Ako je Bog postao čovek i ako je materija u Hristu postala sredstvo spasenja, onda poštovanje sveštenih predmeta nije povratak paganskoj magiji, već svedočanstvo vere u osvećenje tvari, kaže otac Aleksandar.
Pojasu Presvete Bogorodice, koji je od 20. maja izložen u Hram Svetog Save na Vračaru, do 2. juna poklonilo se više od pola miliona vernika, što je, kako ističu crkveni velikodostojnici, prevazišlo i njihova očekivanja.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
I 13. dan od dolaska ove svetinje u Beograd, ispred hrama i dalje se formiraju kilometarski redovi ljudi koji strpljivo čekaju priliku da joj se poklone.
Dok većina vernika ovaj događaj doživljava kao duboko duhovno iskustvo, pojedini kritičari u javnosti ga tumače kroz prizmu "fetišizma", a ljude koji su se poklonili svetinji ili još čekaju u redovima da to učine, nazivaju "primitivcima".
Međutim, sveštenik Aleksandar Milojkov, povodom ovakvih tvrdnji dela javnosti, ukazao je na jasnu razliku između poklonjenja (Časnom pojasu Presvete Bogorodice) i "fetišizma" i "primitivnog magijskog verovanja".
Ono što je otac Aleksandar napisao, prenosimo u celosti.
- Povodom tvrdnji da poklonjenje pravoslavnih vernika Časnom pojasu Presvete Bogorodice predstavlja "fetišizam" ili "primitivno magijsko verovanje", potrebno je ukazati na jednu važnu razliku. Fetišizam podrazumeva verovanje da predmet sam po sebi poseduje natprirodnu moć. Pravoslavno poštovanje svetinja počiva na nečem sasvim drugom. Hrišćanin ne poštuje materiju kao božanstvo, niti veruje da neki predmet automatski proizvodi čudo. Poklonjenje je usmereno ka Bogu i ličnosti svetitelja, dok je svetinja znak živog odnosa sa njim i svedočanstvo Božijeg dejstva u njegovom životu - počeo je otac Aleksandar pa nastavio:
- Upravo zato pravoslavni hrišćani poštuju mošti svetih, ikone i druge svetinje. Ne zato što u njima vide magijske predmete, već zato što veruju da je blagodat Božija delovala kroz konkretne ličnosti i da je osvetila ne samo dušu nego i telo, pa čak i predmete koji su sa njima bili povezani.
- U temelju ovakvog razumevanja nalazi se sama srž hrišćanske vere, Ovaploćenje Sina Božijeg. Ako je Bog postao čovek i ako je materija u Hristu postala sredstvo spasenja, onda poštovanje sveštenih predmeta nije povratak paganskoj magiji, već svedočanstvo vere u osvećenje tvari. Upravo na tom temelju Sveti oci brane poštovanje ikona: čast ukazana ikoni ne zaustavlja se na materiji, nego uzlazi ka ličnosti koja je na njoj izobražena.
- Ovde se postavlja i jedno važno metodološko pitanje. Zadatak sociologije religije nije da religijske radnje unapred smešta u već pripremljene kategorije/definicije, već da najpre razume kako sami pripadnici određene verske zajednice shvataju smisao svojih postupaka. Definicije ne bi trebalo da prethode razumevanju, nego da iz njega proizlaze. Ako pravoslavni vernici svoje poklonjenje svetinjama ne razumeju kao obožavanje predmeta niti kao magijski čin, onda ozbiljna sociološka analiza mora najpre poći od tog samorazumevanja, pa tek onda ponuditi svoje tumačenje.
1. Kovčeg zaveta
Bog zapoveda da se napravi Kovčeg zaveta (Izl. 25). On nije bio idol, ali je predstavljao mesto Božijeg prisustva među Izrailjem. Narod se klanjao Bogu koji se javlja kroz Kovčeg, a ne samom predmetu.
2. Bakarna zmija
U Br. 21, 8–9 Bog zapoveda Mojsiju da načini bakarnu zmiju. Ko bi je pogledao sa verom, bio bi isceljen. Isceljenje nije dolazilo od metala kao takvog, nego od Boga koji je kroz taj vidljivi znak delovao.
