Fotografije slavnog MMA borca na kojima se vidi u molitvi i tokom kropljenja svetom vodom pokrenule su lavinu reakcija.
Objave koje je Konor Mekgregor, jedan od najpoznatijih MMA boraca današnjice, podelio na svom Instagram nalogu izazvale su ogromnu pažnju javnosti i otvorile niz pitanja o njegovom duhovnom putu. Slavni Irac objavio je fotografije na kojima se vidi kako se krsti pored ikone Bogorodice Kazanske, kao i trenutke tokom bogosluženja, uključujući i celivanje krsta koji mu ruski sveštenik pruža tokom kropljenja svetom vodom.
Na jednoj od fotografija zabeležen je i trenutak u kojem sveštenik blagosilja njegovu teretanu, što je posebno privuklo pažnju njegovih pratilaca, ali i sportskih i medijskih krugova širom sveta.
Objave su ubrzo izazvale talas reakcija. Hiljade komentara preplavilo je njegov profil, a među onima koji su reagovali našli su se i bivši i sadašnji UFC borci, poput Hozea Alda i Lijane Džohu, kao i brojni muzičari, glumci i verni pratioci „Notorijusa“, kako ga često nazivaju. Veći deo komentara bio je podržavajući, uz poruke koje su se pozivale na Sveto pismo i pitanja da li je Mekgregor sada postao pravoslavni vernik.
Mnogi su u svojim porukama isticali da „borac ide pravim putem“, koristeći izraz koji se u komentarima sve češće vezuje za pravoslavnu duhovnost, naglašavajući ideju unutrašnje promene i duhovnog preumljenja.
Posebnu pažnju izazvalo je i to što su ruski mediji opširno preneli njegove objave, podsećajući na ranije izjave irskog borca o Rusiji i ruskom narodu. Kako navode, Mekgregor je još 2016. godine govorio o Rusima kao o „nefleksibilnoj vrsti ljudi koja se ne povija pred problemima“, dok je 2019. godine isticao poštovanje prema „fenomenalnoj, iskrenoj i vrednoj naciji koja se bori“. Nakon pobede nad Donaldom Seroneom 2020. godine, ponovo je javno govorio o svom divljenju Rusiji i njenim ljudima.
Upravo se ti raniji citati danas u medijima povezuju sa njegovim novijim duhovnim interesovanjima, iako Mekgregor nije dao zvaničnu izjavu o prelasku u pravoslavlje, već je sve ostalo na nivou objava i simboličkih gestova.
Najviše pažnje, ipak, privukla je njegova poruka uz objavljene fotografije. Mekgregor je napisao da ga „srce i duša bole bolom koji ne može da opiše rečima“, ali da poznaje Onoga koji je sve stvorio i jedini može da donese obnovu. Dodao je da „isceljenje pripada Bogu“, uz citat iz Jevanđelja po Jovanu (14, 6), u kojem se govori o Hristu kao putu, istini i životu.
U pravoslavnoj tradiciji ovakve reči i simbolični gestovi često se tumače kao nagoveštaj ličnog duhovnog preobražaja, ali Crkva uvek naglašava da je vera pre svega unutrašnji i dugotrajan proces, a ne trenutni čin ili javni nastup.
Da li je Konor Mekgregor zaista zakoračio u pravoslavlje ili je reč o ličnom duhovnom traženju koje tek dobija svoj oblik, ostaje otvoreno pitanje. Ono što je izvesno jeste da su njegove objave otvorile prostor za široku raspravu o veri, sportu i javnim ličnostima koje se sve češće okreću duhovnim temama.
Krštenje deteta je prva Sveta tajna u pravoslavnoj crkvi, koja simbolizuje duhovno rođenje, ulazak u crkvenu zajednicu i početak života u Hristu.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
U manastiru Draganac u Kosovskom Pomoravlju, dvojica pripadnika američkog KFOR-a iz baze Bondsteel primila su svetu tajnu krštenja u bogosluženju koje je služeno na engleskom jeziku.
Od Hertfordšira do Londona, niz bogosluženja i katehetskih susreta doveo je stotine ljudi različitog porekla do iste odluke - da postanu deo pravoslavne zajednice kroz krštenje i prvo učešće u liturgiji.
Kada se Justinijan upokojio, nasledio ga je Justin, koji je vratio Evtihija opet na presto patrijaraški, na kome je ovaj svetitelj ostao do smrti
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Tominu nedelju po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Lava IX, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Fotografije slavnog MMA borca na kojima se vidi u molitvi i tokom kropljenja svetom vodom pokrenule su lavinu reakcija.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
U hramovima širom SAD, uz vaskršnje liturgije, stotine katekumena primile su krštenje i prvi put pristupile pričešću, dok je episkop Čikaga i Srednjeg Zapada poručio da pravi put tek počinje i da se vera potvrđuje životom.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
Džejms Robinson, poznatiji kao JRo, opisuje kako su ga pojanje, tamjan i ikone pokrenuli da počne da proučava pravoslavlje, krsti se i postepeno menja čak i tekstove svojih pesama.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
Dok ga kritičari optužuju za preveliki uticaj i "moć iz senke", pristalice ističu njegovu ulogu u očuvanju crkvenog jedinstva i stabilnosti, a autorski tekst Spasoja Tomića, koji prenosimo u celosti, dodatno osvetljava ove podele i tumačenja.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
"Bojte se ljudi koji plaču za mrtvima, a ubijaju žive", citirao je otac Željko svoju baku, posle onoga što je doživeo ispred crkve.
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
