Sveti apostoli Kleopa, Tercije, Marko, Just i Artem, među Sedamdesetoricom izabranih, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva – od susreta sa vaskrslim Hristom na putu za Emaus, preko hrabrog služenja i mučeništva, do večne poruke vere koju su nam u nasleđe ostavili.
Srpska pravoslavna crkva sa vernicima 12. novembra obeležava praznik posvećen Svetim apostolima Kleopi, Terciju, Marku, Justu i Artemu. Ovi svetitelji, pripadnici Sedamdesetorice apostola, koji su bili bliski saputnici i sledbenici Gospoda, predstavljaju duh vernosti, revnosti i žrtve, podsećajući nas na snagu vere i ljubavi prema Hristu.
Sveti Kleopa je ušao u srce hrišćanske istorije kao jedan od učenika kome se sam vaskrsli Gospod Isus Hristos javio na putu za Emaus, otkrivši mu istinu o vaskrsenju i nadu u život večni. Taj susret svedoči o toplini i prisnosti koju Hristos pruža svima koji ga traže čistim srcem.
Sveti Tercije, čije ime nalazimo u poslanici apostola Pavla Rimljanima (Rim. 16, 22), služio je kao episkop Ikonijski nakon apostola Sosipatra, i stradao je za Hristovu veru. On je svojim mučeništvom pokazao hrabrost i posvećenost kojoj se mi vernici danas divimo i od koje crpimo inspiraciju.
Wikimedia/Ванилица
Freska sa prikazom Svetih apostola Kleope, Tercija, Marka, Justa i Artema
Sveti Marko, poznat i kao Jovan, bio je blizak rođak svetog apostola Varnave. Sin pobožne Marije, Markov dom bio je utočište i mesto okupljanja za prve hrišćane, posebno u teškim trenucima progona. Kao episkop Apolonijade, on je neumorno širio reč Božju i svedočio Hrista među Samarijanima.
Sveti Just, sin Josifa Obručnika, ostao je poznat po tome što je, zajedno sa apostolom Matijom, bio biran kockom za upražnjeno mesto izdajnika Jude. Iako nije bio izabran, Just je prihvatio volju Božju s poniznošću i nastavio svoj put vere kao episkop u Elevteropolju, gde je postradao za Hristovo ime.
Sveti Artem, episkop Listre u Likaoniji, završio je svoj život u miru, ostavivši iza sebe primer služenja u skromnosti i tišini, vođen ljubavlju prema Spasitelju.
Ovaj praznik nas podseća na njihovu veru, predanost i istrajnost. Svaki od ovih svetitelja pokazao je da nas, bez obzira na životni put, svetlost Hristova može voditi kroz najteže iskušenja, podstičući nas da kroz ljubav, hrabrost i skromnost, budemo deo tog svetog puta.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnogučenika Dometija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Samuilo. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Bernarda, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Otac Lino Zateli trebalo je da napusti zajednicu kojoj je bio posvećen gotovo četvrt veka, dok su se vernici usprotivili njegovom premeštaju i prikupili nekoliko stotina potpisa kako bi ostao u parohiji.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnogučenika Dometija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Samuilo. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Bernarda, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od osvećenih plodova i litija do neobičnih običaja u različitim zemljama, iza ovog praznika krije se priča mnogo dublja od onoga što se vidi na prvi pogled.
Na ovaj dan hramovi su puni vernika i grožđa, ali iza ovog praznika krije se mnogo dublja poruka: događaj na gori Tavor otkriva tajnu Hristove slave i nosi snažnu pouku za život svakog hrišćanina.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovoj svetlosti na gori Tavor i podsetio vernike da vera nije samo svedočanstvo o prošlom događaju, već poziv da dopustimo Božjoj ljubavi da preobražava, izbavlja i isceljuje naš život.
Od osvećenih plodova i litija do neobičnih običaja u različitim zemljama, iza ovog praznika krije se priča mnogo dublja od onoga što se vidi na prvi pogled.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
