Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Danas se obeležavaju Mitrovske zadušnice, dan kada se vernici u molitvi sećaju svojih preminulih članova porodice, rođaka i prijatelja. Tim povodom danas bi trebalo najpre otići u Crkvu, a potom i na groblje, zapaliti sveće, urediti grobove svojih najmilijih i pozvati sveštenika da održi pomen.
Međutim, jedno pitanje često izaziva nedoumicu: koliko novca bi trebalo dati svešteniku za Zadušnice i postoji li određena suma koja se podrazumeva?
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi ne postoji zvaničan cenovnik niti obavezna tarifa za molitvu na groblju, čitanje pomena ili pominjanje imena upokojenih na liturgiji. Prilog koji vernici daju svešteniku ili crkvi dobrovoljan je i trebalo bi da bude u skladu sa mogućnostima svakog domaćinstva.
Ipak, u različitim krajevima Srbije ustalili su se određeni običaji, pa se vernici često rukovode iznosima koje su ranije davali ili koje su čuli od svojih poznanika.
Kada sveštenik dođe na groblje da okadi grob i očita molitvu za pokoj duše preminulog, vernici u praksi najčešće izdvajaju između 1.000 i 3.000 dinara. Ipak, to nije propisana cena niti iznos koji je obavezno dati. Svako prema svojim mogućnostima može da odredi visinu priloga, a ne bi trebalo da se oseća neprijatno ukoliko ne može da izdvoji novac u tom rasponu.
Drugačiji je običaj kada vernici ne pozivaju sveštenika na grob, već u crkvu donose ceduljicu sa imenima svojih upokojenih srodnika kako bi ih sveštenik pomenuo tokom liturgije. U tim slučajevima se uz imena najčešće ostavlja dobrovoljni prilog crkvi, koji se u praksi kreće od 200 do 500 dinara, ali i taj iznos zavisi isključivo od mogućnosti vernika.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca. Kada vernici pitaju koliko treba da izdvoje, odgovor je najčešće da zvanična tarifa ne postoji i da svako priloži onoliko koliko može.
Suština Zadušnica nije u novcu koji će neko ostaviti svešteniku, već u molitvi za duše preminulih, sećanju na njih i ljubavi koja se ne prekida smrću. Zato su na ovaj dan posebno važni paljenje sveće, donošenje žita, odnosno koljiva, i milostinja koja se daje onima kojima je potrebna pomoć.
Zadušnice su, pre svega, dan molitve i sećanja na upokojene, a ne prilika da se bilo ko opterećuje time koliko novca mora da izdvoji.
Bonus video
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo. Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika. Protiv ovakvih pojava treba da se bori sveštenik i svi ozbiljni i bogomoljni ljudi u našem narodu, izričito je naglašeno. Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje. Budi deo Religija.rs zajednice.
Tanjug/Video
ŠTA PRVO URADITI KADA SE NEKO UPOKOJI KOD KUĆE, A ŠTA AKO UMRE U BOLNICI: Evo koji redosled pravoslavna vera nalaže posle smrti
ŠTA JE TAČNO OPELO I KOJIM POKOJNICIMA SE NE SLUŽI: Otac Aleksej o crkvenim pravilima poslednjeg ispraćaja bližnjih
OVO SVI RADE NA SAHRANAMA, A NEDOPUSTIVI JE GREH PREMA POKOJNIKU! Tri srpska običaja na pogrebima, koja su, prema učenju Crkve, veoma štetna!
Kako se celiva pokojnik? Evo kako se po pravilima Crkve prilazi kovčegu i šta se tada izgovara
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Markijan je bio čtec, a Martirije ipođakon, dok su obojica obavljala i dužnost notara, odnosno sekretara patrijarha.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News