Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Dok se suočavamo sa sopstvenim slabostima i greškama koje nas pritiskaju, ponekad se osećamo zarobljeno u sopstvenom egoizmu, molitva nam deluje nedostižna, a unutrašnji mir kao daleka težnja. U tim trenucima, pouka starca Emilijana Simonopetrita otkriva jednostavan, ali snažan put kako da se podignemo.
- Kada neko zgreši, zbog svog egoizma postaje samome sebi težak. Ne može ni da čita, ni da se moli, jer mu molitva izgleda teška i velika kao planina, niti može da klekne jer mu se čini kao da će sebi polomiti bokove. Ako dakle ne možeš da se moliš, niti da bdiš, nateraj samog sebe da barem proučiš psalme. Psalmi izražavaju molitvenost, pokajanje, slavoslovlje, zahvalnost, sadrže osećanja i iskustva koja mogu da vaskrsnu i najslabijeg čoveka. Kao kada neko izgubi osećaj i svest, daju mu malo vode (tečnost) i on se povrati, tako se isto podiže i psalmima. Čitaj dakle psalme i videćeš da ćeš se uspraviti, povratiti i vaskrsnuti - govorio je starac Emilijan Simonopetrit.
Starac Emilijan nas uči da snaga psalama nije samo u rečima, već u duhovnoj energiji koja obnavlja i vraća čoveka samome sebi. Čitanje psalama postaje jednostavan, ali moćan most između slabosti tela i snage duha – put koji vodi ka unutrašnjem miru i vaskrsenju duše.
Čitanje Jevanđelja za nedelju 3. sedmice Velikog posta
Shutterstock/Vitstyle
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 311 (4,14-16; 5,1-6)
14. Imajući, dakle, Prvosveštenika velikoga, koji je prošao nebesa, Isusa Sina Božijega, treba da se držimo čvrsto vere koju ispovedamo.15. Jer nemamo prvosveštenika koji ne bi mogao sastradati nemoćima našim, nego Prvosveštenika koji je u svemu kušan kao i mi, ali bez greha.16. Stoga pristupajmo smelo prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za blagovremenu pomoć.
1. Jer svaki prvosveštenik koji se uzima između ljudi, postavlja se za ljude na služenje Bogu, da prinosi i darove i žrtve za grehe,2. koji može da saoseća sa onima koji su u neznanju i zabludi; jer je i sam podložan slabostima,3. i zbog toga je dužan, kako za narod, tako i za samoga sebe da prinosi žrtve za grehe.4. I niko sam sebi ne prisvaja tu čast, nego prizvan od Boga, kao i Aron.5. Tako i Hristos ne dade sam sebi slavu da bude prvosveštenik, nego Onaj koji mu reče: „Sin moj jesi ti, ja te danas rodih.”6. Kao što i na drugom mestu veli: „Ti si Sveštenik vavek po činu Melhisedekovu.
Jevanđelje po Marku, začalo 37 (8,34-38; 9,1)
34. I dozvavši narod sa učenicima svojim reče im:34. „Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide.35. Jer ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga, a ko izgubi život svoj mene radi i Jevanđelja onaj će ga sačuvati.36. Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet a duši svojoj naudi?37. Ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju?38. Jer ko se postidi mene i mojih reči u rodu ovome preljubotvornom i grešnom, i Sin će se Čovečiji postideti njega kad dođe u slavi Oca svog sa svetim anđelima.”1. I reče im: „Zaista vam kažem: ima neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne vide Carstvo Božije da je došlo u sili.”
Kada reči i dela deluju nemoćno, jedna jednostavna praksa u pravoslavlju pokazuje koliko je ljubav i molitva moćna u borbi za spasenje i mir onih do kojih nam je stalo.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
U trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da izdrži, jedna snažna ličnost pravoslavnog duhovnog života 20. veka podseća kako se kroz istrajnost može pronaći mir i radostusred najvećih životnih tereta.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
