Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Savremeni vernik često se suočava sa jednim upornim unutrašnjim pritiskom: kako održati molitveno pravilo u ritmu svakodnevice koja ne ostavlja mnogo prostora za tišinu, sabranost i duhovni kontinuitet. Jutarnja žurba i večernji umor postaju dva najčešća prekida u tom nastojanju, a između njih se lako izgubi osećaj postojanosti u molitvi. Upravo na tom mestu, gde se čovek lomi između obaveza i duhovne želje, pojavljuje se jedna jednostavna, ali duboka pouka sveštenika Andreja Tkačova, koja pomera fokus sa forme na suštinu molitve.
- Postoji tako nešto kao ‘molitveno pravilo’. A molitveno pravilo ima dva neprijatelja: žurbu ujutru i umor uveče.
Šta treba da radite? Morate uvek da se sećate Gospoda. Drugim rečima, sećanje na Boga nadmašuje sva molitvena pravila. Tamo gde nemate vremena da nešto čitate ili vežbate, jednostavno se sećajte Gospoda.
Jedan mudrac je jednom rekao da kada čita svoje molitveno pravilo, obuzima ga sujeta, a kada to ne čini, muči ga očajanje.
Na kraju, njegovo molitveno pravilo je postalo stalno "Gospode, pomiluj me!" Molitvena pravila, naravno, moraju se čitati. Ali zapamtite, ako ste nešto propustili, nemojte slomiti svoje srce; sećajte se Gospoda. Prizivajte ime Gospodnje: "Gospode, Isuse Hriste, pomiluj me." Stoga neće biti ničega na šta ćete biti ponosni; ako niste imali vremena da pročitate bilo šta, nema ni razloga da budete očajni. Jer se sećam Gospoda, i Njegovo ime je uvek sa mnom - zaključuje otac Andrej.
Dakle, molitveno pravilo ne predtavlja raspored i obaveza, nego živo sećanje na Boga koje prati čoveka i onda kada se reči ne izgovaraju. Time se otvara prostor za smirenje između krajnosti: ni ponos kada se pravilo ispuni, ni očaj kada se propusti. Ostaje, kako otac Andrej naglašava, ono najjednostavnije i najdublje, prizivanje imena Gospodnjeg koje ne zavisi od okolnosti, već od pažnje srca.
Dela svetih apostola, začalo 29 (12,1-11)
1. A u ono vreme podiže car Irod ruke da muči neke od Crkve. 2. I pogubi Jakova brata Jovanovog mačem. 3. I videvši da je to po volji Judejcima, nastojaše da uhvati i Petra; a behu dani beskvasnih hlebova. 4. Njega i uhvati i baci u tamnicu, i predade ga četirima stražama od po četiri vojnika da ga čuvaju, nameravajući da ga posle Pashe izvede pred narod.
5. Petra, dakle, čuvahu u tamnici, a Crkva se usrdno moljaše za njega Bogu. 6. A kada htede Irod da ga izvede, te noći spavaše Petar između dvojice vojnika, okovan u dvoje verige, i stražari pred vratima čuvahu tamnicu. 7. I gle, anđeo Gospodnji se pojavi, i svetlost obasja prostoriju, i kucnuvši Petra u rebra probudi ga govoreći: „Ustani brzo!” I spadoše mu verige s ruku. 8. I anđeo mu reče: „Opaši se, i obuj obuću svoju.” I učini tako. I reče mu: „Obuci haljinu svoju, pa hajde za mnom.” 9. I izišavši iđaše za njim, i ne znađaše da je stvarnost to što anđeo činjaše, nego mišljaše da gleda viđenje.
10. A kad prođoše prvu stražu i drugu, dođoše vratima gvozdenim koja vode u grad; ona im se sama otvoriše, i izišavši prođoše jednu ulicu, i anđeo odmah odstupi od njega. 11. I kada dođe Petar sebi, reče: „Sada zaista znam da Gospod posla anđela svog te me izbavi iz ruku Irodovih i od svega što je očekivao narod judejski.
Jevanđelje po Jovanu, 31. zač. (8,31-42)
31. Tada Isus govoraše onim Judejcima koji su mu poverovali: „Ako vi ostanete u nauci mojoj, zaista ste moji učenici; 32. i poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi.“ 33. Odgovoriše mu: „Mi smo seme Avraamovo, i nikad nikome nismo robovali. Kako ti govoriš: postaćete slobodni?“ 34. Isus im odgovori: „Zaista, zaista vam kažem da svaki koji čini greh rob je grehu. 35. A rob ne ostaje u kući vavek, sin ostaje vavek. 36. Ako vas, dakle, Sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni. 37. Znam da ste seme Avraamovo; ali tražite da me ubijete, jer moja reč nema mesta u vama.
38. Ja govorim što sam video od Oca svog, i vi, dakle, činite što ste videli od oca vašeg.“ 39. Odgovoriše i rekoše mu: „Otac naš je Avraam.“ Isus im reče: „Da ste deca Avraamova, činili biste dela Avraamova. 40. A sada tražite da ubijete mene, čoveka koji sam vam kazao istinu, koju čuh od Boga. To Avraam nije činio. 41. Vi činite dela oca svoga.“ Tada mu rekoše: „Mi nismo rođeni od bluda; jednog oca imamo - Boga.42. A Isus im reče: „Kad bi Bog bio otac vaš, ljubili biste mene; jer ja od Boga izađoh i dođoh; jer nisam došao sam od sebe, nego me On posla."
Osuđivanje izgleda kao sitna navika, ali pravoslavna pouka otvara dublje pitanje o stanju srca i onome što čovek najčešće ne primećuje kod sebe.
Jedan od najvećih grčkih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je zašto se prava bitka ne vodi pred ljudima, već u unutrašnjem izboru između gordosti i skromnosti.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
Jedna duhovna poruka blaženopočivšeg grčkog mitropolita objašnjava kako se unutrašnji mir ne stiče pobedom u sukobu, već promenom pogleda na one koji nas povređuju.
Komadi uvijenih kora ređaju se uspravno, a hladan sirup dodaje se tek kada se kolač polako osuši u rerni; postoji i verzija sa tiritom, starinskom smesom od jaja i brašna.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 19. veka ostavio je praktična uputstva o molitvi koja pomažu da se um umiri, pažnja zadrži i unutrašnji život usmeri ka Bogu.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
U subotu sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj podseća da je molitva za upokojene čin ljubavi koji osvećuje i nas same: „Ne olenji se da na svakoj molitvi pominješ sve otišle oce i braću našu…”
Veliki grčki pravoslavni duhovnik podsećao nas je da pravo blago nije materijalno, već ono koje skupljamo u duši kroz molitvu, ljubav i milostinju
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, posle svete liturgije i lomljenja slavskog kolača, vernici su prošli ulicama grada moleći se za mir, zdravlje i napredak.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete pravedne Joakima i Anu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Foka. Katolička crkva obeležava Svetog Tomu od Vilanove, kao i Svetog Mauricija i njegove drugove, mučenike, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
