Predanje otkriva kako slučajno skretanje broda i molitva Device Marije stvoriše mesto gde Majka Božja bdi nad monasima i tišinom hiljadugodišnjeg duhovnog sveta.
Postoje mesta koja ne treba tražiti na mapi, jer im se granice ne mere kilometrima nego tišinom, molitvom i sećanjem. Sveta gora je jedno od njih. I premda su je talasi istorije nosili kroz epohe carstava i ratova, ona ostaje izdvojena bašta u kojoj vreme korača polako, gotovo bosonogo. Otuda i ime koje se ne izgovara olako: Bogorodičin vrt. Nije to pesnička metafora, nego naziv rođen iz predanja koje na Svetoj gori živi kao činjenica.
To predanje, zabeleženo i na portalu hilandar.org, vodi nas u godine posle jevanđelskih događaja, u doba kada je Presveta Bogorodica, u pratnji apostola Jovana Bogoslova, krenula brodom ka Kipru. Namera joj je bila da poseti vaskrslog Lazara iz Vitinije, Hristovog prijatelja i prvog kiparskog episkopa. Put je, međutim, imao drugačiji plan.
Snažni vetrovi skrenuli su brod sa zamišljene rute i odneli ga ka Atosu – tadašnjem paganskom svetilištu posvećenom Apolonu. Smatra se da se lađa nasukala u blizini današnjeg manastira Ivirona. Taj neplanirani dolazak postao je prelomni trenutak ne samo za to mesto, nego i za čitavu istoriju poluostrva.
Predanje kaže da su, čim je Bogorodica stupila na kopno, mnogobožački žitelji Atosa ispovedili veru u Hrista. Bio je to prvi dodir ovog prostora sa hrišćanstvom, prvo krštenje i prvi pečat koji će obeležiti njegovu budućnost. Od svetilišta posvećenog starim bogovima, Atos je počeo da se pretvara u zemlju tihe molitve.
Ali priča se ne završava na tom preokretu. Očarana lepotom pejzaža – šumama koje se spuštaju ka moru, stenom koja se uzdiže kao stub između neba i vode, mirom koji se ne može opisati – Presveta Bogorodica obratila se Sinu sa molbom da Atos bude Njen udeo na zemlji. Prema predanju, Hristos je uslišio tu molitvu. Od tog časa Ona postaje Zastupnica, Zaštitnica i, kako se u svetogorskom predanju kaže, Igumanija čitave Svete gore.
Otuda i naziv Bogorodičin vrt. Ne zato što je to lepo zvučalo monasima ili hodočasnicima, nego zato što se vekovima veruje da je ovo prostor Njene posebne brige. Na Svetoj gori nema žena, ali ima jedne Žene čije se prisustvo ne dovodi u pitanje. Ona je, u duhovnom smislu, domaćin tog mesta.
Kada se danas hodočasnik ili posetilac susretne sa kamenim stazama, maslinjacima i manastirskim zidinama, on ne gleda samo pejzaž. Gleda u nasleđe jedne priče koja je, prema crkvenom predanju, počela slučajnim skretanjem broda, a završila se izborom koji traje već više od hiljadu godina. Sveta gora se zato ne doživljava kao obična monaška republika, nego kao vrt poveren na čuvanje Majci Božijoj.
I možda je upravo u tome tajna njene posebnosti: što se tamo ne ide samo da bi se nešto videlo, nego da bi se razumelo zašto se jedno parče zemlje može doživeti kao zavet. Bogorodičin vrt nije naziv koji objašnjava Svetu goru. To je naziv koji je štiti.
Atos, duhovno srce pravoslavlja, suočava se s rastućim spoljnim pritiscima i izazovima koji prete vekovnoj tradiciji i njenoj budućnosti.
Svetogorski monasi upozoravaju da oni ne smeju biti uvučeni u crkvene sukobe, dok ukrajinski mitropolit Epifanije traži međunarodnu i panpravoslavnu potvrdu svog položaja.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
Ovaj veliki hrišćanski praznik posvećen je dvojici najznačajnijih Hristovih učenika, prvih propovednika Jevanđelja i revnitelja vere, koji su svoj život položili za Hrista i stradali istog dana.
Govoreći o značaju krsta, otac Srećko objašnjava da je on danas najupečatljivije obeležje hrišćanstva, ali da njegovo značenje kroz istoriju nije uvek bilo takvo.
Vladika Tihon osveštao je prve zvanične prostorije Udruženja veterana "Košare", koje će biti mesto zajedništva, podrške borcima i čuvanja uspomene na junake koji su život položili za slobodu Srbije.
Sveti oci su često upozoravali da najveća opasnost za čoveka nije neznanje o veri, već navika da se vera živi samo spolja, dok srce ostaje nepromenjeno.
Pred veliki praznik mnogi vernici se pitaju kako da se pravilno pripreme za odlazak u hram i šta je potrebno znati pre nego što pristupe jednoj od najvećih svetinja pravoslavne vere.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
Na ulazu u manastir stoje uputstva koja nisu puka pravila ponašanja, već deo viševekovnog poretka Svete Gore. Zašto se određene navike ostavljaju pred kapijom Atosa i kakvu poruku Epistati upućuju poklonicima?
Više od 163.000 putnika krenulo je ka svetogorskim manastirima za manje od šest meseci, ali se iza povećanog interesovanja kriju velike promene među poklonicima i višegodišnji problemi sa prevozom gostiju.
Govoreći o značaju krsta, otac Srećko objašnjava da je on danas najupečatljivije obeležje hrišćanstva, ali da njegovo značenje kroz istoriju nije uvek bilo takvo.
Sveti oci su često upozoravali da najveća opasnost za čoveka nije neznanje o veri, već navika da se vera živi samo spolja, dok srce ostaje nepromenjeno.
Pred veliki praznik mnogi vernici se pitaju kako da se pravilno pripreme za odlazak u hram i šta je potrebno znati pre nego što pristupe jednoj od najvećih svetinja pravoslavne vere.
U besedi za subotu 6. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da molitva, trpljenje ili milosrđe sami po sebi nisu dovoljni, već da svetost nastaje kada se sve vrline sjedine u ljubavi prema Bogu.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Iz knjige "Pravoslavni posni kuvar" Nade Marinković stiže jednostavan, a svečan predlog za obrok od ribe, vina i začina koji vekovima prate domaću kuhinju.
U besedi za subotu 6. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da molitva, trpljenje ili milosrđe sami po sebi nisu dovoljni, već da svetost nastaje kada se sve vrline sjedine u ljubavi prema Bogu.
Želeći da se zaštite od zla, mnogi nesvesno upadaju u stanje koje im oduzima spokoj i udaljava ih od istinske vere.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