3. Pozivanje Jeliseja i Ilijin ogrtač
Kada Bog poziva Jeliseja za proroka: "I otide Ilija odande i nađe Jeliseja sina Safatova... i baci svoj ogrtač na njega." (3. Car. 19, 19)
Ogrtač ovde nije magijski predmet. On je vidljivi znak Božijeg izbora i proročkog prizviva. Neposredno pred svoje vaznesenje, "uze Ilija svoj ogrtač, savi ga i udari njime po vodi, i ona se razdeli na obe strane." (4. Car. 2, 8 ). Nakon Ilijinog uznošenja na nebo, isti ogrtač ostaje Jeliseju: "Podiže ogrtač Ilijin koji beše spao s njega, vrati se i stade na obalu Jordana. I uze ogrtač Ilijin koji beše spao s njega, udari po vodi i reče: Gde je Gospod Bog Ilijin? I kad udari po vodi, ona se razdeli na obe strane, i pređe Jelisej." (4. Car. 2, 13–14)
Ovde je veoma važno da biblijski tekst ne predstavlja ogrtač kao neku vrstu amajlije. Naprotiv, Jelisej priziva Boga: "Gde je Gospod Bog Ilijin?“ Dejstvuje Bog, a ogrtač je znak Božije sile i kontinuiteta proročke službe.
4. Jelisejeve kosti
Kada je mrtvac dodirnuo kosti proroka Jeliseja, oživeo je (4. Car. 13, 21). Teško je zamisliti jasniji starozavetni primer da Bog može delovati kroz materijalne ostatke svetog čoveka.
1. Krvotočiva žena
Žena koja je bolovala dvanaest godina dotakla je kraj Hristove haljine i ozdravila (Mt. 9, 20–22; Mk. 5, 25–34). Nije tkanina sama po sebi isceljivala, ali je Bog delovao kroz taj dodir.
2. Senka apostola Petra
"Tako da su bolesnike iznosili na ulice... da bar senka Petrova oseni koga od njih" (Dap. 5, 15). Luka ne ismeva takvo ponašanje kao sujeverje, nego ga navodi kao svedočanstvo Božijeg dejstva.
3. Ubrusi i pojasevi apostola Pavla
"Tako da su ubruse za znoj od tela njegovog (apostola Pavla) ili pojaseve nosili na bolesnike i oni se isceljivahu od bolesti, i zli duhovi izlažahu iz njih". (Dap. 19, 12).
Otac Aleksandar dalje navodi da su ovo činjenice na kojima treba temeljiti i sociologiju relegije, onda kada ona kao nauka želi da govori o smislu hrišćanskih molitvenih gestova.
BONUS VIDEO
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna. Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina. Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva. Srpska pravoslavna crkva saopštila je koliko je vernika prošlo kroz Hram Svetog Save od 20. maja do danas, dok patrijarh Porfirije poručuje da je od brojki važnija vera koju narod pokazuje. Budi deo Religija.rs zajednice.
Facebook/Aleksandar Milojkov
Novi zavet
NEZAPAMĆENO INTERESOVANJE ZA TRAKAMA OSVEĆENIM NA POJASU PRESVETE BOGORODICE: Evo kako do ovog blagoslova ako ne uspete da ga uzmete u Hramu Svetog Save!
"VIDEĆETE DA ĆE SRBIJA POSLE POSETE POJASA PRESVETE BOGORODICE BITI DRUGAČIJA": Protojerej Đorđe Stojisavljević o sili svetinje sa Svete gore
UVREDE VERNICIMA KOJI ČEKAJU DA SE POKLONE ČASNOM POJASU PRESVETE BOGORODICE - NEPRIHVATLJIVE SU: Zaštitnik građana Zoran Pašalić uputio hitan apel
POZNAT TAČAN BROJ: Do večeras se 576.793 vernika poklonilo Pojasu Presvete Bogorodice u Hramu Svetog Save
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Grkinja Teano, koja živi u Nemačkoj, ispričala je kako je njena porodica prošla kroz najteže trenutke nakon rođenja ćerke Nektarije, kada su strah i neizvesnost zamenjeni verom, molitvom i nadom u Božju pomoć.
U razgovoru za grčku Pemptousa TV, mitropolit bački Irinej govorio je o velikom odzivu vernika u Beogradu, posledicama komunističkog nasleđa i misiji Crkve u duhovnoj obnovi čoveka.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Pomagao je siromašnima i udovicama, a svojim svedočenjem Hrista priveo je veri i one koji su se ranije bavili čarobnjaštvom.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Patrijarh Porfirije i iguman Jefrem saopštili su radosnu vest tokom razgovora koji su hiljade vernika pratile uživo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News