Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Savremeni vernik često se suočava sa jednim upornim unutrašnjim pritiskom: kako održati molitveno pravilo u ritmu svakodnevice koja ne ostavlja mnogo prostora za tišinu, sabranost i duhovni kontinuitet. Jutarnja žurba i večernji umor postaju dva najčešća prekida u tom nastojanju, a između njih se lako izgubi osećaj postojanosti u molitvi. Upravo na tom mestu, gde se čovek lomi između obaveza i duhovne želje, pojavljuje se jedna jednostavna, ali duboka pouka sveštenika Andreja Tkačova, koja pomera fokus sa forme na suštinu molitve.
- Postoji tako nešto kao ‘molitveno pravilo’. A molitveno pravilo ima dva neprijatelja: žurbu ujutru i umor uveče.
Šta treba da radite? Morate uvek da se sećate Gospoda. Drugim rečima, sećanje na Boga nadmašuje sva molitvena pravila. Tamo gde nemate vremena da nešto čitate ili vežbate, jednostavno se sećajte Gospoda.
Jedan mudrac je jednom rekao da kada čita svoje molitveno pravilo, obuzima ga sujeta, a kada to ne čini, muči ga očajanje.
Na kraju, njegovo molitveno pravilo je postalo stalno "Gospode, pomiluj me!" Molitvena pravila, naravno, moraju se čitati. Ali zapamtite, ako ste nešto propustili, nemojte slomiti svoje srce; sećajte se Gospoda. Prizivajte ime Gospodnje: "Gospode, Isuse Hriste, pomiluj me." Stoga neće biti ničega na šta ćete biti ponosni; ako niste imali vremena da pročitate bilo šta, nema ni razloga da budete očajni. Jer se sećam Gospoda, i Njegovo ime je uvek sa mnom - zaključuje otac Andrej.
Dakle, molitveno pravilo ne predtavlja raspored i obaveza, nego živo sećanje na Boga koje prati čoveka i onda kada se reči ne izgovaraju. Time se otvara prostor za smirenje između krajnosti: ni ponos kada se pravilo ispuni, ni očaj kada se propusti. Ostaje, kako otac Andrej naglašava, ono najjednostavnije i najdublje, prizivanje imena Gospodnjeg koje ne zavisi od okolnosti, već od pažnje srca.
Dela svetih apostola, začalo 29 (12,1-11)
1. A u ono vreme podiže car Irod ruke da muči neke od Crkve. 2. I pogubi Jakova brata Jovanovog mačem. 3. I videvši da je to po volji Judejcima, nastojaše da uhvati i Petra; a behu dani beskvasnih hlebova. 4. Njega i uhvati i baci u tamnicu, i predade ga četirima stražama od po četiri vojnika da ga čuvaju, nameravajući da ga posle Pashe izvede pred narod.
5. Petra, dakle, čuvahu u tamnici, a Crkva se usrdno moljaše za njega Bogu. 6. A kada htede Irod da ga izvede, te noći spavaše Petar između dvojice vojnika, okovan u dvoje verige, i stražari pred vratima čuvahu tamnicu. 7. I gle, anđeo Gospodnji se pojavi, i svetlost obasja prostoriju, i kucnuvši Petra u rebra probudi ga govoreći: „Ustani brzo!” I spadoše mu verige s ruku. 8. I anđeo mu reče: „Opaši se, i obuj obuću svoju.” I učini tako. I reče mu: „Obuci haljinu svoju, pa hajde za mnom.” 9. I izišavši iđaše za njim, i ne znađaše da je stvarnost to što anđeo činjaše, nego mišljaše da gleda viđenje.
10. A kad prođoše prvu stražu i drugu, dođoše vratima gvozdenim koja vode u grad; ona im se sama otvoriše, i izišavši prođoše jednu ulicu, i anđeo odmah odstupi od njega. 11. I kada dođe Petar sebi, reče: „Sada zaista znam da Gospod posla anđela svog te me izbavi iz ruku Irodovih i od svega što je očekivao narod judejski.
Jevanđelje po Jovanu, 31. zač. (8,31-42)
31. Tada Isus govoraše onim Judejcima koji su mu poverovali: „Ako vi ostanete u nauci mojoj, zaista ste moji učenici; 32. i poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi.“ 33. Odgovoriše mu: „Mi smo seme Avraamovo, i nikad nikome nismo robovali. Kako ti govoriš: postaćete slobodni?“ 34. Isus im odgovori: „Zaista, zaista vam kažem da svaki koji čini greh rob je grehu. 35. A rob ne ostaje u kući vavek, sin ostaje vavek. 36. Ako vas, dakle, Sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni. 37. Znam da ste seme Avraamovo; ali tražite da me ubijete, jer moja reč nema mesta u vama.
