Predanje otkriva kako slučajno skretanje broda i molitva Device Marije stvoriše mesto gde Majka Božja bdi nad monasima i tišinom hiljadugodišnjeg duhovnog sveta.
Postoje mesta koja ne treba tražiti na mapi, jer im se granice ne mere kilometrima nego tišinom, molitvom i sećanjem. Sveta gora je jedno od njih. I premda su je talasi istorije nosili kroz epohe carstava i ratova, ona ostaje izdvojena bašta u kojoj vreme korača polako, gotovo bosonogo. Otuda i ime koje se ne izgovara olako: Bogorodičin vrt. Nije to pesnička metafora, nego naziv rođen iz predanja koje na Svetoj gori živi kao činjenica.
To predanje, zabeleženo i na portalu hilandar.org, vodi nas u godine posle jevanđelskih događaja, u doba kada je Presveta Bogorodica, u pratnji apostola Jovana Bogoslova, krenula brodom ka Kipru. Namera joj je bila da poseti vaskrslog Lazara iz Vitinije, Hristovog prijatelja i prvog kiparskog episkopa. Put je, međutim, imao drugačiji plan.
Snažni vetrovi skrenuli su brod sa zamišljene rute i odneli ga ka Atosu – tadašnjem paganskom svetilištu posvećenom Apolonu. Smatra se da se lađa nasukala u blizini današnjeg manastira Ivirona. Taj neplanirani dolazak postao je prelomni trenutak ne samo za to mesto, nego i za čitavu istoriju poluostrva.
Predanje kaže da su, čim je Bogorodica stupila na kopno, mnogobožački žitelji Atosa ispovedili veru u Hrista. Bio je to prvi dodir ovog prostora sa hrišćanstvom, prvo krštenje i prvi pečat koji će obeležiti njegovu budućnost. Od svetilišta posvećenog starim bogovima, Atos je počeo da se pretvara u zemlju tihe molitve.
Ali priča se ne završava na tom preokretu. Očarana lepotom pejzaža – šumama koje se spuštaju ka moru, stenom koja se uzdiže kao stub između neba i vode, mirom koji se ne može opisati – Presveta Bogorodica obratila se Sinu sa molbom da Atos bude Njen udeo na zemlji. Prema predanju, Hristos je uslišio tu molitvu. Od tog časa Ona postaje Zastupnica, Zaštitnica i, kako se u svetogorskom predanju kaže, Igumanija čitave Svete gore.
Otuda i naziv Bogorodičin vrt. Ne zato što je to lepo zvučalo monasima ili hodočasnicima, nego zato što se vekovima veruje da je ovo prostor Njene posebne brige. Na Svetoj gori nema žena, ali ima jedne Žene čije se prisustvo ne dovodi u pitanje. Ona je, u duhovnom smislu, domaćin tog mesta.
Kada se danas hodočasnik ili posetilac susretne sa kamenim stazama, maslinjacima i manastirskim zidinama, on ne gleda samo pejzaž. Gleda u nasleđe jedne priče koja je, prema crkvenom predanju, počela slučajnim skretanjem broda, a završila se izborom koji traje već više od hiljadu godina. Sveta gora se zato ne doživljava kao obična monaška republika, nego kao vrt poveren na čuvanje Majci Božijoj.
I možda je upravo u tome tajna njene posebnosti: što se tamo ne ide samo da bi se nešto videlo, nego da bi se razumelo zašto se jedno parče zemlje može doživeti kao zavet. Bogorodičin vrt nije naziv koji objašnjava Svetu goru. To je naziv koji je štiti.
Atos, duhovno srce pravoslavlja, suočava se s rastućim spoljnim pritiscima i izazovima koji prete vekovnoj tradiciji i njenoj budućnosti.
Svetogorski monasi upozoravaju da oni ne smeju biti uvučeni u crkvene sukobe, dok ukrajinski mitropolit Epifanije traži međunarodnu i panpravoslavnu potvrdu svog položaja.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Reči Svetog apostola Pavla otkrivaju zašto pravoslavne hrišćanke pokrivaju glavu tokom molitve, ne samo u crkvi već i u svom domu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Istoričar umetnosti Dušan Milovanović osvetljava predanja po kojima je na poluostrvu Halkidiki, Majka Božja svojim blagoslovom zapečatila Atos kao vrt nebeske svetosti, čuvajući ga za one koji su posvetili život molitvi i veri.
Rama je na Atosu boravio privatno, a tokom posete sastao se sa političkim upraviteljem Svete Gore i igumanom Jefremom.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Reči Svetog apostola Pavla otkrivaju zašto pravoslavne hrišćanke pokrivaju glavu tokom molitve, ne samo u crkvi već i u svom domu.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
