Poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi u hramu Svetog Georgija poručio da se istinska pobeda ne meri moći, već vernošću Hristovom pozivu i zajednicom koja prevazilazi pravila ovog sveta.
U hramu posvećenom Svetom Georgiju na Čukarici sabrali su se vernici, noseći sa sobom i lične radosti i tihe brige, dok je svetu liturgiju služio patrijarh srpski Porfirije, upućujući reči koje su odzvanjale dublje od zidova velelepnog zdanja.
U besedi, patrijarh Porfirije usmerio je pažnju vernika ka ličnosti Svetog Georgija, ne kao istorijskoj figuri, već kao živom svedoku vere:
- Mi slavimo Svetog Georgija koji je živ u radosti Gospodnjoj, živ u zajednici sa Hristom. On je naša mera i merilo, iako utemeljen na veri delovalo je da je trenutni gubitnik, a nije nam primer za ugled car Dioklecijan i svi njemu podobni.
U tim rečima otvorena je jasna linija razgraničenja između onoga što izgleda kao pobeda u očima ljudi i onoga što ima večnu vrednost. Patrijarh je podsetio da istorija često pamti moćne, ali da Crkva pamti verne. U tom svetlu, figura Dioklecijana postaje simbol prolazne sile, dok Sveti Georgije ostaje trajno merilo vere.
Središnji deo besede bio je posvećen sudaru dva poretka, onog koji oblikuje čovek i onog koji dolazi od Hrista. Patrijarh nije ublažavao ton:
- Znajmo, dakle, da zakon Hristov nadilazi svaki zakon, da pravila Njegova nadilaze svaka pravila koja može da postavi bilo koji čovek, pa i najsavršeniji, i znajmo da zakon Hristov i pravila života koja je On uspostavio nisu mila zakonima i pravilima koje postavljaju ljudi, nisu mila pravilima i zakonima života i da često dolaze u frontalni sukob sa tim zakonima.
Ove reči nisu bile upućene kao apstraktna teološka misao, već kao poziv na preispitivanje ličnog izbora: kome pripadamo i po kom zakonu živimo. U završnici, patrijarh Porfirije dodatno je zaoštrio poruku:
- Zakon Hristov, krst i vera smetaju onima koji uspostavljaju zakone ovog sveta, jer se oni uspostavljaju da bi pojedinci i grupe ljudi postigli svoje interese i svoje ciljeve, često ciljeve koji narušavaju ciljeve zbog kojih je svako od nas stvoren, to jest narušavaju cilj – jedan, jedinstveni i jedini cilj – a to je naše spasenje, što nije ništa drugo nego zajednica sa Bogom i zajednica među braćom, a to nije ništa drugo nego Crkva.
Liturgijsko sabranje na Čukarici time je dobilo širi smisao – ne samo kao obeležavanje praznika, već kao podsećanje na temeljnu napetost između vere i sveta, između prolaznog uspeha i trajnog smisla.
Uz patrijarha su sasluživali brojni sveštenoslužitelji, dok je hramovna slava bila i prilika da se iskaže zahvalnost dobrotvorima koji su svojim prilozima pomogli očuvanje i unapređenje ovog svetog mesta. Ipak, ono što je ostalo najupečatljivije nisu bila imena ni zasluge, već reči koje su, poput zvona tog jutra, nastavile da odzvanjaju i nakon što se narod razišao.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
Episkop je poručio da se istina ne nalazi u spoljašnjim učenjima, već u živom odnosu sa Bogom.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Govoreći o porodici, posebno je naglašavao da hrišćanski dom ne treba da bude samo mesto u kojem se živi, već prostor u kojem se osećaju mir, tišina, toplina i međusobno poštovanje.
Kroz poređenje sa ogledalom Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva duboku poruku o ljudskoj oholosti i pokazuje zašto onaj ko želi da ponizi svetinju na kraju razotkriva samoga sebe.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Pantelejmona po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Matija. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Terezije Benedikte od Krsta, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Italijanski dizajner kreirao je liturgijske odežde za Benedikta XVI, Franju i Lava XIV, dok njegove izjave o prihvatanju različitih ljudi sada izazivaju oštre reakcije u katoličkim krugovima.
Svetogorski starac podseća da Hristos ni čoveka koji je sagrešio ne prestaje da poziva na pokajanje, borbu i povratak Njemu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Atinogena, patrijarh srpski Porfirije poručio je da je snaga onih koji su se borili pre vek i po proisticala iz vere i spremnosti na žrtvu.
Tokom posete Podgorici i Nikšiću, patrijarh srpski istakao je da Sveta Liturgija prevazilazi sve podele među ljudima.
Na praznik svetog arhangela Gavrila, patrijarh srpski služio je liturgiju u drevnoj svetinji i podsetio da hrišćanski život počiva na poverenju u Božju volju, smirenju i spremnosti da se čuje glas Crkve.
Na liturgiji u hramu na Petlovom brdu poglavar SPC govorio je o snazi smirenja, pobedi nad egoizmom, istinskom pokajanju i tome zašto tek život sa Hristom svakom čoveku donosi radost, smisao i unutrašnji mir.
U Beogradu se okupilo više od 400 učesnika kampa „Srbija te zove“, a susret sa poglavarom SPC protekao je uz razgovor o poreklu, Svetom Savi, ljubavi prema bližnjem i veri.
Planirana solarna elektrana u okolini manastirskog kompleksa izazvala je zabrinutost zbog mogućeg narušavanja prirodnog ambijenta i duhovnog značaja prostora koji vekovima privlači hodočasnike.
Mitropolit crnogorsko-primorski osveštao je zvono za obnovljeni hram Svetog Georgija u Gorovićima, poručivši da ono okuplja narod na molitvu i donosi duhovni mir.
Praznik Svetih prebilovačkih i ostalih hercegovačkih mučenika okupio je Crkvu i narod u selu koje je prošlo kroz najteža iskušenja 1941. godine, ali je iz pepela ponovo vaskrslo kao simbol vere, nade i nepokolebljivog pamćenja.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Meso, krompir, pirinač i povrće složeni u zemljanu posudu, pa zapečeni u rerni, stvaraju obrok koji vraća miris nekadašnjih porodičnih ručkova.
Paroh budvanski upozorava da, umesto na „kazne“ i zabrane, pažnju treba usmeriti na podvig svetiteljke koja je, uprkos stradanjima, nepokolebivo ispovedala Hrista i svojom verom mnoge privela hrišćanstvu.
U Beogradu se okupilo više od 400 učesnika kampa „Srbija te zove“, a susret sa poglavarom SPC protekao je uz razgovor o poreklu, Svetom Savi, ljubavi prema bližnjem i veri.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
