KADA IZGOVARAŠ OVU MOLITVU, TO JE KAO DA PUCAŠ NA ĐAVOLA DUHOVNIM MECIMA: Starac Pajsije otkriva snagu reči koje zaustavljaju svaki haos i donose zaštitu
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Usne izgovaraju molitvu, a misli lutaju na sve strane, upravo zbog toga mnogi vernici poveruju da njihove reči nemaju nikakvu snagu. Taj unutrašnji sukob između želje za molitvom i nemoći da se čovek potpuno sabere opisao je i starac Pajsije Svetogorac, ostavljajući pouku koja je za mnoge postala veliko ohrabrenje.
Pitali su starca, kada čovek uzdiže Isusovu molitvu: „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me“, samo ustima, bez učešća uma, ima li od toga koristi?
- I od toga ima koristi. Naravno, time ne progoni neprijatelja, ali ga, kao rafalima iz mitraljeza, primorava da sedi i da se ne pokazuje. Molitva ima veliku silu, to je strašno oružje protiv đavola. Kada je izgovaraš, kao da pucaš na đavola duhovnim mecima, i on ne može da ti se približi.
Pouka starca Pajsija snažno podseća da vrednost molitve ne leži samo u savršenoj sabranosti, već i u istrajnosti. I kada deluje slabo i rasuto, svako prizivanje imena Hristovog, prema učenju pravoslavlja, ostavlja trag u čovekovoj duhovnoj borbi
Čitanje Jevanđelja za subotu 5. sedmice po Vaskrsu
Foto: SPC
Jevanđelje
Dela svetih apostola, začalo 37 (15,35-41)
35. A Pavle i Varnava boravljahu u Antiohiji učeći i propovedajući sa mnogima drugima reč Gospodnju. 36. Posle pak nekoliko dana reče Pavle Varnavi: Hajde da se vratimo i da obiđemo braću našu po svim gradovima u kojima objavljivasmo reč Gospodnju, da vidimo kako su. 37. A Varnava htede uzeti sa sobom Jovana zvanoga Marko.
38. A Pavle zahtevaše da onoga koji ih je napustio u Pamfiliji i koji nije išao sa njima na delo na koje su poslani, ne uzimaju sa sobom. 39. Tako nasta ljutnja, te se oni razdvojiše, i Varnava uzevši Marka otplovi na Kipar. 40. A Pavle izbravši Silu otide, predan od braće blagodati Božijoj; 41. I prolažaše kroz Siriju i Kilikiju utvrđujući Crkve.
Jevanđelje po Jovanu, 38. zač. (10,27-38)
27. „Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu. 28. I ja im dajem život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje. 29. Otac moj koji mi ih je dao veći je od sviju: i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mog. 30. Ja i Otac jedno smo.“ 31. A Judejci opet podigoše kamenje da ga kamenuju. 32. Isus im odgovori: Mnoga dobra dela pokazah vam od Oca svog, za koje od tih dela me kamenujete?
33. Odgovoriše mu Judejci govoreći: „Ne kamenujemo te za dobro delo, nego za hulu, što se ti, čovek budući, praviš Bog.“ 34. Odgovori im Isus: „Nije li napisano u Zakonu vašemu: Ja rekoh: bogovi ste? 35. Kad one nazva bogovima, kojima reč Božija bi data, a Pismo se ne može ukinuti, 36. kako vi govorite onome koga Otac posveti i posla na svet: huliš, zato što rekoh: ja sam Sin Božiji? 37. Ako ne tvorim dela Oca svog, ne verujte mi. 38. Ako li tvorim, iako meni ne verujete, delima verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u njemu.“
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
