SALATA SA SRPSKIH DVOROVA: Stari recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka otkriva kako se jednostavni sastojci pretvaraju u bogatstvo ukusa

Dok današnji restorani nude bezbroj egzotičnih salata sa svih meridijana, često se zaboravlja da i srpska kuhinja krije svoje male bisere – jednostavne, a izuzetno originalne recepte. Jedan od njih zabeležen je davne 1855. godine u prvom modernom srpskom kuvaru koji je sastavio jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedol.

Njegovo delo „Srbski kuvar“ donelo je dragocene zapise o manastirskoj i narodnoj trpezi, a među njima se izdvaja i recept za – "Dvorsku salatu". Sam naziv govori da je ovaj jednostavan, a otmen prilog bio deo trpeza srpskih vladara i da je predstavljao most između manastirske skromnosti i dvorskog sjaja.

U današnje vreme, kada se egzotika traži na svakom koraku, vredi se setiti da i naše nasleđe nosi jela koja mogu iznenaditi svojom jednostavnošću i bogatstvom ukusa. Upravo takva je "Dvorska salata" – spoj prošlosti i sadašnjosti, duhovnog i svetovnog.

Kao što se u pravoslavlju često kaže – ono što je jednostavno, ujedno je i najdublje. Ovaj recept to potvrđuje, jer pokazuje da nije potrebno mnogo da bi se stvorila trpeza dostojna vladara. Njena osnova je karfiol, povrće koje u 19. veku nije bilo svakodnevno na seljačkim trpezama, već je važilo za otmeno jelo, rezervisano za manastirske i dvorske kuhinje.

shutterstock.com/KOHUKU

 

Sastojci:

glavica karfiola

jabukovo ili vinsko sirće
sveže seckani peršun
nekoliko čenova belog luka
ulje
so

Priprema:

Glavica karfiola se obari u slanoj vodi, vodeći računa da ostane čvrsta i da ne izgubi svežinu. Svaki cvetić pažljivo se odvaja, a još topao karfiol posipa se sitno iseckanim belim lukom. Potom se preliva uljem i sirćetom – po ukusu može jabukovim ili vinskim. Na kraju se sve pospe svežim peršunom, koji salati daje svoju „krunu“. Jede se isključivo ohlađena.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara