U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
Snežana Milković nikada nije zaboravila trenutke kada je bolest zakucala na vrata njenog života. U 46. godini, kada je bila na 39. mestu liste čekanja za operaciju, osećala je očaj. U svom srcu znala je da se može obratiti patrijarhu Pavlu - svom voljenom "deda Popi", koji je u njenoj porodici bio više od crkvenog poglavara. Ali tada on nije reagovao onako kako bi mnogi očekivali.
Zamolila ga je da joj pomogne oko ubrzavanja poziva u bolnicu gde je trebalo da bude operisana, ali on to nije učinio.
Trenutak očaja i neizvesnosti
„Bila sam očajna. Sad, kad o tome razmišljam, shvatam da je to značilo - Pavle ne može da ti pomogne, a patrijarh mora da vodi račun o svom ugledu i ne može da se bavi ‘vezama’. Ako bi intervenisao, na rang listi iza mene ne bi ostali samo oni koji su se ugurali preko veze već i oni koji su kao ja strpljivo čekali. Zar ne bismo onda bili isti kao ovi prvi?“ piše unuka Dušana Stojčevića, brata patrijarha Pavla, pa samim tim i njegova unuka Snežana Milković, navodi izdavač knjige „Ethos“.
printskrin youtube/stalker
Patrijarh srpski Pavle
Lečenje "kao na krilima"
Ipak, priča otkriva dublju istinu - lekciju o veri i strpljenju koju je patrijarh Pavle nenametljivo preneo. Nakon razgovora sa „dedom Popom“, lečenje i oporavak krenuli su „kao na krilima“. Operacija je uspešno izvedena, a ozdravljenje je sledilo prirodno.
Tajna molitva deda Pope
Tek kada je patrijarh ležao u bolnici, saznala je šta se zaista događalo u tišini njegovog srca. Gospođa Milosava, koja je redovno prisustvovala liturgijama koje je služio patrijarh Pavle, prenela joj je njegove reči:
„Svjatješi te je često pominjao. Kada si se razbolela, posle liturgije, kada bi svi otišli, rekao bi mi: ‘Ostani da se pomolimo za Snežanu.’“
U tom trenutku, na putu kući, plakala je – ne od tuge, već od spoznaje da pomoć dolazi u različitim oblicima. „U prvi mah, izgledalo je da neće da mi pomogne, intervenišući kod ljudi za bržu operaciju. On je ‘intervenisao’ kod Boga. Nije ga brinulo što ja to ne znam - Gospod je znao.“
Duh, toplina i lekcija za život
Knjiga Snežane Milković, kako ističe izdavač „Ethos“, „povlači duh i dah onoga o kome piše“. Patrijarh, kada je ulazio u porodicu, ostavljao je crkveni položaj po strani i postajao ‘deda Popa’. Kroz lične anegdote, knjiga otkriva njegovu toplinu, smernost i poučnost, ali i univerzalnu poruku: svi moramo dati više od onoga što mislimo da možemo.
U vremenu kada su heroji retki, priča unuke patrijarha Pavla podseća da istinska snaga leži u molitvi, strpljenju i tihoj veri koja ne traži priznanje. Crkvenog čoveka kakav je Pavle, zapisuje „Ethos“, nemamo još od Svetog Save.
Na liturgiji u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona, blaženopočivši patrijarh srpski je podsetio da molitva za upokojene nije samo tuga, već i izraz ljubavi, nade i duhovnog zajedništva koje traje kroz vekove.
Jednostavnost patrijarha Pavla bila je zadivljujuća - putovao je gradskim prevozom, nosio stare cipele koje je sam krpio, a iznad svega je čuvao čistoću duha, blagost i mudrost.
Na liturgiji u kragujevačkom naselju Aerodrom mitropolit šumadijski Jovan govorio je da se odgovori na muke, patnje i radosti nalaze u veri, ali samo ako se Sveto pismo razumeva kroz iskustvo Crkve i zajednice.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
Blaženopočivši poglavar SPC je govotio o značaju učešća u liturgiji i Svetoj tajni pričešća, kao jedinstvenom aspektu pravoslavlja koji nije prisutan u drugim religijama, te da vernik nema izgovor za izbegavanje crkvenog života.
Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji.
Na godišnjicu izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve iz Rusije je stigla čestitka ispunjena bratskim porukama i naglaskom na jedinstvu, odgovornosti i istrajnosti u iskušenjima koja prate njegovo dosadašnje delovanje.
Od zvona u Saborni hram Svetog arhangela Mihaila do jasnog stava da Liturgija, a ne politika, ostaje središte - šta je obeležilo prvih pet godina vođstva 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve i zašto se o toj poruci i danas govori.
Kelj preliven pavlakom i zapečen sa hlebnim mrvicama postaje obrok koji spaja ritual i svakodnevicu – jednostavan, a bogat ukusom i mirisom domaće kuhinje.
