Zajednička liturgija služena je na dva jezika, a posle bogosluženja u porti je usledio jedinstven kulturno-umetnički program.
U novobeogradskom hram Svetog Simeona Mirotočivog, na Tominu nedelju, sabrao se veliki broj vernika na svetoj liturgiji koja je protekla u duhu naročite duhovne radosti i molitvenog jedinstva. Ovaj praznični dan obeležen je i dolaskom pedeset poklonika iz sestrinske Grčke pravoslavne crkve, čime je sabranje dobilo poseban značaj i širinu pravoslavnog zajedništva.
Svetu liturgiju služio je arhimandrit Spiridon iz solunske opštine Pilea, uz sasluženje bratstva hrama Svetog Simeona, koje su predvodili arhimandrit Danilo i protojerej-stavrofor Jovan Milanović. Zajedničko bogosluženje proteklo je u liturgijskom poretku i sabranosti, uz jasno izraženo jedinstvo u veri.
Foto: SPC
Posle liturgije, u porti hrama Svetog Simeona Mirotočivog na Novom Beogradu, usledio je kulturno-umetnički program
Hram je bio ispunjen vernim narodom, a molitve su se uznosile na srpskom i grčkom jeziku, što je još jednom posvedočilo bliskost i duhovnu povezanost pravoslavnih vernika dva naroda.
Tomina nedelja na Novom Beogradu
Posle čitanja jevanđeljskog začala, protojerej-stavrofor Jovan Milanović obratio se sabranim vernicima, podsetivši na značaj Tomine nedelje, koja se u crkvenom predanju naziva i Nedeljom obnovljenja. Naglasio je da se u danima posle Vaskrsa vera ne samo čuva, već se iznova učvršćuje kroz lično iskustvo i liturgijski život.
Govoreći o apostolima, istakao je da su oni, osnaženi radošću Vaskrsenja, postali neustrašivi svedoci Hristove pobede nad smrću. Njihova propoved, kako je rekao, nije bila zasnovana na ljudskoj rečitosti, već na istini koja daruje život večni. U tom smislu, život u Hristu predstavlja trajnu radost i neprekidan duhovni rast.
Sabranje koje se nastavlja izvan hrama
Na kraju liturgije, arhimandrit Danilo obratio se vernicima rečima blagodarnosti i duhovne pouke. Izrazio je zahvalnost gostima iz Grčke, naglašavajući da je njihovo prisustvo obogatilo evharistijsko sabranje i potvrdilo bratstvo u veri. Posebno je zahvalio arhimandritu Spiridonu, kao i protojereju-stavroforu Jovanu Milanoviću.
U završnoj poruci pozvao je vernike da iz hrama ponesu molitvu i da u svakodnevnom životu čuvaju živ odnos sa Bogom, podsećajući na reči apostola Tome: "Hristos moj i Bog moj".
Po završetku Liturgije, sabranje je nastavljeno u porti hrama, gde je priređen kulturno-umetnički program. Nastupili su članovi Kulturno-umetničkog društva „AD Novi Beograd“ i folklorna grupa crkve Svetog Ilije iz Pilee, čime je praznični dan dobio i svoj kulturno-umetnički i folklorni nastavak.
Ovo sabranje na Novom Beogradu još jednom je pokazalo da se jedinstvo u pravoslavnoj veri ne izražava deklarativno, već se živi kroz zajedničku molitvu, liturgiju i bratski susret vernih.
Na liturgiji u hramu Svetog Dimitrija poglavar SPC govorio o slabosti čoveka, snazi poverenja i putu koji ostaje otvoren za svakoga, dok je rukopoloženje novog đakona dalo događaju posebnu težinu i simboliku novog početka.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.
Oproštaj od poštovanog monaha biće upriličen 21. aprila u Petrovaradinu, gde će biti služene zaupokojena Liturgija i opelo, dok će njegovo telo biti položeno u manastiru Grgeteg, uz prisustvo vernika, sveštenstva i monaštva.
Protojerej-stavrofor Žarko Uskoković podizao je svetinje i u godinama rata čuvao narod i nadu, ostajući na svom mestu onda kada je bilo najteže i najneizvesnije.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dragocena relikvija iz Muzeja Srpske pravoslavne crkve stigla je u hram Svetog Simeona Mirotočivog; vernici će moći da prisustvuju svakodnevnim liturgijama i molitvama za bolesne do 3. septembra.
Oproštaj od poštovanog monaha biće upriličen 21. aprila u Petrovaradinu, gde će biti služene zaupokojena Liturgija i opelo, dok će njegovo telo biti položeno u manastiru Grgeteg, uz prisustvo vernika, sveštenstva i monaštva.
Protojerej-stavrofor Žarko Uskoković podizao je svetinje i u godinama rata čuvao narod i nadu, ostajući na svom mestu onda kada je bilo najteže i najneizvesnije.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je na mestu stradanja jasenovačkih mučenika da reč pripada molitvi, a konačna pobeda životu i Hristu vaskrslom.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Zašto se na groblje nosi vaskršnje jaje, šta znači „Hristos vaskrse“ među humkama i zbog čega ovaj dan nije običan pomen - objašnjava jerej Borislav Petrić
Kopriva, pirinač i jaja pretvaraju se u skroman, ali snažan obrok za dane bez strogog posta – jelo koje neguje telo i vraća meru u svakodnevnoj ishrani.
