Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Usne izgovaraju molitvu, a misli lutaju na sve strane, upravo zbog toga mnogi vernici poveruju da njihove reči nemaju nikakvu snagu. Taj unutrašnji sukob između želje za molitvom i nemoći da se čovek potpuno sabere opisao je i starac Pajsije Svetogorac, ostavljajući pouku koja je za mnoge postala veliko ohrabrenje.
Pitali su starca, kada čovek uzdiže Isusovu molitvu: „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me“, samo ustima, bez učešća uma, ima li od toga koristi?
A starac Pajsije je odgovorio:
- I od toga ima koristi. Naravno, time ne progoni neprijatelja, ali ga, kao rafalima iz mitraljeza, primorava da sedi i da se ne pokazuje. Molitva ima veliku silu, to je strašno oružje protiv đavola. Kada je izgovaraš, kao da pucaš na đavola duhovnim mecima, i on ne može da ti se približi.
Pouka starca Pajsija snažno podseća da vrednost molitve ne leži samo u savršenoj sabranosti, već i u istrajnosti. I kada deluje slabo i rasuto, svako prizivanje imena Hristovog, prema učenju pravoslavlja, ostavlja trag u čovekovoj duhovnoj borbi
Dela svetih apostola, začalo 37 (15,35-41)
35. A Pavle i Varnava boravljahu u Antiohiji učeći i propovedajući sa mnogima drugima reč Gospodnju. 36. Posle pak nekoliko dana reče Pavle Varnavi: Hajde da se vratimo i da obiđemo braću našu po svim gradovima u kojima objavljivasmo reč Gospodnju, da vidimo kako su. 37. A Varnava htede uzeti sa sobom Jovana zvanoga Marko.
38. A Pavle zahtevaše da onoga koji ih je napustio u Pamfiliji i koji nije išao sa njima na delo na koje su poslani, ne uzimaju sa sobom. 39. Tako nasta ljutnja, te se oni razdvojiše, i Varnava uzevši Marka otplovi na Kipar. 40. A Pavle izbravši Silu otide, predan od braće blagodati Božijoj; 41. I prolažaše kroz Siriju i Kilikiju utvrđujući Crkve.
Jevanđelje po Jovanu, 38. zač. (10,27-38)
27. „Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu. 28. I ja im dajem život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje. 29. Otac moj koji mi ih je dao veći je od sviju: i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mog. 30. Ja i Otac jedno smo.“ 31. A Judejci opet podigoše kamenje da ga kamenuju. 32. Isus im odgovori: Mnoga dobra dela pokazah vam od Oca svog, za koje od tih dela me kamenujete?
33. Odgovoriše mu Judejci govoreći: „Ne kamenujemo te za dobro delo, nego za hulu, što se ti, čovek budući, praviš Bog.“ 34. Odgovori im Isus: „Nije li napisano u Zakonu vašemu: Ja rekoh: bogovi ste? 35. Kad one nazva bogovima, kojima reč Božija bi data, a Pismo se ne može ukinuti, 36. kako vi govorite onome koga Otac posveti i posla na svet: huliš, zato što rekoh: ja sam Sin Božiji? 37. Ako ne tvorim dela Oca svog, ne verujte mi. 38. Ako li tvorim, iako meni ne verujete, delima verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u njemu.“
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
U vremenu sve češćih izliva gneva i narušenih odnosa, učenje Svetog Josifa pokazuje put ka smirenju koji počinje iznutra, a ne promenom okolnosti.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Posebna opasnost leži u tome što čovek često ne primećuje koliko je nekoj strasti dozvolio da ovlada njime.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Podrška i molitve za njegovo ozdravljenje stigle su i iz Eparhije bačke, u čijim je hramovima sinoć služena posebna molitva.
Posebna opasnost leži u tome što čovek često ne primećuje koliko je nekoj strasti dozvolio da ovlada njime.
Građani Republike Srbije na Kosovu i Metohiji moraju znati da nisu prepušteni sami sebi, navedeno je u saopštenju Studentske liste.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Posebna opasnost leži u tome što čovek često ne primećuje koliko je nekoj strasti dozvolio da ovlada njime.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Posebna opasnost leži u tome što čovek često ne primećuje koliko je nekoj strasti dozvolio da ovlada njime.
Građani Republike Srbije na Kosovu i Metohiji moraju znati da nisu prepušteni sami sebi, navedeno je u saopštenju Studentske liste.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News