Sveti apostoli Kleopa, Tercije, Marko, Just i Artem, među Sedamdesetoricom izabranih, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva – od susreta sa vaskrslim Hristom na putu za Emaus, preko hrabrog služenja i mučeništva, do večne poruke vere koju su nam u nasleđe ostavili.
Srpska pravoslavna crkva sa vernicima 12. novembra obeležava praznik posvećen Svetim apostolima Kleopi, Terciju, Marku, Justu i Artemu. Ovi svetitelji, pripadnici Sedamdesetorice apostola, koji su bili bliski saputnici i sledbenici Gospoda, predstavljaju duh vernosti, revnosti i žrtve, podsećajući nas na snagu vere i ljubavi prema Hristu.
Sveti Kleopa je ušao u srce hrišćanske istorije kao jedan od učenika kome se sam vaskrsli Gospod Isus Hristos javio na putu za Emaus, otkrivši mu istinu o vaskrsenju i nadu u život večni. Taj susret svedoči o toplini i prisnosti koju Hristos pruža svima koji ga traže čistim srcem.
Sveti Tercije, čije ime nalazimo u poslanici apostola Pavla Rimljanima (Rim. 16, 22), služio je kao episkop Ikonijski nakon apostola Sosipatra, i stradao je za Hristovu veru. On je svojim mučeništvom pokazao hrabrost i posvećenost kojoj se mi vernici danas divimo i od koje crpimo inspiraciju.
Wikimedia/Ванилица
Freska sa prikazom Svetih apostola Kleope, Tercija, Marka, Justa i Artema
Sveti Marko, poznat i kao Jovan, bio je blizak rođak svetog apostola Varnave. Sin pobožne Marije, Markov dom bio je utočište i mesto okupljanja za prve hrišćane, posebno u teškim trenucima progona. Kao episkop Apolonijade, on je neumorno širio reč Božju i svedočio Hrista među Samarijanima.
Sveti Just, sin Josifa Obručnika, ostao je poznat po tome što je, zajedno sa apostolom Matijom, bio biran kockom za upražnjeno mesto izdajnika Jude. Iako nije bio izabran, Just je prihvatio volju Božju s poniznošću i nastavio svoj put vere kao episkop u Elevteropolju, gde je postradao za Hristovo ime.
Sveti Artem, episkop Listre u Likaoniji, završio je svoj život u miru, ostavivši iza sebe primer služenja u skromnosti i tišini, vođen ljubavlju prema Spasitelju.
Ovaj praznik nas podseća na njihovu veru, predanost i istrajnost. Svaki od ovih svetitelja pokazao je da nas, bez obzira na životni put, svetlost Hristova može voditi kroz najteže iskušenja, podstičući nas da kroz ljubav, hrabrost i skromnost, budemo deo tog svetog puta.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
Kako je nastala priča o navodnoj kontroli atlantske trgovine robljem, ko je godinama širi i zašto istoričari upozoravaju da ovakva tumačenja prošlosti vode pravo u ideološku zamku.
Žitije ove ugodnice Božje svedoči kako jedan lični izbor može da uzdrma porodicu, vlast i čitav grad, ostavljajući pitanje koje i danas boli: šta bismo mi učinili na njenom mestu?
Dok švajcarske vlasti nastavljaju istragu i proces identifikacije poginulih, patrijarh Rumunije je pozvao na molitvu, podsećajući na snagu hrišćanske vere u trenucima najveće boli.
Dok svakodnevno očekujemo najgore i trošimo snagu na ono što ne možemo da promenimo, jedna pouka iz pravoslavnog iskustva nemilosrdno postavlja pitanje: gde je nestalo poverenje?
Uoči Božića, pahulje su prekrile kupole i stepeništa hrama, stvarajući idiličan prizor koji u tišini podseća vernike na duhovnu dubinu predstojećeg praznika.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele.
Žitije ove ugodnice Božje svedoči kako jedan lični izbor može da uzdrma porodicu, vlast i čitav grad, ostavljajući pitanje koje i danas boli: šta bismo mi učinili na njenom mestu?
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
