Reči velikog ruskog duhovnika pokazuju kako preterani umor može da oslabi volju i dovede do duhovnog pada ako se na vreme ne prepozna i ne zaustavi.
U duhovnom iskustvu savremenog čoveka sve češće se pojavljuje jedna tiha, ali opasna tačka preloma: umor koji više nije samo fizički već postaje stanje unutrašnje iscrpljenosti. Kada se čovek navikne da "izdrži još malo", da odloži odmor i potisne sopstvene granice, polako počinje da gubi jasnu liniju između truda i preopterećenja. Upravo tu, na tom nevidljivom rubu, otvara se prostor za pad koji ne dolazi naglo, nego neprimetno.
U takvom stanju, kako je upozoravao Sveti Aleksej Mečev, čovek ne gubi samo snagu tela nego i budnost duše. Njegova pouka ne ostaje na površini svakodnevnog umora, već prodire dublje, u prostor u kojem se odlučuje čovekov unutrašnji poredak. Rešenje koje nudi nije ni strogo ni zahtevno do krajnjih granica, već utemeljeno u razboritosti i meri.
- Čuvajte se stanja izuzetnog umora. To je opasno. Posebno duhovno. Čovek gubi kontrolu nad situacijom i svojim duhovnim životom. Postaje svejedno. U nekom trenutku prestaje da se bori sa svojim strastima, i one ga preuzimaju. U ovom trenutku čovek može da padne u najteže grehe i uvredi bližnjeg. Zato, pronađite vremena za dovoljan odmor. Tek dovoljno da se oporavite i ne postanete lenji. Ovde svako mora da zna svoje granice - govorio je Sveti Aleksej Mečev, veliki ruski duhovnik s kraja 19. i početka 20. veka.
U ovim rečima ogleda se retka ravnoteža: upozorenje bez dramatizacije i savet bez strogosti. Umor se ne prikazuje kao slabost, već kao stanje koje zahteva budnost. A granice, o kojima govori Mečev, nisu prepreke napretku, već mesta na kojima čovek ponovo uči da sačuva sebe.
Na kraju, ostaje jednostavna, ali zahtevna misao: onaj ko ne prepozna trenutak odmora, lako može izgubiti trenutak sebe.
Jutrenja
Sveto Jevanđelje od Jovana, začalo 67 (21,15-25)
15. A kad obedovaše, reče Isus Simonu Petru: "Simone Jonin, ljubiš li me više nego ovi?" Reče mu: "Da, Gospode, ti znaš da te volim." Reče mu: "Napasaj jaganjce moje." 16. Reče mu opet po drugi put: "Simone Jonin, ljubiš li me?" Reče mu: "Da, Gospode, ti znaš da te volim." Reče mu: "Čuvaj ovce moje." 17. Reče mu treći put: "Simone Jonin, voliš li me?" Petar se ožalosti što mu reče treći put voliš li me i reče mu: "Gospode, ti sve znaš, ti znaš da te volim." Reče mu Isus: "Napasaj ovce moje."
18. Zaista, zaista ti kažem: "Kada si bio mlađi, opasivao si se sam i hodio si kuda si hteo; a kad ostariš, raširićeš ruke svoje i drugi će te opasati i odvesti kuda ne želiš." 19. A ovo reče ukazujući kakvom će smrću proslaviti Boga. I kazavši ovo, reče mu: "Hajde za mnom!" 20. A Petar osvrnuvši se vide gde za njima ide učenik koga Isus ljubljaše, koji se i na večeri nasloni na prsa njegova i reče: "Gospode, ko je taj koji će te izdati?" 21. Videvši Petar ovoga, reče Isusu: "Gospode, a šta će ovaj?"
22. Isus mu reče: "Ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga? Ti hajde za mnom." 23. Onda izađe ova reč među braćom da onaj učenik neće umreti; ali Isus mu ne reče da neće umreti, nego: "Ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga?" 24. Ovo je onaj učenik koji svedoči o ovome, i napisa ovo, i znamo da je istinito svedočanstvo njegovo. 25. A ima i mnogo drugo što učini Isus, koje, kad bi se redom napisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi stale napisane knjige. Amin.
