Predanje otkriva kako slučajno skretanje broda i molitva Device Marije stvoriše mesto gde Majka Božja bdi nad monasima i tišinom hiljadugodišnjeg duhovnog sveta.
Postoje mesta koja ne treba tražiti na mapi, jer im se granice ne mere kilometrima nego tišinom, molitvom i sećanjem. Sveta gora je jedno od njih. I premda su je talasi istorije nosili kroz epohe carstava i ratova, ona ostaje izdvojena bašta u kojoj vreme korača polako, gotovo bosonogo. Otuda i ime koje se ne izgovara olako: Bogorodičin vrt. Nije to pesnička metafora, nego naziv rođen iz predanja koje na Svetoj gori živi kao činjenica.
To predanje, zabeleženo i na portalu hilandar.org, vodi nas u godine posle jevanđelskih događaja, u doba kada je Presveta Bogorodica, u pratnji apostola Jovana Bogoslova, krenula brodom ka Kipru. Namera joj je bila da poseti vaskrslog Lazara iz Vitinije, Hristovog prijatelja i prvog kiparskog episkopa. Put je, međutim, imao drugačiji plan.
Snažni vetrovi skrenuli su brod sa zamišljene rute i odneli ga ka Atosu – tadašnjem paganskom svetilištu posvećenom Apolonu. Smatra se da se lađa nasukala u blizini današnjeg manastira Ivirona. Taj neplanirani dolazak postao je prelomni trenutak ne samo za to mesto, nego i za čitavu istoriju poluostrva.
Predanje kaže da su, čim je Bogorodica stupila na kopno, mnogobožački žitelji Atosa ispovedili veru u Hrista. Bio je to prvi dodir ovog prostora sa hrišćanstvom, prvo krštenje i prvi pečat koji će obeležiti njegovu budućnost. Od svetilišta posvećenog starim bogovima, Atos je počeo da se pretvara u zemlju tihe molitve.
Ali priča se ne završava na tom preokretu. Očarana lepotom pejzaža – šumama koje se spuštaju ka moru, stenom koja se uzdiže kao stub između neba i vode, mirom koji se ne može opisati – Presveta Bogorodica obratila se Sinu sa molbom da Atos bude Njen udeo na zemlji. Prema predanju, Hristos je uslišio tu molitvu. Od tog časa Ona postaje Zastupnica, Zaštitnica i, kako se u svetogorskom predanju kaže, Igumanija čitave Svete gore.
Otuda i naziv Bogorodičin vrt. Ne zato što je to lepo zvučalo monasima ili hodočasnicima, nego zato što se vekovima veruje da je ovo prostor Njene posebne brige. Na Svetoj gori nema žena, ali ima jedne Žene čije se prisustvo ne dovodi u pitanje. Ona je, u duhovnom smislu, domaćin tog mesta.
Kada se danas hodočasnik ili posetilac susretne sa kamenim stazama, maslinjacima i manastirskim zidinama, on ne gleda samo pejzaž. Gleda u nasleđe jedne priče koja je, prema crkvenom predanju, počela slučajnim skretanjem broda, a završila se izborom koji traje već više od hiljadu godina. Sveta gora se zato ne doživljava kao obična monaška republika, nego kao vrt poveren na čuvanje Majci Božijoj.
I možda je upravo u tome tajna njene posebnosti: što se tamo ne ide samo da bi se nešto videlo, nego da bi se razumelo zašto se jedno parče zemlje može doživeti kao zavet. Bogorodičin vrt nije naziv koji objašnjava Svetu goru. To je naziv koji je štiti.
Atos, duhovno srce pravoslavlja, suočava se s rastućim spoljnim pritiscima i izazovima koji prete vekovnoj tradiciji i njenoj budućnosti.
Svetogorski monasi upozoravaju da oni ne smeju biti uvučeni u crkvene sukobe, dok ukrajinski mitropolit Epifanije traži međunarodnu i panpravoslavnu potvrdu svog položaja.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
Blagodatni oganj se prvi put javio 335. godine na Veliku subotu i posle godinama do dana današnjeg i to samo pravoslavnom patrijarhu, dajući time potvrdu istinitosti i ispravnosti naše pravoslavne vere.
Suština Vaskrsa ne nalazi se samo u običajima već u dubokoj poruci koju nosi Vaskrs - u potrebi za pokajanjem, praštanjem i promenom života.
Pravoslavna crkva i pravoslavna tradicija ne poznaju nikakve zečeve, kaže otac Goran.
Bratstvo čuva posebnu recepturu vaskršnje pogače koja spaja bogate mirise pomorandže, začina i putera, dok način pripreme otkriva zašto ovaj hleb zauzima važno mesto na monaškoj prazničnoj trpezi.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
Snažan udar od 4,9 stepeni pokrenuo je seriju slabijih potresa u kratkom razmaku, dok stručnjaci prate razvoj situacije i upozoravaju da će naredni sati biti ključni, iako za sada nema izveštaja o šteti i povređenima.
Očevici opisuju trenutke neizvesnosti, dok su nadležni odmah pokrenuli istragu i proveru svih okolnosti nezgode.
Grčki političar Nikos Papadopulos potvrdio je bojazan bratstva svetogorskih manastira da uvođenje jedinstvenog ličnog broja u Grčkoj može postati sredstvo pritiska na monašku zajednicu i ugroziti autonomiju Atosa
Blagodatni oganj se prvi put javio 335. godine na Veliku subotu i posle godinama do dana današnjeg i to samo pravoslavnom patrijarhu, dajući time potvrdu istinitosti i ispravnosti naše pravoslavne vere.
Suština Vaskrsa ne nalazi se samo u običajima već u dubokoj poruci koju nosi Vaskrs - u potrebi za pokajanjem, praštanjem i promenom života.
Pravoslavna crkva i pravoslavna tradicija ne poznaju nikakve zečeve, kaže otac Goran.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za Veliku subotu objašnjava kako dve biblijske figure oblikuju sudbinu čoveka kroz pad i uzdizanje.
Blagodatni oganj se prvi put javio 335. godine na Veliku subotu i posle godinama do dana današnjeg i to samo pravoslavnom patrijarhu, dajući time potvrdu istinitosti i ispravnosti naše pravoslavne vere.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Jeroshimonah Mihail (Pitkevič) iz Pskovopečerskog manastira razotkriva nevidljivu borbu u čoveku koja se ne vidi spolja, ali odlučuje da li mir postoji ili je samo privid.
Patrijarh ukazuje da se Vaskrsli Hristos ne prepoznaje spoljašnjim pogledom, već u ličnom susretu, evharistijskoj zajednici i delatnoj ljubavi prema bližnjem, naročito prema stradalima i vernom narodu na Kosovu i Metohiji.
Uz blagoslov patrijarha Porfirija, Oganj iz Jerusalima biće donet u Srbiju, a u 23 časa, na početku Vaskršnjeg jutrenja, biće upaljena prva sveća u zavetnom hramu na Vračaru.
