Sušene pečurke i nekoliko običnih namirnica, uz posebnu tehniku pripreme, daju jelu bogat ukus, a jedan detalj iz ruske manastirske kuhinje pravi najveću razliku.
Malo je recepata koji pokazuju koliko bogat ukus može da se dobije bez ijedne kapi ulja. Valamske manastirske šči od sušenih pečuraka upravo su takvo jelo: jednostavna ruska čorba u kojoj sušene šumske pečurke, kupus, krompir i korenasto povrće stvaraju duboku aromu, dok posebna tehnika pripreme, bez prženja i dinstanja, čuva prirodan ukus svake namirnice. Tajna je i u tečnosti u kojoj su pečurke odstajale, jer se ona vraća u čorbu i daje joj prepoznatljivu, intenzivnu aromu šume.
50–70 g sušenih pečuraka, najbolje vrganja
Sušene pečurke temeljno isperite, pa ih potopite u hladnu vodu, otprilike 500 ml od ukupne količine vode, i ostavite da stoje nekoliko sati, najbolje preko noći.
Ujutro izvadite omekšale pečurke i sačuvajte vodu u kojoj su se kvasile, a zatim tu tečnost pažljivo procedite kroz gazu ili sitnu cediljku kako bi se uklonio eventualni sitni pesak. Pečurke sitnije iseckajte.
U lonac sipajte ostatak čiste vode i sačuvanu tečnost od pečuraka, dodajte iseckane pečurke i stavite da proključa. Kada proključa, smanjite vatru i ostavite da se kuva oko 45 minuta do sat vremena.
U lonac dodajte krompir isečen na kockice. Mali monaški trik za gustinu: jedan krompir možete ostaviti u komadu, pa ga izvaditi, dobro izgnječiti viljuškom u pire i vratiti u čorbu. To daje prirodnu gustinu bez brašna i ulja. Istovremeno, ili nakon 10 minuta, dodajte tanko naseckan sveži kupus, sitno seckani crni luk, rendanu šargarepu i koren celera. Budući da je ovo jelo „na vodi“, povrće se ne dinsta na ulju, već se ubacuje u čorbu sirovo, čime jelo zadržava izuzetnu lakoću i izvorni ukus povrća.
TANJIR PUN UKUSA OD NEKOLIKO JEDNOSTAVNIH SASTOJAKA: Svetogorska tahinosupa koja okrepljuje i zasiti
Sve zajedno kuvajte na tihoj vatri oko 15 do 20 minuta, dok povrće potpuno ne omekša. Pred sam kraj kuvanja dodajte lovorov list, posolite po ukusu i ubacite nekoliko zrna crnog bibera.
Gotove šči sklonite sa vatre, poklopite i obavezno ostavite da odstoje barem 20–30 minuta pre serviranja. U ruskoj tradiciji smatra se da čorbe ovog tipa postaju još ukusnije kada malo „odstoje“ i kada se ukusi sjedine.
Prilikom serviranja posipaju se obilno sitno seckanim svežim biljem, peršunom i mirođijom. Jedu se uz parče čistog crnog manastirskog ili ražanog hleba.
BONUS VIDEO
Krompir, šargarepa i luk pretvaraju se u zasitan obrok, a jednostavan način pripreme posebno odgovara danima posta na vodi. Krompir, luk i brašno uz malo ulja pretvaraju se u izdašno jelo iz rerne, sa zapečenim ivicama i mekanom sredinom koja najbolje prija dok je još topla. Tanke jufke uvijaju se u krug i kuvaju preko krompira, a ovaj zasitni specijalitet može da se pripremi i za post na ulju. Loptice od kuvanog krompira, praziluka i brašna najpre se kuvaju, zatim uvaljaju u prezle i peršun, pa zapeku do zlatne korice, a uz domaći kuvani paradajz postaju jednostavan i zasitan obrok.
