Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.
Kuhinja miriše na hleb, ali u mnogim domovima nešto ipak nedostaje. Porodice sede za istim stolom, a misli su im rasute; dani su ispunjeni obavezama, ali praznina ostaje. Problem nije u tome što nemamo dovoljno, već u tome što ono što imamo retko prinosimo Bogu. A rešenje, tiho i nenametljivo, nudi jedna pouka starca sa Svete gore – pouka koja ne traži posebne uslove, već budno srce.
- Kada domaćica, dok obavlja kućne poslove, izgovara molitvu, sve se osvećuje: ne osvećuje se samo sama hrana već se osvećuju i oni koji je jedu. Neka molitva uvek bude na našim usnama, kako bi sve u našim životima bilo osvećeno: i naša porodica i hleb za naše bližnje - govorio je starac Pajsije Svetogorac.
U tim jednostavnim rečima sabrana je suština pravoslavnog doma. Molitva ne pripada samo hramu; ona osvećuje i kuhinju, i trpezu, i ruke koje rade. Hleb spremljen uz prizivanje imena Božjeg postaje više od obroka – postaje blagoslov koji dotiče sve ukućane.
Zato izlaz iz rasutosti i unutrašnje hladnoće ne počinje velikim podvizima, već tihom molitvom u svakodnevici. Kada se ime Božje izgovara nad poslom i nad hlebom, dom prestaje da bude samo mesto stanovanja i postaje mala crkva – prostor u kojem se običan dan preobražava u susret sa večnim.
Na 6. času
Knjiga proroka Zaharije (8,7-17)
7. Ovako veli Gospod nad vojskama: „Evo, ja ću izbaviti svoj narod iz zemlje istočne i zemlje zapadne. 8. I dovešću ih, i oni će nastavati usred Jerusalima, i biće mi narod i ja ću im biti Bog, istinom i pravdom.” 9. Ovako veli Gospod nad vojskama: „Neka vam se ukrepe ruke koji slušate u ovo vreme ove reči iz usta proročkih od dana kad se osnova dom Gospoda nad vojskama da se sazida crkva.
10. Jer pre tih dana ne beše plate ni za čoveka ni za živinče, niti beše mira od neprijatelja ni onome koji odlažaše ni onome koji dolažaše i pustih sve ljude jednoga na drugoga. 11. A sada neću biti kao pre ostatku toga naroda”, govori Gospod nad vojskama. 12. „nego će usev biti miran, vinova će loza nositi plod svoj, i zemlja će rađati rod svoj, i nebo će davati rosu svoju; i sve ću to dati u našsledstvo ostatku toga naroda. 13. I kao što bejaste uklin među narodima, dome Judin i dome Izrailjev, tako ću vas izbaviti te ćete biti blagoslov; ne boj te se, neka vam se okrepe ruke.”
14. Jer ovako veli Gospod nad vojskama: „Kao što vam namislih zlo učiniti, kad me razgneviše oci vaši”, veli Gospod nad vojskama, „i ne raskajah se, 15. Tako opet u ove dane namislih da dobro činim Jerusalimu i domu Judinu; ne bojte se. 16. Ovo je što treba da činite: govorite istinu jedan drugom, sudite pravo i mirno na vratima svojim; 17. I ne mislite jedan drugome zlo u srcu svom, i ne ljubite krive zakletve, jer na sve to mrzim”, govori Gospod.
Na večernji
Knjiga proroka Zaharije (8,9-23)
9. Ovako veli Gospod nad vojskama: „Neka vam se ukrepe ruke koji slušate u ovo vreme ove reči iz usta proročkih od dana kad se osnova dom Gospoda nad vojskama da se sazida crkva. 10. Jer pre tih dana ne beše plate ni za čoveka ni za živinče, niti beše mira od neprijatelja ni onome koji odlažaše ni onome koji dolažaše i pustih sve ljude jednoga na drugoga. 11. A sada neću biti kao pre ostatku toga naroda”, govori Gospod nad vojskama.
12. „nego će usev biti miran, vinova će loza nositi plod svoj, i zemlja će rađati rod svoj, i nebo će davati rosu svoju; i sve ću to dati u našsledstvo ostatku toga naroda. 13. I kao što bejaste uklin među narodima, dome Judin i dome Izrailjev, tako ću vas izbaviti te ćete biti blagoslov; ne boj te se, neka vam se okrepe ruke.” 14. Jer ovako veli Gospod nad vojskama: „Kao što vam namislih zlo učiniti, kad me razgneviše oci vaši”, veli Gospod nad vojskama, „i ne raskajah se,
15. Tako opet u ove dane namislih da dobro činim Jerusalimu i domu Judinu; ne bojte se. 16. Ovo je što treba da činite: govorite istinu jedan drugom, sudite pravo i mirno na vratima svojim; 17. I ne mislite jedan drugome zlo u srcu svom, i ne ljubite krive zakletve, jer na sve to mrzim”, govori Gospod. 18. Potom dođe mi reč Gospoda nad vojskama govoreći:
19. Ovako veli Gospod nad vojskama: „Post četvrtoga meseca, i post petoga i post sedmoga i post desetoga obratiće se domu Judinu u radost i veselje i u praznike vesele; ali ljubite istinu i mir.” 20. Ovako veli Gospod nad vojskama: „Još će dolaziti narodi i stanovnici mnogih gradova; 21. dolaziće stanovnici jednoga u drugi govoreći: ‘Hajdemo da se molimo Gospodu i da tražimo Gospoda nad vojskama; idem i ja.‘”
22. Tako će doći mnogi narodi i silni narodi da traže Gospoda nad vojskama u Jerusalimu i da se mole Gospodu. 23. Ovako veli Gospod nad vojskama: „U to će vreme deset ljudi od svih jezika narodnih uhvatiti jednoga Judejca za skut govoreći: „Idemo s vama, jer čujemo da je Bog s vama.”
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Teodor Stratilat bio je rimski vojvoda, u vojsci cara Likinija, i gradonačelnik grada Iraklije.
Zbog duge i teške bolesti i potrebe za negom, boravio јe poslednjih godina kod svog brata protoјereјa-stavrofora Trandafira Јankovića u Kobišnici.
Mark Volberg i Džonatan Rumi poslali snažnu poruku pred početak priprema za Vaskrs.
Crkva uči da čovek ne može istinski živeti u zajednici sa Bogom ako u srcu nosi zlopamćenje.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Crkva uči da čovek ne može istinski živeti u zajednici sa Bogom ako u srcu nosi zlopamćenje.
Parohijani u Bozemanu primili su Svetu tajnu krštenja, dok je još petnaestoro započelo pripremu za ulazak u Pravoslavnu crkvu.
Nije dovoljno misliti dobro, potrebno je činiti dobro.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Otkrijte kako se priprema jednostavan, slojevit, ukusan starinski ručak iz 19. veka prema zapisima jeromonaha Jeroteja Draganovića.
Građani, zvaničnici i potomci mučenika okupili su se kod spomenika „17. februar“, podsećajući na 84. godišnjicu jednog od najvećih stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu.
