Sveti apostoli Kleopa, Tercije, Marko, Just i Artem, među Sedamdesetoricom izabranih, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva – od susreta sa vaskrslim Hristom na putu za Emaus, preko hrabrog služenja i mučeništva, do večne poruke vere koju su nam u nasleđe ostavili.
Srpska pravoslavna crkva sa vernicima 12. novembra obeležava praznik posvećen Svetim apostolima Kleopi, Terciju, Marku, Justu i Artemu. Ovi svetitelji, pripadnici Sedamdesetorice apostola, koji su bili bliski saputnici i sledbenici Gospoda, predstavljaju duh vernosti, revnosti i žrtve, podsećajući nas na snagu vere i ljubavi prema Hristu.
Sveti Kleopa je ušao u srce hrišćanske istorije kao jedan od učenika kome se sam vaskrsli Gospod Isus Hristos javio na putu za Emaus, otkrivši mu istinu o vaskrsenju i nadu u život večni. Taj susret svedoči o toplini i prisnosti koju Hristos pruža svima koji ga traže čistim srcem.
Sveti Tercije, čije ime nalazimo u poslanici apostola Pavla Rimljanima (Rim. 16, 22), služio je kao episkop Ikonijski nakon apostola Sosipatra, i stradao je za Hristovu veru. On je svojim mučeništvom pokazao hrabrost i posvećenost kojoj se mi vernici danas divimo i od koje crpimo inspiraciju.
Wikimedia/Ванилица
Freska sa prikazom Svetih apostola Kleope, Tercija, Marka, Justa i Artema
Sveti Marko, poznat i kao Jovan, bio je blizak rođak svetog apostola Varnave. Sin pobožne Marije, Markov dom bio je utočište i mesto okupljanja za prve hrišćane, posebno u teškim trenucima progona. Kao episkop Apolonijade, on je neumorno širio reč Božju i svedočio Hrista među Samarijanima.
Sveti Just, sin Josifa Obručnika, ostao je poznat po tome što je, zajedno sa apostolom Matijom, bio biran kockom za upražnjeno mesto izdajnika Jude. Iako nije bio izabran, Just je prihvatio volju Božju s poniznošću i nastavio svoj put vere kao episkop u Elevteropolju, gde je postradao za Hristovo ime.
Sveti Artem, episkop Listre u Likaoniji, završio je svoj život u miru, ostavivši iza sebe primer služenja u skromnosti i tišini, vođen ljubavlju prema Spasitelju.
Ovaj praznik nas podseća na njihovu veru, predanost i istrajnost. Svaki od ovih svetitelja pokazao je da nas, bez obzira na životni put, svetlost Hristova može voditi kroz najteže iskušenja, podstičući nas da kroz ljubav, hrabrost i skromnost, budemo deo tog svetog puta.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