38. Ja govorim što sam video od Oca svog, i vi, dakle, činite što ste videli od oca vašeg.“ 39. Odgovoriše i rekoše mu: „Otac naš je Avraam.“ Isus im reče: „Da ste deca Avraamova, činili biste dela Avraamova. 40. A sada tražite da ubijete mene, čoveka koji sam vam kazao istinu, koju čuh od Boga. To Avraam nije činio. 41. Vi činite dela oca svoga.“ Tada mu rekoše: „Mi nismo rođeni od bluda; jednog oca imamo - Boga.42. A Isus im reče: „Kad bi Bog bio otac vaš, ljubili biste mene; jer ja od Boga izađoh i dođoh; jer nisam došao sam od sebe, nego me On posla."
Osuđivanje izgleda kao sitna navika, ali pravoslavna pouka otvara dublje pitanje o stanju srca i onome što čovek najčešće ne primećuje kod sebe.
Jedan od najvećih grčkih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je zašto se prava bitka ne vodi pred ljudima, već u unutrašnjem izboru između gordosti i skromnosti.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
Jedna duhovna poruka blaženopočivšeg grčkog mitropolita objašnjava kako se unutrašnji mir ne stiče pobedom u sukobu, već promenom pogleda na one koji nas povređuju.
Paroh budvanski upozorava da, umesto na „kazne“ i zabrane, pažnju treba usmeriti na podvig svetiteljke koja je, uprkos stradanjima, nepokolebivo ispovedala Hrista i svojom verom mnoge privela hrišćanstvu.
U besedi za subotu 10. sedmice po Duhovima, svetitelj ukazuje na razliku između čoveka koji još nije spoznao istinu i onoga koji ju je upoznao, pa joj svesno okrenuo leđa.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnomučenicu Paraskevu (Svetu Petku) Rimljanku po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Emilijan Ispovednik. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Dominika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ruski svetitelj je upozoravao na stanje koje čoveka navodi da izgubi veru u Božiju milost, oproštaj i mogućnost da se posle svakog pada ponovo vrati na pravi put.
Posle smrti roditelja donela je odluku koja je obeležila čitav njen život - razdelila je celokupno porodično imanje siromašnima, odrekla se zemaljskog bogatstva i zamonašila se.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pouka ruskog podvižnika upozorava na opasnost navike i rasutih misli tokom molitve, podsećajući vernike da se prava molitva rađa tek kada u njoj učestvuju i um i duša.
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Umesto odgovora, ljutnje i potrebe da dokažemo ko je u pravu, veliki ruski duhovnik upućuje na molitvu za onoga koji nas je povredio, otkrivajući put kojim se čuva mir srca i umnožava hrišćanska ljubav.
Svetitelj našeg vremena uči da vera nije samo lična borba za duhovni mir, već poziv da u molitvu uključimo i bližnje.
Paroh budvanski upozorava da, umesto na „kazne“ i zabrane, pažnju treba usmeriti na podvig svetiteljke koja je, uprkos stradanjima, nepokolebivo ispovedala Hrista i svojom verom mnoge privela hrišćanstvu.
U besedi za subotu 10. sedmice po Duhovima, svetitelj ukazuje na razliku između čoveka koji još nije spoznao istinu i onoga koji ju je upoznao, pa joj svesno okrenuo leđa.
Ruski svetitelj je upozoravao na stanje koje čoveka navodi da izgubi veru u Božiju milost, oproštaj i mogućnost da se posle svakog pada ponovo vrati na pravi put.
Okupljanje povodom sećanja na pokojnika nije samo porodični običaj, već pre svega trenutak molitve, sećanja i utehe
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Iako traje kratko, ovaj post ima veliki duhovni značaj i vekovima okuplja vernike u pripremi za praznik posvećen Presvetoj Bogorodici.
Planirana solarna elektrana u okolini manastirskog kompleksa izazvala je zabrinutost zbog mogućeg narušavanja prirodnog ambijenta i duhovnog značaja prostora koji vekovima privlači hodočasnike.
Pašteta od prirodnih sastojaka priprema se jednostavno, a u sebi spaja ukuse i blagodeti biljaka koje su naše bake dobro poznavale.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
