Episkop je poručio da se istina ne nalazi u spoljašnjim učenjima, već u živom odnosu sa Bogom.
Administrator Eparhije zagrebačko-ljubljanske, vladika Kirilo, na Tominu nedelju služio je svetu liturgiju u hramu Svete Trojice u Novoj Gorici. Sasluživali su jerej Dejan Mandić, paroh koparski, jerej Miroslav Ćirković, paroh novogorički, i đakon Aleksandar Miljanović.
U besedi posle čitanja Jevanđelja, episkop Kirilo je naglasio da Bog nije udaljeni Tvorac, već Onaj koji je stalno prisutan i delatan. Pozvao je vernike da istinu ne traže u promenljivim i nepouzdanim učenjima, već u ličnom odnosu sa Bogom.
Govoreći o prazniku, osvrnuo se na primer apostola Tome, ističući da je njegovo uverenje u Vaskrsenje proisteklo iz ličnog iskustva, a ne samo iz svedočenja drugih. Podsetio je na reči: „Ono što videsmo, što čusmo, što ruke naše opipaše o Reči života – to vam javljamo“, naglašavajući da je takav pristup potvrdio istinu Vaskrsenja.
U nastavku besede, episkop je ukazao da je Vaskrsenje temelj hrišćanske vere, pozivajući se na apostola Pavla i njegove reči da je vera uzaludna ako Hristos nije vaskrsao. Istakao je da je pobeda nad smrću suština jevanđeljske poruke.
Govoreći o čoveku, naveo je da je stvoren kao bogoliko biće i pozvan na zajednicu sa Bogom. Naglasio je:
- Istina se ne dostiže samo razumom, već i duhovnim iskustvom koje se razvija kroz molitvu, Sveto pismo i crkveno predanje.
Vladika je potom ukazao na slobodu čoveka da prihvati ili odbaci spasenje, kao i na značaj svetih tajni i života po zapovestima.
Na kraju liturgije obratio se i nadležni paroh, jerej Miroslav Ćirković, zahvalivši episkopu na poseti. Tom prilikom pročitan je akt o imenovanju crkvenoopštinskih odbornika, koji su zatim položili zakletvu.
Paroh je istakao da pred novim odbornicima stoji zadatak da učestvuju u rešavanju pitanja trajnog bogoslužbenog prostora i izgradnje hrama, kao i u jačanju crkvenog života vernika u Novoj Gorici i okolini.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
Zajednička liturgija služena je na dva jezika, a posle bogosluženja u porti je usledio jedinstven kulturno-umetnički program.
U 13.30 časova započeto je čitanje Kanona Majci Božjoj, čime je u prestonici otpočeo svečani ispraćaj svetinje, dok su hiljade vernika stajale u tišini, sa ikonama i svećama.
Sveta osećanja majke i njen sveti život posvećuju bebu od samog trenutka njegovog začeća, govorio je starac Porfirije.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Dolazak Pojasa Presvete Bogorodice predstavljao je jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Trenutak kada se liturgijski završava period posvećen Silasku Svetog Duha nosi poruku da ono što je započeto na Duhove ne prestaje, već se nastavlja u životu Crkve i svakog vernika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički podsetio je vernike da telo ne pomaže ništa, ističući snagu posta, molitve i svetih Tajni u borbi protiv zla i pripremi duše za najradosniji hrišćanski praznik.
Na liturgiji u Hramu Svetog Save poglavar SPC poručio je da je sabranje pred Časnim pojasom snažno svedočenje žive vere.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
Mitropolit australijsko-novozelandski upozorava da se borba za ljudsko srce vodi svakodnevno, između pada i obnove, a Crkvu vidi kao mesto duhovne odluke i preobražaja života.
U 13.30 časova započeto je čitanje Kanona Majci Božjoj, čime je u prestonici otpočeo svečani ispraćaj svetinje, dok su hiljade vernika stajale u tišini, sa ikonama i svećama.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
U hrišćanskoj tradiciji golub predstavlja simbol mira, čistote i prisustva Svetoga duha.
Savići ističu da su umor i nervoza nestali, iako su čekali više od 5 sati.
U 13.30 časova započeto je čitanje Kanona Majci Božjoj, čime je u prestonici otpočeo svečani ispraćaj svetinje, dok su hiljade vernika stajale u tišini, sa ikonama i svećama.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Savići ističu da su umor i nervoza nestali, iako su čekali više od 5 sati.
Liturgija počinje u devet časova u Hramu Svetog Save, služi patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje igumana vatopedskog Jefrem, sveštenomonaštva i sveštenstva.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Savići ističu da su umor i nervoza nestali, iako su čekali više od 5 sati.
Jednostavan ručak, kuvan bez žurbe i luksuza, postaje simbol povratka starinskoj trpezi i ukusu koji je hranio generacije u danima posta i svakodnevice.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
