Predanje otkriva kako slučajno skretanje broda i molitva Device Marije stvoriše mesto gde Majka Božja bdi nad monasima i tišinom hiljadugodišnjeg duhovnog sveta.
Postoje mesta koja ne treba tražiti na mapi, jer im se granice ne mere kilometrima nego tišinom, molitvom i sećanjem. Sveta gora je jedno od njih. I premda su je talasi istorije nosili kroz epohe carstava i ratova, ona ostaje izdvojena bašta u kojoj vreme korača polako, gotovo bosonogo. Otuda i ime koje se ne izgovara olako: Bogorodičin vrt. Nije to pesnička metafora, nego naziv rođen iz predanja koje na Svetoj gori živi kao činjenica.
To predanje, zabeleženo i na portalu hilandar.org, vodi nas u godine posle jevanđelskih događaja, u doba kada je Presveta Bogorodica, u pratnji apostola Jovana Bogoslova, krenula brodom ka Kipru. Namera joj je bila da poseti vaskrslog Lazara iz Vitinije, Hristovog prijatelja i prvog kiparskog episkopa. Put je, međutim, imao drugačiji plan.
Snažni vetrovi skrenuli su brod sa zamišljene rute i odneli ga ka Atosu – tadašnjem paganskom svetilištu posvećenom Apolonu. Smatra se da se lađa nasukala u blizini današnjeg manastira Ivirona. Taj neplanirani dolazak postao je prelomni trenutak ne samo za to mesto, nego i za čitavu istoriju poluostrva.
Predanje kaže da su, čim je Bogorodica stupila na kopno, mnogobožački žitelji Atosa ispovedili veru u Hrista. Bio je to prvi dodir ovog prostora sa hrišćanstvom, prvo krštenje i prvi pečat koji će obeležiti njegovu budućnost. Od svetilišta posvećenog starim bogovima, Atos je počeo da se pretvara u zemlju tihe molitve.
Ali priča se ne završava na tom preokretu. Očarana lepotom pejzaža – šumama koje se spuštaju ka moru, stenom koja se uzdiže kao stub između neba i vode, mirom koji se ne može opisati – Presveta Bogorodica obratila se Sinu sa molbom da Atos bude Njen udeo na zemlji. Prema predanju, Hristos je uslišio tu molitvu. Od tog časa Ona postaje Zastupnica, Zaštitnica i, kako se u svetogorskom predanju kaže, Igumanija čitave Svete gore.
Otuda i naziv Bogorodičin vrt. Ne zato što je to lepo zvučalo monasima ili hodočasnicima, nego zato što se vekovima veruje da je ovo prostor Njene posebne brige. Na Svetoj gori nema žena, ali ima jedne Žene čije se prisustvo ne dovodi u pitanje. Ona je, u duhovnom smislu, domaćin tog mesta.
Kada se danas hodočasnik ili posetilac susretne sa kamenim stazama, maslinjacima i manastirskim zidinama, on ne gleda samo pejzaž. Gleda u nasleđe jedne priče koja je, prema crkvenom predanju, počela slučajnim skretanjem broda, a završila se izborom koji traje već više od hiljadu godina. Sveta gora se zato ne doživljava kao obična monaška republika, nego kao vrt poveren na čuvanje Majci Božijoj.
I možda je upravo u tome tajna njene posebnosti: što se tamo ne ide samo da bi se nešto videlo, nego da bi se razumelo zašto se jedno parče zemlje može doživeti kao zavet. Bogorodičin vrt nije naziv koji objašnjava Svetu goru. To je naziv koji je štiti.
Atos, duhovno srce pravoslavlja, suočava se s rastućim spoljnim pritiscima i izazovima koji prete vekovnoj tradiciji i njenoj budućnosti.
Svetogorski monasi upozoravaju da oni ne smeju biti uvučeni u crkvene sukobe, dok ukrajinski mitropolit Epifanije traži međunarodnu i panpravoslavnu potvrdu svog položaja.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
Poruka iz sure El-Bekare, izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno.
Reči starca otkrivaju zašto jedno jedino ime na spisku može imati veću težinu od hleba, odeće i svake druge pomoći.
Srpska pravoslavna crkva 10. januara molitveno se seća hiljada vernika - muškaraca, žena, devojaka i dece, koji nisu odustali od Hrista i ostavili večni trag hrabrosti i vere.
Teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević objašnjava dublji smisao dana u kojima Crkva vernicima daruje predah od uzdržanja.
U jednom jutru ostao je bez oca i porodice, sedam meseci proveo u logoru, a danas svedoči kako se čovek ne spašava mržnjom, već odlukom da zlo ne ponese u sebi.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Olujni vetar u severnom Egeju zaustavio sve hidroglisere i poremetio planove vernika iz Grčke, Kipra, Rumunije i Srbije koji su želeli da se poklone svetinjama Atosa.
Odluka Grčke pošte da zatvori filijalu na Atosu izazvala je burne reakcije među monasima, za koje pošta nije obična služba, već duhovna veza sa svetom kroz koju putuju blagoslovi, ikone i pisma vernika.
Monasi su prijavili oštećenja na srpskoj carskoj lavri, Dohijaru i Iveronu, dok stručnjaci naglašavaju da se podrhtavanja tla mogu nastaviti, ali bez opasnosti po život i liturgijski život Svete gore.
Obalska straža izvukla beživotno telo u blizini atonskog manastira; sumnja se da je reč o ukrajinskom državljaninu, a obdukcija će pokazati da li je u pitanju nesreća, samoubistvo ili zločin.
Reči starca otkrivaju zašto jedno jedino ime na spisku može imati veću težinu od hleba, odeće i svake druge pomoći.
Teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević objašnjava dublji smisao dana u kojima Crkva vernicima daruje predah od uzdržanja.
Pouka ovog svetitelja našeg vremena pokazuje da roditeljska briga, vođena verom, može da posadi seme dobrih pomisli koje oblikuje život najmlađih.
U parohiji u Teksasu, uoči Božića, dogodio se niz ličnih preokreta koji govori više o vremenu u kome živimo nego mnoge velike vesti.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
U Sabornoj crkvi Hrista Spasitelja danas se oseća snaga vere i tradicije, dok predstojatelj Srpske pravoslavne crkve podseća da vera živi u srcima ljudi i povezuje narod u teškim vremenima.
U parohiji u Teksasu, uoči Božića, dogodio se niz ličnih preokreta koji govori više o vremenu u kome živimo nego mnoge velike vesti.
Kim, zaprška i hrskavi hleb u jednostavnom receptu jeromonaha Jeroteja Draganovića iz Krušedola stvaraju obrok koji greje, osvežava i hrani dušu.
