Mleveno meso, kiseli kupus i suva rebra slažu se red po red, a zatim se sve polako krčka dok se ukusi ne sjedine.
Miris prave domaće sarme teško je zameniti bilo kojim drugim jelom, naročito kada se polako krčka u rerni, zajedno sa dimljenim rebarcima, lovorom i belim lukom. Iako se recepti menjaju i prilagođavaju, stari, provereni recepti poput ovoga uvek imaju posebno mesto na našoj trpezi, jer su se generacijama prenosili iz sveske u svesku, a sa njima i umeće pripremanja jela čiji se ukus pamti.
Tajna ove sarme krije se u strpljenju, dobroj meri masti i dimljenom mesu koje kupusu i nadevu daje posebnu aromu. Bilo da se sprema za krsnu slavu ili za porodični ručak, ovo je jelo koje vraća na trpezu mirise i ukuse domaće kuhinje.
Na zagrejanoj masti propržite sitno seckani crni luk, pa dodajte mleveno meso. Blago posolite, imajući u vidu da je kiseli kupus već slan, pobiberite i dodajte kašičicu aleve paprike. Sve dobro promešajte i pržite dok meso blago ne porumeni.
Zatim dodajte komadić suvih rebara, iseckan što sitnije, i pirinač. Pržite još nekoliko minuta uz mešanje, pa sklonite sa ringle i ostavite da se fil malo prohladi.
Sa listova kiselog kupusa uklonite tvrdi, zadebljali deo pri dnu. Dublju posudu za pečenje, najbolje đuvečaru, premažite mašću, a dno prekrijte jednim do dva lista kupusa koji su se pocepali i nisu pogodni za zavijanje sarmi.
Na svaki list kupusa stavite kašiku do dve pripremljenog fila, preklopite krajeve i čvrsto urolajte. Složite sarme jednu do druge u posudu za pečenje.
Prvi red sarmi pospite kašikom aleve paprike, pa preko njih rasporedite nekoliko komada suvih rebara. Dodajte dva lista lovora, dva do tri čena belog luka i nekoliko zrna bibera.
Preko rebara složite drugi red sarmi, pa ponovite postupak: pospite alevom paprikom, dodajte lovor, beli luk i biber. Ako imate još suvih rebara, rasporedite ih i po vrhu.
Kada složite sve sarme i rebra, prekrijte ih sa nekoliko listova kiselog kupusa koji nisu bili pogodni za zavijanje. Preko kupusa rasporedite i kašiku masti, jer ona doprinosi punoći ukusa i sočnosti jela.
Nalijte vodom toliko da sve bude potpuno prekriveno. Poklopite posudu, a ako nemate odgovarajući poklopac, prekrijte je aluminijumskom folijom. Stavite u prethodno zagrejanu rernu i pecite prvih pola sata na 200 stepeni, a zatim smanjite temperaturu na 170 stepeni i ostavite da se sarma polako krčka još oko dva sata.
Dvadesetak minuta pre kraja pečenja uklonite poklopac ili foliju, kao i gornje listove kupusa kojima su sarme bile prekrivene. Vratite posudu u rernu i ostavite da se sarme blago zapeku, ukoliko volite rumeniju koricu.
BONUS VIDEO
Dok ketering nudi sjaj i raskoš, ovo starinsko predjelo čuva miris doma, porodičnu tradiciju i jednostavnost koju možete pripremiti sami.
Jednostavan recept koji spaja tradiciju i brzu pripremu, idealan za sve ukućane, uz tajnu dodatne arome koja čini jelo neodoljivim na svakoj pravoslavnoj slavnoj trpezi.
Flekice sa kupusom, nekada nezaobilazne u mnogim domovima, vraćaju se kao lagana i zdrava alternativa teškim slavskim đakonijama – jednostavno i brzo za pripremu.
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Mleveno meso, kiseli kupus i suva rebra slažu se red po red, a zatim se sve polako krčka dok se ukusi ne sjedine.
Priprema je jednostavnija nego što izgleda, a ova elegantna poslastica može da bude pravi ukras trpeze za mrsnu slavu.
Hrskave spolja, nežne iznutra i pune bogatog krema, ove starinske poslastice vraćaju ukus mrsnih slava kakve pamtimo.
Raskošna turšija koja svojim koloritom ukrašava svaku trpezu, a priprema se brže i jednostavnijе nego što mislite
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Nekada se pravio kada gosti iznenada pokucaju na vrata, a danas je idealan izbor za sve koji žele raskošan desert bez dugog stajanja kraj šporeta.
Daleko od gradske gužve, domaćinstvo "Stari hrast" čuva ukuse ovog kraja kroz domaće namirnice, tradicionalna jela i atmosferu kakva se danas retko pronalazi.
Mleveno meso, kiseli kupus i suva rebra slažu se red po red, a zatim se sve polako krčka dok se ukusi ne sjedine.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, gradu između Silinavrije i Carigrada, u imućnoj i pobožnoj porodici srpskog porekla.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Slatki kupus, pirinač, paradajz i luk dovoljni su za zasitno jelo koje se lako prilagođava pravilima posta, bilo da se priprema na vodi.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Priprema je jednostavnija nego što izgleda, a ova elegantna poslastica može da bude pravi ukras trpeze za mrsnu slavu.
Hrskave spolja, nežne iznutra i pune bogatog krema, ove starinske poslastice vraćaju ukus mrsnih slava kakve pamtimo.
Raskošna turšija koja svojim koloritom ukrašava svaku trpezu, a priprema se brže i jednostavnijе nego što mislite
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnu mati Paraskevu, Svetu Petku, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog mučenika Nestora. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Sabine Avilske, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News