KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU POKLONJENJA SVETINJI I FETIŠIZMA? Sveštenik Aleksandar objasnio zašto u celivanju Pojasa Bogorodice nema ni traga od primitivizma

Pojasu Presvete Bogorodice, koji je od 20. maja izložen u Hram Svetog Save na Vračaru, do 2. juna poklonilo se više od pola miliona vernika, što je, kako ističu crkveni velikodostojnici, prevazišlo i njihova očekivanja.

 

I 13. dan od dolaska ove svetinje u Beograd, ispred hrama i dalje se formiraju kilometarski redovi ljudi koji strpljivo čekaju priliku da joj se poklone.

Dok većina vernika ovaj događaj doživljava kao duboko duhovno iskustvo, pojedini kritičari u javnosti ga tumače kroz prizmu "fetišizma", a ljude koji su se poklonili svetinji ili još čekaju u redovima da to učine, nazivaju "primitivcima".

Međutim, sveštenik Aleksandar Milojkov, povodom ovakvih tvrdnji dela javnosti,  ukazao je na jasnu razliku između poklonjenja (Časnom pojasu Presvete Bogorodice) i "fetišizma" i  "primitivnog magijskog verovanja".

Ono što je otac Aleksandar napisao, prenosimo u celosti.

ST/Dragan Kadić

 

- Povodom tvrdnji da poklonjenje pravoslavnih vernika Časnom pojasu Presvete Bogorodice predstavlja "fetišizam" ili "primitivno magijsko verovanje", potrebno je ukazati na jednu važnu razliku. Fetišizam podrazumeva verovanje da predmet sam po sebi poseduje natprirodnu moć. Pravoslavno poštovanje svetinja počiva na nečem sasvim drugom. Hrišćanin ne poštuje materiju kao božanstvo, niti veruje da neki predmet automatski proizvodi čudo. Poklonjenje je usmereno ka Bogu i ličnosti svetitelja, dok je svetinja znak živog odnosa sa njim i svedočanstvo Božijeg dejstva u njegovom životu - počeo je otac Aleksandar pa nastavio:

- Upravo zato pravoslavni hrišćani poštuju mošti svetih, ikone i druge svetinje. Ne zato što u njima vide magijske predmete, već zato što veruju da je blagodat Božija delovala kroz konkretne ličnosti i da je osvetila ne samo dušu nego i telo, pa čak i predmete koji su sa njima bili povezani.

Dragan Kadić

 

- U temelju ovakvog razumevanja nalazi se sama srž hrišćanske vere, Ovaploćenje Sina Božijeg. Ako je Bog postao čovek i ako je materija u Hristu postala sredstvo spasenja, onda poštovanje sveštenih predmeta nije povratak paganskoj magiji, već svedočanstvo vere u osvećenje tvari. Upravo na tom temelju Sveti oci brane poštovanje ikona: čast ukazana ikoni ne zaustavlja se na materiji, nego uzlazi ka ličnosti koja je na njoj izobražena.

- Ovde se postavlja i jedno važno metodološko pitanje. Zadatak sociologije religije nije da religijske radnje unapred smešta u već pripremljene kategorije/definicije, već da najpre razume kako sami pripadnici određene verske zajednice shvataju smisao svojih postupaka. Definicije ne bi trebalo da prethode razumevanju, nego da iz njega proizlaze. Ako pravoslavni vernici svoje poklonjenje svetinjama ne razumeju kao obožavanje predmeta niti kao magijski čin, onda ozbiljna sociološka analiza mora najpre poći od tog samorazumevanja, pa tek onda ponuditi svoje tumačenje.

Primeri iz Starog i Novog zaveta
 

1. Kovčeg zaveta

Bog zapoveda da se napravi Kovčeg zaveta (Izl. 25). On nije bio idol, ali je predstavljao mesto Božijeg prisustva među Izrailjem. Narod se klanjao Bogu koji se javlja kroz Kovčeg, a ne samom predmetu.

2. Bakarna zmija

U Br. 21, 8–9 Bog zapoveda Mojsiju da načini bakarnu zmiju. Ko bi je pogledao sa verom, bio bi isceljen. Isceljenje nije dolazilo od metala kao takvog, nego od Boga koji je kroz taj vidljivi znak delovao.

3. Pozivanje Jeliseja i Ilijin ogrtač

Facebook/Aleksandar Milojkov

 

Kada Bog poziva Jeliseja za proroka: "I otide Ilija odande i nađe Jeliseja sina Safatova... i baci svoj ogrtač na njega." (3. Car. 19, 19)

Ogrtač ovde nije magijski predmet. On je vidljivi znak Božijeg izbora i proročkog prizviva. Neposredno pred svoje vaznesenje, "uze Ilija svoj ogrtač, savi ga i udari njime po vodi, i ona se razdeli na obe strane." (4. Car. 2, 8 ). Nakon Ilijinog uznošenja na nebo, isti ogrtač ostaje Jeliseju: "Podiže ogrtač Ilijin koji beše spao s njega, vrati se i stade na obalu Jordana. I uze ogrtač Ilijin koji beše spao s njega, udari po vodi i reče: Gde je Gospod Bog Ilijin? I kad udari po vodi, ona se razdeli na obe strane, i pređe Jelisej." (4. Car. 2, 13–14)

Ovde je veoma važno da biblijski tekst ne predstavlja ogrtač kao neku vrstu amajlije. Naprotiv, Jelisej priziva Boga: "Gde je Gospod Bog Ilijin?“ Dejstvuje Bog, a ogrtač je znak Božije sile i kontinuiteta proročke službe.

4. Jelisejeve kosti

Kada je mrtvac dodirnuo kosti proroka Jeliseja, oživeo je (4. Car. 13, 21). Teško je zamisliti jasniji starozavetni primer da Bog može delovati kroz materijalne ostatke svetog čoveka.

Novi zavet

1. Krvotočiva žena

Žena koja je bolovala dvanaest godina dotakla je kraj Hristove haljine i ozdravila (Mt. 9, 20–22; Mk. 5, 25–34). Nije tkanina sama po sebi isceljivala, ali je Bog delovao kroz taj dodir.

2. Senka apostola Petra

"Tako da su bolesnike iznosili na ulice... da bar senka Petrova oseni koga od njih" (Dap. 5, 15). Luka ne ismeva takvo ponašanje kao sujeverje, nego ga navodi kao svedočanstvo Božijeg dejstva.

3. Ubrusi i pojasevi apostola Pavla

"Tako da su ubruse za znoj od tela njegovog (apostola Pavla) ili pojaseve nosili na bolesnike i oni se isceljivahu od bolesti, i zli duhovi izlažahu iz njih". (Dap. 19, 12).

Otac Aleksandar dalje navodi da su ovo činjenice na kojima treba temeljiti i sociologiju relegije, onda kada ona kao nauka želi da govori o smislu hrišćanskih molitvenih gestova.

BONUS VIDEO

 

 

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara