KADA IZGOVARAŠ OVU MOLITVU, TO JE KAO DA PUCAŠ NA ĐAVOLA DUHOVNIM MECIMA: Starac Pajsije otkriva snagu reči koje zaustavljaju svaki haos i donose zaštitu
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Usne izgovaraju molitvu, a misli lutaju na sve strane, upravo zbog toga mnogi vernici poveruju da njihove reči nemaju nikakvu snagu. Taj unutrašnji sukob između želje za molitvom i nemoći da se čovek potpuno sabere opisao je i starac Pajsije Svetogorac, ostavljajući pouku koja je za mnoge postala veliko ohrabrenje.
Pitali su starca, kada čovek uzdiže Isusovu molitvu: „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me“, samo ustima, bez učešća uma, ima li od toga koristi?
- I od toga ima koristi. Naravno, time ne progoni neprijatelja, ali ga, kao rafalima iz mitraljeza, primorava da sedi i da se ne pokazuje. Molitva ima veliku silu, to je strašno oružje protiv đavola. Kada je izgovaraš, kao da pucaš na đavola duhovnim mecima, i on ne može da ti se približi.
Pouka starca Pajsija snažno podseća da vrednost molitve ne leži samo u savršenoj sabranosti, već i u istrajnosti. I kada deluje slabo i rasuto, svako prizivanje imena Hristovog, prema učenju pravoslavlja, ostavlja trag u čovekovoj duhovnoj borbi
Čitanje Jevanđelja za subotu 5. sedmice po Vaskrsu
Foto: SPC
Jevanđelje
Dela svetih apostola, začalo 37 (15,35-41)
35. A Pavle i Varnava boravljahu u Antiohiji učeći i propovedajući sa mnogima drugima reč Gospodnju. 36. Posle pak nekoliko dana reče Pavle Varnavi: Hajde da se vratimo i da obiđemo braću našu po svim gradovima u kojima objavljivasmo reč Gospodnju, da vidimo kako su. 37. A Varnava htede uzeti sa sobom Jovana zvanoga Marko.
38. A Pavle zahtevaše da onoga koji ih je napustio u Pamfiliji i koji nije išao sa njima na delo na koje su poslani, ne uzimaju sa sobom. 39. Tako nasta ljutnja, te se oni razdvojiše, i Varnava uzevši Marka otplovi na Kipar. 40. A Pavle izbravši Silu otide, predan od braće blagodati Božijoj; 41. I prolažaše kroz Siriju i Kilikiju utvrđujući Crkve.
Jevanđelje po Jovanu, 38. zač. (10,27-38)
27. „Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu. 28. I ja im dajem život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje. 29. Otac moj koji mi ih je dao veći je od sviju: i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mog. 30. Ja i Otac jedno smo.“ 31. A Judejci opet podigoše kamenje da ga kamenuju. 32. Isus im odgovori: Mnoga dobra dela pokazah vam od Oca svog, za koje od tih dela me kamenujete?
33. Odgovoriše mu Judejci govoreći: „Ne kamenujemo te za dobro delo, nego za hulu, što se ti, čovek budući, praviš Bog.“ 34. Odgovori im Isus: „Nije li napisano u Zakonu vašemu: Ja rekoh: bogovi ste? 35. Kad one nazva bogovima, kojima reč Božija bi data, a Pismo se ne može ukinuti, 36. kako vi govorite onome koga Otac posveti i posla na svet: huliš, zato što rekoh: ja sam Sin Božiji? 37. Ako ne tvorim dela Oca svog, ne verujte mi. 38. Ako li tvorim, iako meni ne verujete, delima verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u njemu.“
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Carigradski patrijarh poručio je da se približavanje Carigradske i Rimokatoličke crkve nastavlja i ocenio da je obnova punog zajedništva istorijski proces koji više ne može da se zaustavi.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Jednostavno jelo od nekoliko sastojaka vekovima je bilo nezaobilazno tokom posta na ulju, a tajna punog ukusa krije se u načinu kuvanja i strpljivom krčkanju koje pasulju daje posebnu aromu.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
