Grčki političar Nikos Papadopulos potvrdio je bojazan bratstva svetogorskih manastira da uvođenje jedinstvenog ličnog broja u Grčkoj može postati sredstvo pritiska na monašku zajednicu i ugroziti autonomiju Atosa
Već nekoliko godina na Svetoj gori traje zabrinutost zbog planova grčke države da svim građanima dodeli jedinstveni lični identifikacioni broj, koji bi bio trajno povezan sa velikim brojem ličnih podataka u centralizovanom digitalnom sistemu.
Zbog toga su predstavnici svih dvadeset svetogorskih manastira ranije uputili pismo Ministarstvu digitalne uprave Grčke, upozoravajući da obavezna numerička identifikacija otvara ozbiljna pitanja zaštite ličnih podataka, slobode savesti i odnosa države prema monaškom načinu života. Bratstva su zatražila da uvođenje ličnog broja za monahe bude dobrovoljno, a ne obavezno.
Papadopulos upozorava - politika protiv monaštva
U tom kontekstu posebno je značajno najnovije upozorenje grčkog političara Nikosa Papadopulosa. On je govoreći o „velikoj zamci“ za svetogorske monahe praktično potvrdio bojazan koju monasi već duže vreme izražavaju da bi novi sistem identifikacije mogao da postane sredstvo pritiska i administrativne kontrole nad jednim od poslednjih autonomnih duhovnih prostora pravoslavnog sveta.
Vlada Grčke
Predsednik stranke Elinikos Palmos Nikos Papadopulos
Tehnički postupci ili skriveni plan?
U razgovoru za grčku redakciju portala Saveza pravoslavnih novinara, predsednik stranke Elinikos Palmos (Grčki puls) Nikos Papadopulos upozorio je na „veliku zamku“ koju, kako tvrdi, državne strukture Grčke postavljaju oko Svete gore. Prema njegovim rečima, iza naizgled tehničkih procedura registracije krije se pažljivo osmišljen plan čiji je cilj diskreditacija i duhovni pritisak na monaštvo.
Prisilna registracija monaških imena i novi digitalni dokumenti
On navodi da se atonski monasi danas primoravaju da svoja monaška imena upišu u matične registre opština. Ta inicijativa, kako kaže, neposredno je povezana sa uvođenjem novih digitalnih ličnih dokumenata i dodeljivanjem „ličnog broja“ građanima. Papadopulos smatra da je krajnja namera državnih službenika da evidentiraju pravno „nepoklapanje“ između duhovnog identiteta monaha i njegovih građanskih podataka, kako bi se to kasnije moglo koristiti kao sredstvo pritiska ili kao izgovor za mešanje u unutrašnji život manastira.
Schutterstock/Alexandr Zyryanov
Sveta gora
Ugled svetogorskih manastira pod znakom pitanja
- To rade da bi ih ponizili - naglasio je predsednik „Grčkog pulsa“, obraćajući se bratstvima na Svetoj gori i pozivajući ih na krajnji oprez. Podsetio je da se svetogorski monasi suočavaju sa vladom koja je, kako tvrdi, već otvoreno napala Jevanđelje usvajanjem zakona koji on naziva „sodomskim zakonom“. Prema njegovom mišljenju, oni koji razaraju tradicionalnu porodicu u Grčkoj neće se zaustaviti ni pred pokušajem rušenja poslednjeg duhovnog uporišta monaške republike.
Posebnu ogorčenost kod Papadopulosa izazvali su, kako kaže, pokušaji vlasti da „kupe“ naklonost pojedinih manastira. On je pomenuo posetu premijera Kirjakosa Micotakisa Svetoj gori, tokom koje je, kako tvrdi, „zazveckao svojim novčićima“, navodeći neke predstavnike manastira na simbolične ustupke. Papadopulos smatra da takvi potezi političara imaju samo jedan cilj da umanje ugled Svete gore u očima vernih.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
Predanje otkriva kako slučajno skretanje broda i molitva Device Marije stvoriše mesto gde Majka Božja bdi nad monasima i tišinom hiljadugodišnjeg duhovnog sveta.
Stroge zabrane isplovljavanja blokiraju ulazak u glavne luke, dok mala alternativa u Jerisosu prima tek nekoliko desetina ljudi, ostavljajući hodočasnike iz sveta i Grčke razočarane i bez rešenja.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Od Marije Magdalene do gotovo zaboravljenih imena – otkrivamo ko su bile žene koje su ponele miro, šta su zatekle na mestu Hristovog pogrebenja i zbog čega se njihova uloga i danas tumači na različite načine.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za Nedelju 2. sedmice po Vaskrsu vodi kroz susrete koji ne ostavljaju prostor za ravnodušnost, već rađaju reč koja ostaje zauvek ista.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Snažan udar od 4,9 stepeni pokrenuo je seriju slabijih potresa u kratkom razmaku, dok stručnjaci prate razvoj situacije i upozoravaju da će naredni sati biti ključni, iako za sada nema izveštaja o šteti i povređenima.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
Olujni vetar u severnom Egeju zaustavio sve hidroglisere i poremetio planove vernika iz Grčke, Kipra, Rumunije i Srbije koji su želeli da se poklone svetinjama Atosa.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za Nedelju 2. sedmice po Vaskrsu vodi kroz susrete koji ne ostavljaju prostor za ravnodušnost, već rađaju reč koja ostaje zauvek ista.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
