u društvenom i kulturnom kontekstu vremena u kojem su izgovorene, imaju dublje značenje i da se najmanje odnose na ono, kako ih savremeni svet razume i doživljava.
Zašto Hristos govori upravo o desnom obrazu?
- U tadašnjem društvu udarac nije uvek bio samo fizički čin. Postojao je i jasan način da se čoveku pokaže njegovo mesto, da se ponizi i da mu se stavi do znanja da je neko iznad njega.
Kako objašnjava, udarac spoljašnjom stranom šake, odnosno nadlanicom, nosio je upravo takvu poruku.
- To nije bilo samo udarac, to je bilo poniženje.
Zato Hristos, kako navodi otac Bane, ne kaže jednostavno: "Ako te neko udari, trpi", već govori:
- Ako te udari po desnom obrazu, okreni mu i drugi obraz.
Onaj koji je udario očekivao je da njegova žrtva prihvati ulogu poniženog čoveka. Međutim, okretanjem drugog obraza, čovek ne uzvraća udarcem, ali istovremeno ne pristaje da bude ponižen bez otpora.
- On ne uzima oružje u svoje ruke, ali svojim postupkom pokazuje: "Neću ti vratiti zlo za zlo, ali neću ni prihvatiti da me tvoje nasilje učini manje čovekom."
Upravo tu se, prema rečima oca Baneta, vidi radikalnost Hristove zapovesti.
- On ne traži od čoveka da bude kukavica. Ne traži ni da mrzi svog neprijatelja. Hristos traži nešto mnogo teže: da čovek odbije da postane sličan onome koji mu čini zlo.
Zbog toga se reči "okreni drugi obraz", kako objašnjava, ne mogu razumeti kao poziv da se trpi svako nasilje bez reči i bez granica.
- To je poziv da se na poniženje ne odgovori novom mržnjom, da se nasilje ne umnoži novim nasiljem i da se zlo ne nastavi istim putem.
Hristos, prema ovom tumačenju, pokazuje drugačiji put: čovek ne treba da uzvrati zlom, ali treba da sačuva dostojanstvo. Ne treba da mrzi onoga koji ga povređuje, ali ne treba ni da nazove zlo dobrim. Takođe, ne treba da postane nasilan samo zato što je neko bio nasilan prema njemu.
Otac Bane poruku Hristovih reči sažima ovako:
- To je mnogo više od običnog trpljenja. To je sloboda čoveka koji ne dozvoljava da mu drugi odredi kakav će postati.
BONUS VIDEO
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Povrediti drugog, to je teška rana, upozorava mitropolit.
Ako čovek ponižava druge, vređa ih, osuđuje i prema njima pokazuje prezir, ne može očekivati da će takav odnos ostati bez posledica po njegov duhovni život.
Niko od ljudi nije savršen i niko ne može drugome pružiti sve ono za čim njegovo srce čezne.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Svetitelj je podsećao da se odnos prema drugima ne može odvojiti od unutrašnjeg stanja čoveka.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News