U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
Snežana Milković nikada nije zaboravila trenutke kada je bolest zakucala na vrata njenog života. U 46. godini, kada je bila na 39. mestu liste čekanja za operaciju, osećala je očaj. U svom srcu znala je da se može obratiti patrijarhu Pavlu - svom voljenom "deda Popi", koji je u njenoj porodici bio više od crkvenog poglavara. Ali tada on nije reagovao onako kako bi mnogi očekivali.
Zamolila ga je da joj pomogne oko ubrzavanja poziva u bolnicu gde je trebalo da bude operisana, ali on to nije učinio.
Trenutak očaja i neizvesnosti
„Bila sam očajna. Sad, kad o tome razmišljam, shvatam da je to značilo - Pavle ne može da ti pomogne, a patrijarh mora da vodi račun o svom ugledu i ne može da se bavi ‘vezama’. Ako bi intervenisao, na rang listi iza mene ne bi ostali samo oni koji su se ugurali preko veze već i oni koji su kao ja strpljivo čekali. Zar ne bismo onda bili isti kao ovi prvi?“ piše unuka Dušana Stojčevića, brata patrijarha Pavla, pa samim tim i njegova unuka Snežana Milković, navodi izdavač knjige „Ethos“.
printskrin youtube/stalker
Patrijarh srpski Pavle
Lečenje "kao na krilima"
Ipak, priča otkriva dublju istinu - lekciju o veri i strpljenju koju je patrijarh Pavle nenametljivo preneo. Nakon razgovora sa „dedom Popom“, lečenje i oporavak krenuli su „kao na krilima“. Operacija je uspešno izvedena, a ozdravljenje je sledilo prirodno.
Tajna molitva deda Pope
Tek kada je patrijarh ležao u bolnici, saznala je šta se zaista događalo u tišini njegovog srca. Gospođa Milosava, koja je redovno prisustvovala liturgijama koje je služio patrijarh Pavle, prenela joj je njegove reči:
„Svjatješi te je često pominjao. Kada si se razbolela, posle liturgije, kada bi svi otišli, rekao bi mi: ‘Ostani da se pomolimo za Snežanu.’“
U tom trenutku, na putu kući, plakala je – ne od tuge, već od spoznaje da pomoć dolazi u različitim oblicima. „U prvi mah, izgledalo je da neće da mi pomogne, intervenišući kod ljudi za bržu operaciju. On je ‘intervenisao’ kod Boga. Nije ga brinulo što ja to ne znam - Gospod je znao.“
Duh, toplina i lekcija za život
Knjiga Snežane Milković, kako ističe izdavač „Ethos“, „povlači duh i dah onoga o kome piše“. Patrijarh, kada je ulazio u porodicu, ostavljao je crkveni položaj po strani i postajao ‘deda Popa’. Kroz lične anegdote, knjiga otkriva njegovu toplinu, smernost i poučnost, ali i univerzalnu poruku: svi moramo dati više od onoga što mislimo da možemo.
U vremenu kada su heroji retki, priča unuke patrijarha Pavla podseća da istinska snaga leži u molitvi, strpljenju i tihoj veri koja ne traži priznanje. Crkvenog čoveka kakav je Pavle, zapisuje „Ethos“, nemamo još od Svetog Save.
Na liturgiji u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona, blaženopočivši patrijarh srpski je podsetio da molitva za upokojene nije samo tuga, već i izraz ljubavi, nade i duhovnog zajedništva koje traje kroz vekove.
Jednostavnost patrijarha Pavla bila je zadivljujuća - putovao je gradskim prevozom, nosio stare cipele koje je sam krpio, a iznad svega je čuvao čistoću duha, blagost i mudrost.
Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
Na prazničnoj liturgiji vernicima se obratio mitropolit dalmatinski Nikodim, pozvavši ih da ljubav prema Bogu potvrde brigom o bližnjima i da nastave tradiciju svojih predaka.
Liturgiju su služili vladike Isihije i Kirilo, a verni narod u hrvatskoj prestonici dobio je mogućnost molitvenog poklonjenja svetim moštima Svetog vladike Nikolaja i Svetog Justina Ćelijskog.
Govoreći nad odrom upokojene monahinje, arhiepiskop šumadijski podsetio je na njen podvig, šest i po decenija provedenih u monaškom činu i pozvao okupljene na molitvu, pokajanje i pripremu za susret sa Gospodom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Susret jereja Leonida Bratkova sa sedamdesetogodišnjom Anom otvorio je pitanje da li je krštenje samo utočište pred smrću ili poziv na promenu i oproštaj.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