Liturgija
Prva Saborna Poslanica Svetog apostola Jovana Bogoslova, začalo 68 (1,1-7)
1. Što beše od početka, što smo čuli, što smo videli očima svojima, što sagledasmo i ruke naše opipaše, o Logosu (Reči) života; 2. I Život se javi, i videli smo, i svedočimo, i objavljujemo vam Život večni, koji beše u Oca i javi se nama; 3. Što smo videli i čuli objavljujemo vama da i vi s nama imate zajednicu, a naša zajednica je sa Ocem i sa Sinom njegovim Isusom Hristom.
4. I ovo vam pišemo da radost naša bude potpuna. 5. I ovo je obećanje koje smo čuli od njega i javljamo vama, da je Bog svetlost, i tame u njemu nema nikakve. 6. Ako rečemo da imamo zajednicu s njim i u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istinu. 7. Ako li u svetlosti hodimo, kao što je On sam u svetlosti, imamo zajednicu jedni sa drugima, i krv Isusa Hrista, Sina njegova, očišćava nas od svakoga greha.
Sveto Jevanđelje po Jovanu, začalo 61,67 (19,25-27; 21,24-25)
25. A stajahu kod Isusova krsta mati njegova, i sestra matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina. 26. A Isus, videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji pored nje, reče materi svojoj: "Ženo, eto ti sina!" 27. Potom reče učeniku: "Evo ti majke!" I od onoga časa uze je učenik k sebi.
24. Ovo je onaj učenik koji svedoči o ovome, i napisa ovo, i znamo da je istinito svedočanstvo njegovo. 25. A ima i mnogo drugo što učini Isus, koje, kad bi se redom napisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi stale napisane knjige. Amin.
U vremenu sve češćih izliva gneva i narušenih odnosa, učenje Svetog Josifa pokazuje put ka smirenju koji počinje iznutra, a ne promenom okolnosti.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Reči velikog ruskog duhovnika pokazuju kako preterani umor može da oslabi volju i dovede do duhovnog pada ako se na vreme ne prepozna i ne zaustavi.
Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova, i uvek pada u četvrtak.
Protojerej Stiven Frimen podseća da ime u hrišćanstvu nikada nije bilo obična oznaka, već duhovni pečat čoveka – nešto što ga prati od krštenja do večnosti i otkriva mnogo više nego što danas slutimo.
Parohijani su u dvorištu hrama pronašli oskrnavljenu skulpturu Presvetog Srca Isusovog, dok je odsečena glava bila sakrivena u žbunju pored crkve. Policija slučaj istražuje kao mogući zločin iz mržnje.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
Dok ljudi danas burno reaguju na uvrede, otkrivaju tuđe mane i ulaze u bespotrebne sukobe, ruski svetitelj ostavio je jednostavne savete o ćutanju, smirenju i molitvi kao putu ka unutrašnjem miru i duhovnoj snazi.
Jedna pouka Svetog Nikodima Agiorita otkriva kako preobilje informacija može postati prepreka jasnom viđenju stvarnosti.
Protojerej Stiven Frimen podseća da ime u hrišćanstvu nikada nije bilo obična oznaka, već duhovni pečat čoveka – nešto što ga prati od krštenja do večnosti i otkriva mnogo više nego što danas slutimo.
Crkva tradicionalno naglašava značaj duhovnog jedinstva supružnika, ali se o ovoj temi danas govori mnogo otvorenije i s više razumevanja.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Nekada su ga bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, a danas se ovaj stari đuveč od punjenog krompira vraća na trpezu kao zasitan ručak koji spaja jednostavne sastojke, domaći ukus i duh pravoslavne porodične kuhinje.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
Pojas Presvete Bogorodice sutra će predvoditi Spasovdansku litiju, a vrata Vaznesenjske crkve i Hrama Svetog Save ostaće otvorena cele noći za vernike koji žele da se poklone ovoj velikoj svetinji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
