U parohiji Svetog Jovana Bogoslova na Long Ajlendu, preobraćenici, među kojima je i jedno dete, ušli su u katekumenski put, dok protojerej Džonatan Ivanov poručuje da interesovanje za pravoslavlje u zajednici raste.
U parohiji Svetog Jovana Bogoslova u Širliju, na Long Ajlendu, u saveznoj državi Njujork, proteklog vikenda zabeležen je događaj koji u pravoslavnom životu ne privlači pažnju bukom, nego svojom tišinom i težinom odluke. Osam ljudi, među njima i jedno dete, započelo je put katekumena, ulazak u period učenja i pripreme za prelazak u pravoslavlje i prijem u Pravoslavnu Crkvu.
Ova parohija pripada Pravoslavnoj crkvi u Americi (OCA) i već godinama okuplja vernike različitog porekla i životnog iskustva. U njoj se pravoslavna tradicija prenosi na engleskom jeziku, ali uz očuvanje liturgijskog i duhovnog kontinuiteta koji dolazi iz drevne crkvene prakse. Na njenom čelu je protojerej Džonatan Ivanov, sveštenik koji vodi zajednicu kroz njen redovni liturgijski i pastirski život.
O samom događaju oglasio se i otac Džonatan na društvenoj mreži Fejsbuk, opisujući atmosferu u kojoj su novi katekumeni primljeni u crkveni život:
- Divan dan, sa gotovo stotinu prisutnih koji su dočekali osam katekumena u Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu. Mnogi gosti su nam potom prilazili i raspitivali se o veri i o tome kako neko postaje katekumeni. Bilo je intenzivno, uzbudljivo, iscrpljujuće i božanski slavno. Bogu hvala - napisao je otac Džonatan na Fejsbuku.
Ulazak u katehumenat u pravoslavlju nije formalnost niti administrativni čin. To je početak procesa u kojem čovek postepeno ulazi u ritam crkvenog života, kroz molitvu, pouku i prisustvo bogosluženjima. U tom periodu se ne menja samo znanje o veri, već i način na koji se vera počinje živeti u svakodnevici.
Na putu katekumena, svaka osoba predstavlja zaseban put, sa svojim pitanjima, razlozima i unutrašnjim prelomima koji prethode odluci da se pristupi Crkvi. Zato se u pravoslavnim zajednicama ovakvi trenuci ne posmatraju kao događaji koji se mere brojkama, nego kao lične priče koje ulaze u zajednički crkveni život.
Protojerej Džonatan Ivanov u svojim obraćanjima često naglašava da parohija ne postoji samo kao mesto okupljanja, nego kao prostor u kojem se ljudi postepeno uče životu Crkve. U tom smislu, prijem katekumena nije izdvojen čin, već nastavak svakodnevnog crkvenog ritma koji se odvija kroz liturgiju, zajedničku molitvu i pastoralni rad.
U takvom okruženju dolazak novih katekumena se ne doživljava kao izuzetak, već kao deo prirodnog toka života parohije. Ljudi dolaze različitim putevima, ali ih zajednica prima u isti okvir duhovnog učenja i iskustva, bez naglih rezova i bez spoljašnje buke.
U Širliju se taj proces sada nastavlja. Tiho i postepeno, onako kako pravoslavna tradicija i poznaje ulazak u Crkvu: kroz vreme, kroz učenje i kroz odluku koja se ne donosi odjednom, nego sazreva u susretu sa liturgijskim životom.
U hramovima širom SAD, uz vaskršnje liturgije, stotine katekumena primile su krštenje i prvi put pristupile pričešću, dok je episkop Čikaga i Srednjeg Zapada poručio da pravi put tek počinje i da se vera potvrđuje životom.
Fotografije slavnog MMA borca na kojima se vidi u molitvi i tokom kropljenja svetom vodom pokrenule su lavinu reakcija.
Jeromonah Serafim Rouz napustio je filozofska lutanja, osnovao manastir u Platini i svojim knjigama oblikovao generacije vernika širom sveta.
Posle dugog unutrašnjeg traganja i odluke koja je preokrenula njegov život, zamonašio se u Grčkoj i u manastirskom kompleksu Meteori primio čin đakona tokom svečane Liturgije, koja je privukla pažnju vernika i crkvene javnosti.
Prizori iz Hrama Svetog Save pokazuju retku sliku jedinstva pravoslavnog sveta, u kojem se hodočašće i liturgijski život stapaju u isto iskustvo pred jednom od najpoštovanijih svetinja.
Jednostavan ručak, kuvan bez žurbe i bez luksuza, postaje simbol povratka starinskoj trpezi i ukusu koji je hranio generacije u danima posta i svakodnevice.
Dok hiljade ljudi i dalje čekaju u redovima ispred Hrama Svetog Save, poklonicima se nakon blagoslova Pojasom Presvete Bogorodice uručuju ikonice sa molitvom na poleđini, dok najmlađi dobijaju molitvenike.
Duhovni život nije takmičenje u bezgrešnosti, nego istrajavanje u veri, molitvi i nadi.
Molitveni tekst u kome se kroz prizivanje milosti, oproštaja i blagodatnog delovanja Duha Svetoga otkriva slojevita pobožnost vernih i njihovo obraćanje Majci Hristovoj kao posrednici i utehi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Suočeni s gubitkom tradicionalnih vrednosti, konfuzijom rodnih identiteta i liberalizacijom protestantskih zajednica, sve veći broj Amerikanaca, naročito muškaraca, spas i red pronalazi u starim liturgijama, tišini, asketizmu i strukturi pravoslavne vere.
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Sveštenik iz Krefelda svedoči o mladima koji napuštaju duhovnu neizvesnost i prihvataju veru sa jasnim pravilima, liturgijskim životom i nepromenjenim učenjem koje im donosi sigurnost i smisao.
Duhovni život nije takmičenje u bezgrešnosti, nego istrajavanje u veri, molitvi i nadi.
Molitveni tekst u kome se kroz prizivanje milosti, oproštaja i blagodatnog delovanja Duha Svetoga otkriva slojevita pobožnost vernih i njihovo obraćanje Majci Hristovoj kao posrednici i utehi.
Sveštenik kaže da će u njihovim srcima ostati upamćena po rečima koje je stalno ponavljala: @Volite se i slažite se!" i "Ništa lepše od lepoga braka!"
Akatist je jedan od prepoznatljivih oblika bogoslužbene i lične molitve u pravoslavnoj tradiciji.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija i uz saglasnost igumana manastira Vatoped, uveden je poseban način prilaska svetinji kako bi svi poklonici mogli da prime blagoslov bez dugog zadržavanja u redovima.
U besedi za petak prve nedelje po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gorčina, gnev, ljutnja, pakoš i nepraštanje nisu samo slabosti, već prepreke koje čoveka udaljavaju od blagodati i unutrašnje radosti.
Akatist je jedan od prepoznatljivih oblika bogoslužbene i lične molitve u pravoslavnoj tradiciji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
