Poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi u hramu Svetog Georgija poručio da se istinska pobeda ne meri moći, već vernošću Hristovom pozivu i zajednicom koja prevazilazi pravila ovog sveta.
U hramu posvećenom Svetom Georgiju na Čukarici sabrali su se vernici, noseći sa sobom i lične radosti i tihe brige, dok je svetu liturgiju služio patrijarh srpski Porfirije, upućujući reči koje su odzvanjale dublje od zidova velelepnog zdanja.
U besedi, patrijarh Porfirije usmerio je pažnju vernika ka ličnosti Svetog Georgija, ne kao istorijskoj figuri, već kao živom svedoku vere:
- Mi slavimo Svetog Georgija koji je živ u radosti Gospodnjoj, živ u zajednici sa Hristom. On je naša mera i merilo, iako utemeljen na veri delovalo je da je trenutni gubitnik, a nije nam primer za ugled car Dioklecijan i svi njemu podobni.
U tim rečima otvorena je jasna linija razgraničenja između onoga što izgleda kao pobeda u očima ljudi i onoga što ima večnu vrednost. Patrijarh je podsetio da istorija često pamti moćne, ali da Crkva pamti verne. U tom svetlu, figura Dioklecijana postaje simbol prolazne sile, dok Sveti Georgije ostaje trajno merilo vere.
Središnji deo besede bio je posvećen sudaru dva poretka, onog koji oblikuje čovek i onog koji dolazi od Hrista. Patrijarh nije ublažavao ton:
- Znajmo, dakle, da zakon Hristov nadilazi svaki zakon, da pravila Njegova nadilaze svaka pravila koja može da postavi bilo koji čovek, pa i najsavršeniji, i znajmo da zakon Hristov i pravila života koja je On uspostavio nisu mila zakonima i pravilima koje postavljaju ljudi, nisu mila pravilima i zakonima života i da često dolaze u frontalni sukob sa tim zakonima.
Ove reči nisu bile upućene kao apstraktna teološka misao, već kao poziv na preispitivanje ličnog izbora: kome pripadamo i po kom zakonu živimo. U završnici, patrijarh Porfirije dodatno je zaoštrio poruku:
- Zakon Hristov, krst i vera smetaju onima koji uspostavljaju zakone ovog sveta, jer se oni uspostavljaju da bi pojedinci i grupe ljudi postigli svoje interese i svoje ciljeve, često ciljeve koji narušavaju ciljeve zbog kojih je svako od nas stvoren, to jest narušavaju cilj – jedan, jedinstveni i jedini cilj – a to je naše spasenje, što nije ništa drugo nego zajednica sa Bogom i zajednica među braćom, a to nije ništa drugo nego Crkva.
Liturgijsko sabranje na Čukarici time je dobilo širi smisao – ne samo kao obeležavanje praznika, već kao podsećanje na temeljnu napetost između vere i sveta, između prolaznog uspeha i trajnog smisla.
Uz patrijarha su sasluživali brojni sveštenoslužitelji, dok je hramovna slava bila i prilika da se iskaže zahvalnost dobrotvorima koji su svojim prilozima pomogli očuvanje i unapređenje ovog svetog mesta. Ipak, ono što je ostalo najupečatljivije nisu bila imena ni zasluge, već reči koje su, poput zvona tog jutra, nastavile da odzvanjaju i nakon što se narod razišao.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
Episkop je poručio da se istina ne nalazi u spoljašnjim učenjima, već u živom odnosu sa Bogom.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi u hramu Svetog Georgija poručio da se istinska pobeda ne meri moći, već vernošću Hristovom pozivu i zajednicom koja prevazilazi pravila ovog sveta.
Od antičkih predstava jahača do pravoslavne ikonografije, lik Svetog Georgija otkriva slojevito tumačenje borbe, vere i unutrašnje promene, koje i danas privlače pažnju vernika i umetnika.
Svetogorski duhovnik objasnio je da, kada se reči pretvore u teret, treba posegnuti za jednostavnost koja razbija strah i vraća mir u molitvu.
Sveti Georgije je poznat kao simbol hrabrosti, vere i nepokolebljivog ispovedanja Hrista.
Jednostavna riba iz atonskih kuhinja otkriva kako se od nekoliko osnovnih namirnica pravi jelo koje spaja post, tradiciju i miris Mediterana
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Kroz učenja Svetog Grigorija Palame i primere iz Jevanđelja poglavar SPC je u besedi podsetio vernike koliko molitva, poniznost i istinska vera oblikuju naš život i zajednicu, dok je mladog službenika Sinoda rukopoložio u čin đakona.
Vernici svih generacija osjetili su snagu molitve i zajedništva, podsećajući se da jedini pravi kompas kroz život vodi kroz Hrista, ljubav i nesebično služenje bližnjima.
Tumačeći priču o bogatašu i Lazaru, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao da Gospod nije socijalni reformator, već Bog ljubavi koji svakom daje ono što mu je potrebno za spasenje.
Na prazničnoj liturgiji u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike da svoj život utemelje na Hristu i u molitvi pronađu snagu i mir.
Od promocija i predavanja do liturgije i svečane litije, višednevni program donosi bogat sadržaj i centralne događaje koji svake godine okupljaju veliki broj posetilaca.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Izmene u rasporedu bogosluženja u Manastiru Ribnica nakon hirurške intervencije jeromonaha Arsenija biće privremene.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Suočen sa Dioklecijanom i smrtnim kaznama, Sveti velikomučenik Georgije je izabrao put koji ga je pretvorio u jednu od najmoćnijih figura hrišćanske tradicije.
Iskustva vernika i tvrdnje o neobičnim pojavama koje godinama izazivaju pažnju i polemike.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
