Jedna duhovna poruka blaženopočivšeg grčkog mitropolita objašnjava kako se unutrašnji mir ne stiče pobedom u sukobu, već promenom pogleda na one koji nas povređuju.
Sukobi među ljudima, čak i među onima koji dele isti duhovni prostor, često ne počinju glasno, nego tiho, kroz nerazumevanje, povređenost i osećaj da nas drugi ne vide onako kako bismo želeli. U takvoj unutrašnjoj napetosti čovek lako izgubi mir, a još lakše zaboravi da izlaz ne mora da bude u pobedi nad drugim, već u promeni pogleda na njega. Upravo tu se otvara prostor jedne duboke pouke mitropolita sisanijskog i sijatistejskog Pavla, koja razotkriva gde se zapravo nalazi sloboda.
- I u jednom trenutku, osetio sam neverovatnu slobodu u sebi. Osetio sam da nemam neprijatelja, da su oni koji su se borili protiv mene jednostavno bolesni ljudi, baš kao ja. Osetio sam da mogu da te volim čak i kada me ti ne voliš, mogu da te poštujem čak i kada me ti ne poštuješ, mogu da te cenim čak i kada me ti ne ceniš. I tada sam slobodan, tada plešem u svom ritmu, a ne u tvom, zato sam slobodan. I osetio sam to, prvo kao dar od Boga, a drugo kao otkrovenje onoga što se krije iza Njegovih zapovesti. Sloboda je skrivena, blagoslov je skriven, radost je skrivena - govorio je mitropolit Pavle.
Ova rečenica ne nudi jednostavno rešenje, već menja ugao iz kog se gleda na sukob. Ne kao na borbu u kojoj mora biti poraženih, već kao na unutrašnji ispit čovekove slobode da ne bude vezan mržnjom, ni reakcijom drugoga. Dakle, mir ne dolazi onda kada drugi prestane da nas povređuje, već kada prestanemo da mu u sebi dajemo moć da nas definiše.
Dela svetih apostola, začalo 26 (10,34-43)
34. A Petar otvorivši usta reče: „Zaista vidim da Bog ne gleda ko je ko, 35. nego je u svakom narodu mio njemu onaj koji ga se boji i tvori pravdu. 36. Reč koju posla sinovima Izrailjevim, blagovesteći mir kroz Isusa Hrista: On je Gospod svih. 37. Vi znate reč koja se zbila po svoj Judeji, počevši od Galileje, posle krštenja koje propovedaše Jovan: 38. Isusa iz Nazareta, kako ga pomaza Bog Duhom Svetim i silom, koji prolažaše čineći dobro i isceljujući sve mučene od đavola, jer Bog beše s njim.
39. I mi smo svedoci svega što učini u zemlji Judejskoj i u Jerusalimu. Njega i ubiše, obesivši na drvo. 40. Ovoga Bog vaskrse treći dan, i učini da se on javi, 41. ne svemu narodu, nego nama, svedocima unapred izabranima od Boga, koji s njim jedosmo i pismo po njegovu vaskrsenju iz mrtvih. 42. I zapovedi nam da propovedamo narodu i svedočimo da je on određeni od Boga Sudija živih i mrtvih. 43. Za njega svedoče svi proroci da će Imenom njegovim primiti oproštenje greha svako ko veruje u njega."
Jevanđelje po Jovanu, 29. zač. (8,12-20)
12. Isus im opet reče, govoreći: „Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi u tami, nego će imati svetlost života.“ 13. Tada mu rekoše fariseji: „Ti sam za sebe svedočiš; svedočanstvo tvoje nije istinito.“ 14. Isus odgovori i reče im: „Ako ja i svedočim za samoga sebe, istinito je svedočanstvo moje, jer znam otkuda dođoh i kuda idem; a vi ne znate otkuda dolazim i kuda idem.
15. Vi sudite po telu, ja ne sudim nikome. 16. Ali ako ja i sudim, sud je moj istinit, jer nisam sam nego ja i Otac koji me posla. 17. A i u Zakonu vašem stoji napisano da je svedočanstvo dvojice ljudi istinito. 18. Ja sam onaj koji svedoči za sebe, i svedoči za mene Otac koji me posla.“ 19. Tada mu govorahu: „Gde je Otac tvoj?“ Isus kod riznice kad učaše u hramu; i niko ga ne uhvati, jer još ne beše došao čas njegov.
Osuđivanje izgleda kao sitna navika, ali pravoslavna pouka otvara dublje pitanje o stanju srca i onome što čovek najčešće ne primećuje kod sebe.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Posebno mesto u duhovnom životu ima zahvalnost Gospodu, čak i u trenucima kada nam se čini da za nju nema razloga.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Sveti Jakov bio je sin pravednog Josifa, zaručnika Presvete Bogorodice, i brat Gospodnji po telu, kako ga naziva crkveno predanje.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News