Suština posta je uzdržavanje, pa ako neko nije u stanju da prevlada svoje strasti, onda se uzalud u njega i upustio.
Za dve nedelje počinje Božićni post, a vernici neretko postavljaju pitanje šta im je za tih 40 dana dozvoljno da konzumiraju, a šta ne.
I dok je po pitanju hrane sve manje-više jasno, uvek se povedu velike rasprave oko alkohola - da li je on mrstan ili postan.
Veroučitelj Aleksandar Đurđević kaže da nema sumnje da je alkohol, ako bi se gledali njegovi sastojci, postan, ali, kako je dalje naglasio, alkohol i te kako može biti mrsan ako se konzumira u velikim količinama.
- Ako pogledamo na sastojke nekog alkoholnog pića, na primer vina, videćemo da su svi sastojci posni. Posmatrajući vino samo iz te vizure, sa sigurnošću možemo da kažemo da je posno. Čemu onda tolika frka i pitanje da li je aklohol postan? - pita on i dodaje:
Republika
Teolog Aleksandar Đurđević
- Kada se konzumira u većim količinama, alkohol muti um čovečiji. E, u tome je greh. U tom slučaju je alkohol mrsan.
Dakle, sve dok se alkohol za vreme posta konzumira u umerenim količinama, može se smatrati posnim. Sa druge strane, treba imati u vidu i da je suština posta uzdržavanje, pa ako neko nije u stanju da prevlada svoje strasti, onda se uzalud u njega i upustio.
A šta su na ovu temu govorili sveti oci.
Apostol Pavle je svom učeniku Timoteju savetovao: "Više ne pij samo vodu, nego pij po malo vina, zbog svoga želuca i čestih bolesti svojih" (1 Tim, 5, 23). Isti apostol Pavle je zabranio svom stadu da se "opija vinom" (Rim 14, 21).
"Ne opijajte se vinom, u čemu je razvrat, nego se ispunjavajte Duhom". (Ef 5, 18).
Na umerenost je pozivao i Sv. Jovan Zlatousti:
"Vino se daje da bude veselo, a ne da bude podsmeh; daje se da promoviše zdravlje, a ne poremećaj; da isceljuje nemoći tela, a ne da raslabljuje duh".
Takođe, ne zaboravite da telesni post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom. Ako ne uzimamo alkohol (misleći da postimo) a ne idemo u crkvu, ništa nam ne koristi.
Sv. Jovan Zlatousti: "Ne govori mi: Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina... nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog - blag... Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje".
U svojoj misli za 19. subotu po Pedesetnici, Sveti Teofan naglašava duboku povezanost između opraštanja grehova i isceljenja. Kroz događaj iz Lukinog evanđelja, kada Isus Hristos oprašta grehe uzetome pre nego što ga isceljuje, ilustrira tu povezanost. Sveti Teofan objašnjava da opraštanje grehova predstavlja unutrašnje, duhovno čudo, dok je isceljenje fizičko čudo koje se dešava na spoljašnjem planu. Ova dva aspekta – duhovno i fizičko – nisu odvojena, već se nadopunjuju.
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
Sveti Teofan upućuje na protivrečnosti u ljudskom ponašanju, koje se ogledaju u tome da ljudi, iako svesni postojanja zla i greha, odbacuju istinu i biraju put samouništenja. Zanimljivo je i to što ljudi koji ne veruju, kao i oni koji su "strastoljupci", često odbacuju postojanje Satane i nečistih duhova, što je samo još jedno iskušenje koje dolazi od tame – to su, kako Sveti Teofan kaže, "nečisti duhovi“ koji obmanjuju ljude i šire mračnu, zabludnu filozofiju o svetu. Sveti Teofan tako upozorava na opasnost odbacivanja vere i duhovnih istina, naglašavajući da, iako ljudski um može biti obmanut, istina je uvek prisutna.
Sveti apostoli Kleopa, Tercije, Marko, Just i Artem, među Sedamdesetoricom izabranih, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva – od susreta sa vaskrslim Hristom na putu za Emaus, preko hrabrog služenja i mučeništva, do večne poruke vere koju su nam u nasleđe ostavili.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Prema učenju crkve, dete do sedme godine nema grehe odnosno, oni mu se ne uračunavaju i nema potrebe da oni poste kao odrasli, ali treba negovati kod dece taj odnos prema crkvi i hrišćanskom životu, kako bi oni izrasli u zdrave ljude.
gumanija manastira Bogorodice Trojeručice na Avali kaže da je i ona, koja je "kroz bolesti došla do onoga kako sveti oci pišu da bi trebalo držati postove", uvek slušala samo svoj organizam.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
