Telefon vibrira, poruke pristižu jedna za drugom, rasprave se rasplamsavaju zbog jedne rečenice, a ljudi sve ređe umeju da prećute uvredu ili sačuvaju tuđu tajnu. U toj buci savremenog čoveka, gde svi žele da budu glasni i u pravu, jedna pouka Svetog Filareta Moskovskog nudi sasvim drugačiji odgovor - mir, uzdržanje i tišinu kao put ka duhovnoj snazi.
„1. Što znaš - ćuti.
2. Ne pričaj šta čuješ.
3. Gledaj svoja posla.
4. Odgovori na pitanja, ali ne pričaj mnogo.
5. Šta želiš da radiš - misli o tome uz molitvu i ne govori drugima pre vremena, dok to ne uradiš.
6. Ne govori ljudima njihove mane.
7. Ako je tvoja sujeta povređena ili ukorena - ćuti.
8. Ako su nepravedni prema tebi - reci to tiho i smireno.
9. Ne govori oštro i ne uzbuđuj se.
10. Pogledaj kako Bog sve daje!
Za svu Njegovu svetu volju, uvek se sećaj Boga, Majke Božije i moli se”, govorio je Sveti Filaret Moskovski.
Pouka ruskog svetitelja ne govori samo o ćutanju, već o disciplini duha. U pravoslavlju se mir ne postiže nadvikivanjem, već smirenjem. Zato Sveti Filaret savetuje čoveka da ne odgovara na uvredu besom, da ne širi tuđe slabosti i da svoje planove najpre poveri molitvi, a ne ljudima.
Njegove reči danas zvuče kao opomena generaciji koja sve deli javno, ali retko čuva unutrašnji mir. Upravo u toj jednostavnosti leži snaga pravoslavne mudrosti - čovek ne mora uvek da govori kako bi pokazao snagu, jer ponekad najviše kaže onda kada ume da ćuti.
Čitanje Jevanđelja za ponedeljak 5. sedmice po Vaskrsu
Dela svetih apostola, začalo 30 (12,12-17)
12. I razabravši se dođe do kuće Marije, matere Jovana zvanoga Marko, gde behu mnogi sabrani i moljahu se Bogu. 13. A kad zakuca Petar u vrata od dvorišta, pristupi devojka po imenu Roda, da čuje. 14. I poznavši glas Petrov, od radosti ne otvori vrata, nego utrča i javi da Petar stoji pred vratima. 15. A oni joj rekoše: „Jesi li luda!" Ali ona uveravaše da je tako. A oni govorahu: „To je anđeo njegov." 16. Petar pak jednako kucaše. A kad otvoriše, videše ga i zadiviše se. 17. Mahnuvši im rukom da ćute, on im ispriča kako ga Gospod izvede iz tamnice, i reče: „Javite ovo Jakovu i braći." I izišavši otide na drugo mesto.
Jevanđelje po Jovanu, 32. zač. (8,42-51)
42. A Isus im reče: „Kad bi Bog bio otac vaš, ljubili biste mene; jer ja od Boga izađoh i dođoh; jer nisam došao sam od sebe, nego me On posla." 43. Zašto ne razumete govor moj? Jer ne možete da slušate reč moju. 44. Vama je otac đavo, i želje oca svog hoćete da činite; on beše čovekoubica od početka, i ne stoji u istini, jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori, jer je on laža i otac laži. 45. A meni ne verujete, jer ja istinu govorim.
46. Koji me od vas kori za greh? Ako li istinu govorim, zašto mi vi ne verujete? 47. Onaj koji je od Boga, reči Božije sluša; zato vi ne slušate, jer niste od Boga." 48. A Judejci odgovoriše i rekoše mu: „Ne kažemo li mi dobro da si ti Samarjanin, i da je demon u tebi?" 49. Isus odgovori: „U meni demona nema, nego poštujem Oca svog; a vi me sramotite. 50. A ja ne tražim slave svoje; postoji Onaj koji traži i sudi.51. Zaista, zaista vam kažem: „Ko održi reč moju neće videti smrti vavek.“
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