300–400 g svežeg kupusa, sitno naseckanog
3–4 krompira srednje veličine
1 veća glavica crnog luka
1 šargarepa
manji komad korena celera ili peršuna, po želji
malo praziluka, za aromu
po ukusu so
nekoliko listova lovora
nekoliko zrna crnog bibera
po želji svež peršun i mirođija
2-2,5 l vode
Gemini
Priprema
Posni recepti
13:23 | 14.08.2026
HILANDARSKA ČORBA OD KROMPIRA BEZ KAPI ULJA: Stari monaški recept od samo nekoliko sastojaka za ukusan obrok
Posni recepti
19:06 | 15.08.2026
OVA STARINSKA PITA BEZ KORA PRAVI SE NEVEROVATNO LAKO: Kada probate mostarsku izljevaču, biće vam jasno zašto se pamti
Posni recepti
14:37 | 16.08.2026
OKO SELA TESTO: Starinsko sremačko jelo od krompira i luka koje izgleda neobično, a sprema se od sasvim običnih sastojaka
Posni recepti
16:27 | 18.08.2026
PRAVA MALA POSNA ČAROLIJA: Manastirski recept za hrskave kuglice bez kapi ulja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Poglavar Carigradske patrijaršije stigao je u Sofiju na poziv Bugarske pravoslavne crkve, ali su ga ispred njenog sedišta dočekali demonstranti sa teškim optužbama.
Iako je zbog svoje vere bila izložena mučenju i brojnim stradanjima, ostala je nepokolebljiva do poslednjeg trenutka života.
Poreklo izreke, koju svi često koristimo, seže nekoliko vekova unazad, a njeno značenje otvara i pitanje odnosa između vere, namera i dela.
Smirenje podrazumeva da čovek ne pristupa molitvi kao da mu Bog nešto duguje, već sa svešću da ne zna uvek šta je za njega najbolje.
Svečanost je okupila učenike, roditelje i nastavnike, a poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je poruku o veri, obrazovanju i očuvanju srpskog identiteta među mladim generacijama u Australiji.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ovo drevno jelo u srpskim domovima i manastirima pripremalo se u danima najstrožeg posta, a danas osvaja sve koji tragaju za laganim i okrepljujućim obrokom.
Spoj spanaća, pečuraka i susama daje iznenađujuće bogat i zasitan obrok, idealan za dane uzdržanja - bez komplikacija, bez skupih sastojaka i bez odricanja od punog ukusa.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Karfiol, masline i paradajz u starom manastirskom jelu pokazuju kako se od jednostavnih sastojaka može pripremiti obrok koji hrani i telo i dušu.
U Srbskom kuvaru iz 1855. godine sačuvan je recept za pripremu ovog jednostavnog obroka, koji se uz beli sir, beli luk i peršun može obogatiti i pretvoriti u još izdašnije jelo.
Mlevene šljive, lagano pečenje i nekoliko listova rozetle daju domaćoj poslastici prepoznatljivu aromu, a ovaj jednostavan recept odličan je izbor i za doručak tokom posta na vodi.
Šest jaja, šest kašika šećera i šest kašika brašna dovoljno je za mekan biskvit sa omiljenim voćnim filom, bez komplikovanog merenja i dugog zadržavanja u kuhinji.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Iako je zbog svoje vere bila izložena mučenju i brojnim stradanjima, ostala je nepokolebljiva do poslednjeg trenutka života.
Poreklo izreke, koju svi često koristimo, seže nekoliko vekova unazad, a njeno značenje otvara i pitanje odnosa između vere, namera i dela.
Smirenje podrazumeva da čovek ne pristupa molitvi kao da mu Bog nešto duguje, već sa svešću da ne zna uvek šta je za njega najbolje.
Hrišćanski život ne podrazumeva odsustvo teškoća, već poverenje u Hrista i onda kada se čovek suočava sa nepravdom, gubicima i patnjom.
U Srbskom kuvaru iz 1855. godine sačuvan je recept za pripremu ovog jednostavnog obroka, koji se uz beli sir, beli luk i peršun može obogatiti i pretvoriti u još izdašnije jelo.
U besedi za subotu 20. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto najpre treba prepoznati sopstvene slabosti, kako ispraviti bližnjega bez povređivanja i zašto i opravdana ljutnja mora imati granicu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Jeroteja po starom kalendaru, dok po novom kalendaru obeležavaju Svetog proroka Osiju. Katolička crkva proslavlja Svetog Ignjatija Antiohijskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veći verski praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
