Predanje otkriva kako slučajno skretanje broda i molitva Device Marije stvoriše mesto gde Majka Božja bdi nad monasima i tišinom hiljadugodišnjeg duhovnog sveta.
Postoje mesta koja ne treba tražiti na mapi, jer im se granice ne mere kilometrima nego tišinom, molitvom i sećanjem. Sveta gora je jedno od njih. I premda su je talasi istorije nosili kroz epohe carstava i ratova, ona ostaje izdvojena bašta u kojoj vreme korača polako, gotovo bosonogo. Otuda i ime koje se ne izgovara olako: Bogorodičin vrt. Nije to pesnička metafora, nego naziv rođen iz predanja koje na Svetoj gori živi kao činjenica.
To predanje, zabeleženo i na portalu hilandar.org, vodi nas u godine posle jevanđelskih događaja, u doba kada je Presveta Bogorodica, u pratnji apostola Jovana Bogoslova, krenula brodom ka Kipru. Namera joj je bila da poseti vaskrslog Lazara iz Vitinije, Hristovog prijatelja i prvog kiparskog episkopa. Put je, međutim, imao drugačiji plan.
Snažni vetrovi skrenuli su brod sa zamišljene rute i odneli ga ka Atosu – tadašnjem paganskom svetilištu posvećenom Apolonu. Smatra se da se lađa nasukala u blizini današnjeg manastira Ivirona. Taj neplanirani dolazak postao je prelomni trenutak ne samo za to mesto, nego i za čitavu istoriju poluostrva.
Predanje kaže da su, čim je Bogorodica stupila na kopno, mnogobožački žitelji Atosa ispovedili veru u Hrista. Bio je to prvi dodir ovog prostora sa hrišćanstvom, prvo krštenje i prvi pečat koji će obeležiti njegovu budućnost. Od svetilišta posvećenog starim bogovima, Atos je počeo da se pretvara u zemlju tihe molitve.
Ali priča se ne završava na tom preokretu. Očarana lepotom pejzaža – šumama koje se spuštaju ka moru, stenom koja se uzdiže kao stub između neba i vode, mirom koji se ne može opisati – Presveta Bogorodica obratila se Sinu sa molbom da Atos bude Njen udeo na zemlji. Prema predanju, Hristos je uslišio tu molitvu. Od tog časa Ona postaje Zastupnica, Zaštitnica i, kako se u svetogorskom predanju kaže, Igumanija čitave Svete gore.
Otuda i naziv Bogorodičin vrt. Ne zato što je to lepo zvučalo monasima ili hodočasnicima, nego zato što se vekovima veruje da je ovo prostor Njene posebne brige. Na Svetoj gori nema žena, ali ima jedne Žene čije se prisustvo ne dovodi u pitanje. Ona je, u duhovnom smislu, domaćin tog mesta.
Kada se danas hodočasnik ili posetilac susretne sa kamenim stazama, maslinjacima i manastirskim zidinama, on ne gleda samo pejzaž. Gleda u nasleđe jedne priče koja je, prema crkvenom predanju, počela slučajnim skretanjem broda, a završila se izborom koji traje već više od hiljadu godina. Sveta gora se zato ne doživljava kao obična monaška republika, nego kao vrt poveren na čuvanje Majci Božijoj.
I možda je upravo u tome tajna njene posebnosti: što se tamo ne ide samo da bi se nešto videlo, nego da bi se razumelo zašto se jedno parče zemlje može doživeti kao zavet. Bogorodičin vrt nije naziv koji objašnjava Svetu goru. To je naziv koji je štiti.
Atos, duhovno srce pravoslavlja, suočava se s rastućim spoljnim pritiscima i izazovima koji prete vekovnoj tradiciji i njenoj budućnosti.
Svetogorski monasi upozoravaju da oni ne smeju biti uvučeni u crkvene sukobe, dok ukrajinski mitropolit Epifanije traži međunarodnu i panpravoslavnu potvrdu svog položaja.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.
Vozilo će biti uvakufljeno i koristiće se za potrebe Mešihata i službena putovanja njegovih predstavnika, a poznati humanista objasnio je i šta ga je podstaklo na ovakav potez.
Na svečanosti u budvanskom Starom gradu govorio je o njenom mestu u duhovnosti i kulturi, od Miroslavljevog jevanđelja i dela Svetog Save do Njegoša, svetih hramova, pravnih spomenika i velikih srpskih naučnika.
Otac Benedikt govori o njihovom razgovoru iza zatvorenih vrata, pitanjima koja je slavna pevačica postavila o veri i molitvi, kao i rečima koje je uputila svojim saradnicima pre nego što je napustila svetinju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Otac Benedikt govori o njihovom razgovoru iza zatvorenih vrata, pitanjima koja je slavna pevačica postavila o veri i molitvi, kao i rečima koje je uputila svojim saradnicima pre nego što je napustila svetinju.
U predanju Crkve postoji snažna slika nevidljivog sveta koji prati čoveka dok prilazi Svetoj čaši.
Savet svetitelja posebno je zahtevan za čoveka koji je doživeo nepravdu, jer traži da se pred Bogom pomoli upravo za onoga ko mu je naneo bol.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
U predanju Crkve postoji snažna slika nevidljivog sveta koji prati čoveka dok prilazi Svetoj čaši.
Slatki kupus, pirinač, paradajz i luk dovoljni su za zasitno jelo koje se lako prilagođava pravilima posta, bilo da se priprema na vodi.
Otac Varsanufije je stradao u blizini Svetog Nikolajevskog hrama, dok su inok Grigorije i izbeglica Andrej Kirijenko sa teškim povredama prevezeni u bolnicu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
