Ovaj ugodnik Božji iz prvih vekova hrišćanstva ostavio je snažno svedočanstvo o hrabrosti: pomagao je zatvorenicima, javno ispovedio Hrista i nadživeo teška mučenja.
Ime Svetog mučenika Save Stratilata u crkvenom kalendaru ostaje kao svedočanstvo vere koja se nije skrivala ni onda kada je to značilo gubitak časti, položaja i života. Srpska pravoslavna crkva obeležava njegov spomen 7. maja, podsećajući vernike na čoveka koji je iz vojne službe zakoračio u duhovnu borbu bez povratka.
Sava je živeo u vreme rimskog cara Avrelijana, u doba kada je ispovedanje hrišćanstva nosilo teške posledice. Bio je vojvoda u Rimu, poreklom iz gotskog plemena, ali njegova snaga nije počivala samo na vojničkom autoritetu. Istovremeno je, daleko od očiju vlasti, obilazio hrišćane u tamnicama, donosio im pomoć i delio sa njima ono što je imao. Ta dela milosrđa bila su uvod u javno svedočenje koje će uslediti.
Njegvo žitije beleži da je Sava, zbog strogog života, posta i unutrašnje discipline, dobio dar da se suprotstavlja nečistim duhovima. Ipak, ključni trenutak njegovog života nije bio u čudima, već u odluci da otvoreno stane uz veru kojoj pripada. Kada je optužen kao hrišćanin, nije pokušao da se opravda niti da se sakrije. Naprotiv, pred carem je odbacio vojnički pojas, simbol svoje vlasti, i jasno ispovedio Hrista.
Usledila su mučenja kakva su bila uobičajena za to vreme: šibanje, struganje gvožđem i paljenje svećama. Ono što je zadivilo i uznemirilo posmatrače bila je njegova postojanost. Uprkos svemu, ostajao je živ i nepokolebljiv. Taj prizor nije prošao bez odjeka - sedamdeset njegovih saboraca, vojnika, videvši da Sava ne odustaje i da, kako su verovali, ima Božju pomoć, odlučili su da i sami prime hrišćansku veru. Zbog toga su odmah pogubljeni.
U tamnici, prema predanju, Savi se javio sam Hristos u svetlosti i ohrabrio ga da izdrži do kraja. Taj trenutak u crkvenom tumačenju vidi se kao potvrda da njegovo stradanje nije bilo uzaludno, već deo puta ka konačnom sjedinjenju sa Bogom.
Njegov zemaljski kraj došao je 272. godine, kada je osuđen na smrt utapanjem. Bačen je u duboku reku, gde je, kako se veruje, predao dušu Bogu kome je ostao veran do poslednjeg daha ovozemaljskog života.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Podvižnik iz palestinske pustinje koji je kroz post, molitvu i tišinu izgradio put koji i danas nadahnjuje vernike da preispitaju sopstvene izbore.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
Predanje o episkopu iz Kampanije otkriva mučeništvo pred rimskim sudom, oganj koji ga nije spalio i veru koja je nadživela stradanje i smrt.
Ovaj ugodnik Božji iz prvih vekova hrišćanstva ostavio je snažno svedočanstvo o hrabrosti: pomagao je zatvorenicima, javno ispovedio Hrista i nadživeo teška mučenja.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi u hramu Svetog Georgija poručio da se istinska pobeda ne meri moći, već vernošću Hristovom pozivu i zajednicom koja prevazilazi pravila ovog sveta.
Od antičkih predstava jahača do pravoslavne ikonografije, lik Svetog Georgija otkriva slojevito tumačenje borbe, vere i unutrašnje promene, koje i danas privlače pažnju vernika i umetnika.
Svetogorski duhovnik objasnio je da, kada se reči pretvore u teret, treba posegnuti za jednostavnost koja razbija strah i vraća mir u molitvu.
Sveti Georgije je poznat kao simbol hrabrosti, vere i nepokolebljivog ispovedanja Hrista.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 2. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Ovaj podvižnik i ugodnik Božji ostavio nam je putokaz kako se, bez buke i žurbe, stiže do unutrašnjeg mira i snage koja menja ljude.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 12. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Od antičkih predstava jahača do pravoslavne ikonografije, lik Svetog Georgija otkriva slojevito tumačenje borbe, vere i unutrašnje promene, koje i danas privlače pažnju vernika i umetnika.
Sveti Georgije je poznat kao simbol hrabrosti, vere i nepokolebljivog ispovedanja Hrista.
Smisao i značaj ovog praznika, dana koji povezuje Vaskrsenje i dolazak Svetog Duha, objašnjava teolog Branislav Ilić.
Suočen sa Dioklecijanom i smrtnim kaznama, Sveti velikomučenik Georgije je izabrao put koji ga je pretvorio u jednu od najmoćnijih figura hrišćanske tradicije.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Suočen sa Dioklecijanom i smrtnim kaznama, Sveti velikomučenik Georgije je izabrao put koji ga je pretvorio u jednu od najmoćnijih figura hrišćanske tradicije.
Iskustva vernika i tvrdnje o neobičnim pojavama koje godinama izazivaju pažnju i polemike.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
